Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава смањује субвенције јавним предузећима

Релативно велико учешће субвенција у буџету Србије у односу на друге земље централне и источне Европе, последица је тога што се из годину у годину јавља неко неуспешно јавно и државно предузеће
из буџетске резерве предузећу „Србијавоз” је у децембру 2020. интервентно пренето 300 милиона динара (Фото З. Анастасијевић)

Држава је за ову годину наменила 120 милијарди динара на име субвенција, али планира да их у наредне три године прилично умањи тако што ће озбиљно заврнути славину јавним и државним предузећима, док ће наставити да субвенционише областу пољопривреде, науке и заштите животне средине.

Фискалном стратегијом за наредни трогодишњи период планира се осетан пад издвајања за субвенције и друге видове помоћи предузећима у државном власништву (гаранције и буџетске позајмице). Та стратегија иначе предвиђа да ће се субвенције у средњем року смањити са 2,7 одсто  бруто домаћег производа (БДП) из 2021. на 1,9 одсто  БДП-а у 2023. што би био њихов историјски минимум у Србији и ниво који је знатно ближи издвајањима за те намене земаља централне и источне Европе са којима се можемо поредити.

Фискални савет сматра да планирано снажно умањење субвенција у средњем року представља добар смер фискалне политике, али мало је вероватно да ће се реализовати у предвиђеном обиму. Држава је, како истичу, за субвенције и нето буџетске позајмице издвајала у просеку око три одсто БДП-а у периоду од 2015. до 2019. што је преко два пута више од издвајања која за ове намене имају друге земље централне и источне Европе.

Трошкови субвенција у Србији су онда нагло (и привремено) повећани у 2020. на 5,2 одсто БДП-а због спровођења антикризних мера, да би буџет за 2021. предвидео њихово враћање на 2,7 одсто БДП-а.

– Релативно велико учешће субвенција у буџету Србије у односу на друге земље централне и источне Европе последица је тога што се из годину у годину јавља неко неуспешно јавно и државно предузеће коме је потребна помоћ државе. У 2021. планирано је да се буџетска средства дају „Ер Србији”, у 2020. то су били „Ер Србија” и ЕПС, раније „Србијагас”, „Петрохемија”, а редовни корисници државних субвенција су „Железнице Србије” и „Ресавица”. У том контексту требало би размотрити веома амбициозне планове смањења субвенција из Стратегије – наводи Фискални савет у свом мишљењу о документу Фискална стратегија за 2021. са пројекцијама за 2022. и 2023. годину

Због лошег стања физичке инфраструктуре Фискални савет не види могућност да се субвенције железничким предузећима осетно умање у средњем року. Они наглашавају да је реформа најдаље одмакла у случају железничких предузећа. Међутим, упркос и даље издашним субвенцијама из буџета (око 14 милијарди динара) железничка предузећа остварила су укупан негативан резултат од скоро пет милијарди динара у 2019. години.

– Најважнију препреку представља лоша инфраструктура због које железнички саобраћај ни изблиза не представља валидну алтернативу друмском саобраћају.  Прелиминарна анализа коју смо спровели на бази периодичних финансијских извештаја из 2020. указује да се пословање железничких предузећа додатно погоршало услед пандемије. Томе у прилог иде чињеница да је у децембру 2020. из буџетске резерве предузећу „Србијавоз” интервентно пренето 300 милиона динара, а врло је могуће да ће додатна ванредна средства из буџета (за неко од железничких предузећа) бити усмерена и у наредном периоду.

Дакле, није реално очекивати да брзо дође до заокрета у пословању које би водило смањењу субвенција у средњем року –- наводи Фискални савет.

План реструктурирања ЕПС-а подразумева велико повећање цене струје што га уз остале мере из Стратегије чини некредибилним, наводи Фискални савет уз напомену да је због изостанка суштинске реформе држава у 2020. чак непланирано дотирала ЕПС са око 40 милиона евра.

– Мере које су изложене у Фискалној стратегији не уверавају да може доћи до озбиљнијег заокрета у пословању ЕПС-а. Оптимизација трошкова радне снаге, која се помиње у овом документу, односи се само на план који је истекао 2019,  без назнака да ли ће се са рационализацијом наставити у будућности. Предвиђа се измена правне форме ЕПС-а у акционарско друштво. Без улажења у детаље наводи се намера спровођења свих потребних мера за побољшање наплате што није кредибилно.

Једина Стратегијом планирана мера која може да унапреди билансе предузећа јесте измена тарифне политике. Ако повећање цене струје, не буде увезано са смањењем других трошкова (најпре, радне снаге), морало би да буде неразумно велико поскупљење струје што и ову меру чини мало вероватном – наводи Фискални савет.

До сличних закључака се долази и када се анализира план реформи у „Србијагасу”. За разлику од ЕПС-а, чији је план реформи нешто детаљније приказан у Стратегији, за „Србијагас” се исказује намера „да предузеће до краја 2020. буде у могућности да самостално сервисира финансијске обавезе настале у периоду 2008–2012“.

– Међутим, како изостаје детаљна разрада мера, ни овај средњорочни план реформи не можемо сматрати кредибилним. Недавно усвајање новог плана реформе „Србијагаса” указује на решеност владе да се нешто коначно помери након дугогодишњег стагнирања. Стиче се, пак, утисак да се највећи део мера односи на издвајања делатности унутар „Србијагаса” у засебна предузећа што – као и у случају ЕПС-а – не може само по себи да доводе до бољег пословања. План реформе подразумева и да се „Србијагас” реши зависних предузећа која оптерећују његове билансе али и измену тарифне политике – наводи Фискални савет, уз подсећање да је држава већ једном преузела на себе отплату кредита овог предузећа у износу од око милијарду евра.

Фискални савет наводи да без рационализације броја запослених и измене продајне цене угља није могуће очекивати боље пословање „Ресавице” и смањење државних давања. То предузеће послује са годишњим губитком од око 15 милиона евра, упркос издашним годишњим дотацијама из републичког буџета од око 40 милиона евра. Субвенције чине чак две трећине свих прихода предузећа и јасно је да „Ресавица” у садашњим околностима не може самостално да послује.

Држава годинама исказује жељу да се проблеми предузећа реше, али се мало урадило. Држава је за „Ресавицу” од 2013. до 2019. издвојила преко 260 милиона евра, а још око 80 милиона евра је планирано за 2020. и 2021. годину. Према оцени Фискалног савета чак и последње најаве из владе не уверавају да се заиста иде ка суштинском решењу. Средњорочни план за умањење субвенција био би уверљивији, кажу, ако би се одлучније решавала судбина преосталих државних предузећа у процесу приватизације.

Како наводе у Фискалном савету „Петрохемија” и МСК  су 2019.  остварили губитак од по 20 милиона евра који се делом може приписати и неповољним тржишним околностима – више набавне цене инпута од цена финалних производа за продају.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Privatizacije u najavi.Strancima verovatno, uz subvencije.
Банатмен
Начин управљања је корен проблема. Прво, зауставити ненаменско расипање. Друго, професионална обука запослених нека буде приоритет. Зашто ми цео чланак личи на припрему за велику распродају и паковање кофера?
miroslav sarcanski
To je samo plan. Uzmimo puteve Srbije. U 2020 je zabelezilo gubitak od najmanje 40 miliona evra, ove nece biti nista bolje, pitanje je da li ce do oporavka doci 2022. Ugovoreni su krediti, gradi se odjednom veliki broj puteva, uskoro dospevaju kreditni anuiteti. Politicari trljaju ruke kako raste BDP, ali raste i nas javni dug. "Politika" bi mogla da istrazi koliko dugujemo za gradnju puteva, koliki dugovi nas ocekuju narednih godina i kako izgleda projekcija poslovanja JP Putevi Srbije.
Ништа не разумем
Па шта је био смисао транзиционог отимања фабрика од радника, прича је била како ће све да процвета а држава (бирократски апарат) као лош газда биће развлашћен управљања привредом и више неће бити покривани минуси губиташа парама оних који стварају нову вредност. И сада пар деценија касније, после грађанског рата, бомбардовања од стране нато, пљачкашке приватизације дај 120 милијарди за предузећа којима управља бирокрадија, а што тако.
Београђанин
Политички постављен кадар на челу државних предузећа је једини и главни разлог зашто се још нису осамосталила и зашто и даље црпе паре из буџета. Држава место да их реформише она им смањује буџет што ће само додатно погоршати ситуацију јер ће касније бити теже а и скупље да се среди ситуација. Погледајте Гошу, фирму која је пропала и која не ради већ годинама има представништва у иностранству и канцеларије широм Србије. Ко им плаћа све то ако већ нема посла? Наравно порески обвензници.
Банатмен
Аргументи су Вам необориви. Могуће да је Гоша добра као залог за нова задуживања. Појмове из чланка нпр. "јавно предузеће", "планови", "резултати" и "субвенције" би требало објаснити с више детаља. Критеријуми за оцењивање, Key Performance Indicators, да се представе. "Државна давања" за јавни интерес, опште добро, су нормална ствар или ја не разумем поенту. Хвала Политици на правовременом извештавању.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.