субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.02.2021. у 15:12 Катарина Ђорђевић
НЕ САМО О ПОСЛУ: ДР ИВАНА СТАШЕВИЋ КАРЛИЧИЋ

Заљубљенa у ургентну психијатрију и руске класике

Директорка клинике „Лаза Лазаревић” открива да је постала лекар са жељом да ради хитне и драматичне ствари у медицини, па онда је бављење хитним случајевима у овој области био природни компромис
(Фотографије из приватне архиве Иване Сташевић Карличић)

Радни дан доцента др Иване Сташевић Карличић, в. д. директорa Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” готово никада не траје само осам часова.

Када заврши с јутарњим конзилијумом и чује извештаје својих колега како је протекла ноћ, с обзиром на то да је то једина психијатријска болница у Београду која дежура 24 часа дневно, она разговара са својим колегама који дежурају на СОС линији за превенцију суицида. Након тога, добија извештај колега који раде на Националној линији за подршку становништву у условима вируса корона, да би потом проверила како функционише новоустановљена линија „Ни хероји не могу сами”, намењена здравственим радницима који више од десет месеци одлазе на посао са страхом да ли ће се заразити и кући се враћају са стрепњом да ли ће вирус можда пренети члановима своје породице.

С обзиром на то да је од децембра клиника „Лаза Лазаревић” постала једина психијатријска болница у Србији која је ушла у ковид систем и почела да прима менталне болеснике заражене вирусом корона с лакшом клиничком формом, Ивана свакога дана проверава да ли је можда дошло до погоршања њиховог физичког стања.

Усијане СОС линије

– Од почетка пандемије више од 20.000 грађана потражило је помоћ преко различитих телефонских линија. Конкретно, преко Националне линије за подршку становништву у условима ковида до сада нам се јавило преко 11.000 грађана. Најмлађа особа која је контактирала с нама имала је 16, а најстарија 92 године, а они су пре свега тражили информације о самом вирусу, а потом и савете за превазилажење страха, анксиозности и узнемирености. Осим тога, добијамо позиве и од особа с менталним тешкоћама којима су потребне информације у вези с дозирањем или изменом терапије. СОС линија за превенцију суицида отворена је 16. фебруара 2019. у сарадњи с Министарством здравља и до сада смо примили више од 9.000 позива. Број позива на овом телефону није повећан од почетка пандемије – у просеку се јавља исти број људи као и пре корона кризе. Међутим, комплетне и праве информације имаћемо тек када се пандемија заврши и када урадимо статистичку обраду свих података и позива – прича наша саговорница.

Нова радна униформа

Животна прича Иване Сташевић Карличић почиње 1973. године у Новом Пазару. Oна потиче из лекарске породице, а поред оца педијатра и две рођене сестре које су завршиле Медицински факултет, многи чланови њене породице носили су беле мантиле. Иванина мама била је професор српског језика и књижевности и усадила је у њу љубав према читању од најранијег детињства.

– Одрастање у етнички шареноликој средини сматрам посебном привилегијом која бесповратно усади толеранцију и разумевање за различитости, али вас и учврсти у сопственом идентитету, што је значајан фактор у формирању сваке зреле личности. Мала, конзервативна средина заувек вам завешта посебну топлину, осећај припадности и сигурност безусловног прихватања у ситуацијама потенцијалних губитака. То је оно што сам понела као вечну драгоценост из града у коме сам се родила и Тутина у коме сам одрасла и завршила гимназију. У мојој породици смо одувек гајили дух пожртвованости за пацијенте, то је оно што су нам усадили старији лекари у породици, а нарочито отац који ми је на почетку каријере оставио два императива – твој пацијент је човек који осећа и сваког пацијента гледај потпуно и целог, без обзира на специјалност – присећа се Ивана.

Иако су њихови родитељи имали друге планове за своје кћерке, све три су уписале Медицински факултет. Једна је, заједно с Иваном, завршила специјализацију из психијатрије, а друга је постала интерниста.

– Свакако смо најпоноснији на сестру која од марта прошле године ради у ковид зони КБЦ „Драгиша Мишовић” као интерниста и збрињава најтеже пацијенте који се боре за живот – с нескривеном љубављу и поносом каже Ивана, која признаје да психијатрија није баш била њена прва професионална жеља.

– Постала сам лекар са жељом да радим хитне и драматичне ствари и идејом да будем интервентни кардиолог или акушер. Ургентна психијатрија је компромис између мог личног опредељења и жеље мог оца да будем психијатар. Каријера сваког лекара подразумева целоживотно учење и едукацију, а ја сам најрадије учила из књига и искустава професора Стефана Штала – открива наша саговорница.

 Објашњава и да се професор Штал превасходно бави психофармакологијом, а у стручним и научним светским круговима буквално има статус звезде, не само због високих стручних стандарда које свакодневно и даље задаје, већ и због специфичног предавачког стила који гаји.

– Моја велика жеља да га лично упознам остварила се на Међународном конгресу психијатара 2018. године, који је организовала Клиника „Лаза Лазаревић”. Он је био гост наше клинике и читава два дана предано и систематично давао нам је сугестије како да унапредимо стручни рад. Највише ми је импоновала његова оцена да радимо у здравственом систему који је нарочито хуман и доступан за људе с менталним сметњама, што је реткост у свету, а посебно у САД где он живи и ради. У памћењу су ми остале његове речи „Срећни сте што радите у здравственом систему који вама и вашим пацијентима даје могућност најсавременије и јако скупе терапије” – присећа се наша саговорница.

Свако има личне ране

Иако се о менталним проблемима данас све више и отвореније говори, а процене Светске здравствене организације говоре да ће до 2050. године депресија и кардиоваскуларне болести бити међу водећим обољењима, психијатријски пацијенти су и данас стигматизовани. Наша саговорница подсећа да њихова стигматизација није присутна само у нашем друштву, већ и у целом свету, а стигми су често изложени и чланови њихових породица, неретко и професионалци који их лече. А то је уједно и један од разлога због којих се одлаже правовремено тражење помоћи.

– Важно је да грађани схвате да су менталне сметње или проблеми нешто што у одређеном степену већина људи искуси током свог живота. Свако од нас је имао добре и лоше дане, био мање или више ефикасан или успешан, тешко се носио са животним проблемима, био нерасположен или утучен, имао тешкоћа са сном и апетитом. Захваљујући тим искуствима, тим нашим „личним ранама”, имамо могућност да разумемо све људе који нису опремљени или су исцрпли стратегије којима би могли да превазиђу ове проблеме без стручне помоћи – закључује наша саговорница.

Сећање на Добрицу Ћосића

Осим стручне литературе, Ивана Сташевић Карличић открива да много чита и да је то највећи луксуз који себи може да приушти:

– Руски класици су мој избор. Од домаћих аутора на мене и моје лично одрастање посебан утисак и утицај имао је Милош Црњански. Током гимназијских дана, упорно сам се враћала „Коренима” Добрице Ћосића, који су ме нарочито емотивно дотакли и заинтересовали за његово дело. Лично упознавање с њим у каснијем периоду мог живота је још једна драгоценост коју чувам, а књиге које ми је поклонио с личном посветом чувам на посебном месту као успомену на моје лично одрастање.

Из породичног албума

Деца живе с нашим професијама

Ивана је већ двадесет година у складном браку у коме има троје деце. Иако се њен супруг бави адвокатуром и није из „бранше”, она истиче да темељ њиховог односа чини заједничко опредељење да поштују личне разлике, потребе и интересовања.

– Деца аутентично живе и с нашим професијама, нарочито с мојом, јер су током свог одрастања научила да мама ради и ноћу, мора да одсуствује из куће и константно учи, тако да априори имам њихово разумевање. Они одрастају у духу важности општег добра, с обзиром на целокупно окружење. Наш круг пријатеља и блиских људи углавном не чине лекари, што ми даје могућност да не живим свој посао 24 часа дневно, с обзиром на то да сам потпуно посвећена и страствено везана за свој посао, као и све моје колеге. Посао лекара и не може се радити другачије – каже докторка.

Клиника „Лаза Лазаревић” слави 160 година рада

Ивана Сташевић Карличић с поносом истиче чињеницу да је клиника „Др Лаза Лазаревић” најстарија психијатријска клиника на Балкану, која већ 160 година у континуитету ради на побољшању менталног здравља особа којима је потребна помоћ – без обзира на пол, етничку припадност, расу, религију, образовни ниво и социјални статус. У оквиру ове болнице налази се чувена „Докторова кула”, којој је 3. марта 1861. године кнез Михаило Обреновић одредио историјску намену – да буде „Дом за с ума сишавше”. Јавности је мање познато да је „Докторова кула” категорисана као споменик културе у Републичком заводу за заштиту споменика као културно и непокретно добро од великог значаја и посетиоци за сада имају могућност да виде како су се пацијенти некада лечили само у оквиру манифестације „Ноћ музеја”. Међутим, ове године почеће реконструкција клинике „Лаза Лазаревић”, а биће обновљена и „Докторова кула” – зграда ће бити реновирана по угледу на најсавременије клинике тог типа у Европи, а постаће први музеј српске психијатрије.

Коментари7
3165f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Miladinovic
Одличан портрет - по свему судећи ова жена је и Човек и Стручњак. Овакве скице које нам приближавају личност, интересовања, мисли људи који се труде за опште добро - права су мотивација за читаоце, посебно млађе, да и они себе ставе у службу ближњих људи.
dejan
A i vlasnica je starackih domova Dolce vita, gde jadni ljudi zive u nehumanim uslovima. Kako tretira kolege u Lazi je posebna prica.
Родо Радојев
Браво Ивана! Пратио сам твоје одрастање , јер потичемо из истог корена. Са Твојим родитељима сам провео доста времена, са твојом мамом у Новом Пазару, када смо похађали Учитељску школу, а са твојом татом у Београду. , када је специјализирао . Дивни су то људи, изузетни родитељи, родбеници и комшије, понос нашег родства. После завршетка факултета обоје су остали да раде у Тутину ,Звонко лекар, а Мита Професор, да на тај начин помогну свом народу. Заједно са твојим родитељима сви смо поносни.
Ljubiša
Žao mi je što čuveni profesor nije poželeo da se preseli iz SAD u Srbiju i oseti svu blagodet zdravstvenog sistema kojeg je toliko nahvalio.
Mihailo Vuković
Ova direktorka je zabranjivala svojim lekarima da nose zaštitne maske na početku epidemije, koje su sami kupovali, da ne bi plašili pacijente. Lekara koji je ovo obelodanio je prebacila na lošije radno mesto u Padinskoj skeli.
natalija
To je taj patriotizam tipa Dobrice Ćosića, koji nas je doveo dokle? Srbija="Paviljon br:6" (Anton Pavlović Čehov).
Gordana Grujic
moj komentar na ovu istu temu nisu objavili...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља