Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији дупло више умрлих него рођених прошле године

По подацима из матичних књига рођених и умрлих током 2020. године рођена је 61.693 бебе, а умрле су 114. 954 особе
Фото Анђелко Васиљевић

У Србији је током прошле године умрло скоро дупло више грађана него што се родило беба. По подацима из матичних књига рођених и умрлих током 2020. године рођена је 61.693 бебе, а умрле су 114. 954 особе.

У поређењу са 2019. годином када је рођено 63.484 бебе, то је пад броја рођених за 2,8 одсто.

Број умрлих већи је за 13.991 у 2020. години у односу на годину која јој је претходила (100. 963).

Шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк каже да се из године у годину рађа све мање деце.

Србија је имала у 2019. години 450 више рођених беба него 2018. године и то је била директна последица финансијских мера подршке породицама са децом које је донела Влада Србије 2018. године.

„На жалост десио нам се ковид прошле године и та година не може у потпуности да одслика наша демографска кретања. У 2020. години је дошло до значајног повећања броја умрлих у односу на претходне године. Број умрлих се креће у просеку од 102.000 до 103.000 задњих пет, шест година”, рекла је Бјелобрк за Танјуг.

Србија има негативан природни прираштај од 1992. године, а велики број општина чак од шездесетих година. Све то је утицало на смањење броја становника, али и на смањење младих генерација које учествују у рађању, на повећање просечне старости становништва.

„Неповољан демографски потенцијал који има Србија не може да обезбеди просто обнављање становништва дужи низ година, а највероватније неће моћи ни у наредном периоду”, навела је она.

Бјелобрк напомиње да се са истим проблемом суочавају све земље ЕУ, те да имају исто као и Србија проблем са наталитетом, али да миграционом политиком покушавају то да надоместе.

„Источна Европа и у миграцијама губи становништво, док запад успева да миграционим политикама стимулишу младе људе у репродуктивном периоду да долазе код њих. Тако покушавају да ублаже негативне демографске тенденције”, навела је Бјелобрк.

Просечна старост становништва у Србији је 43,3 године и то је нашу земљу сврстало међу првих десет по старости у Европи. Данас је сваки пети становник у Србији старији од 65 година, а према неким пројекцијама 2041. године се очекује да то буде сваки четврти становник.

Источна Србија већ има такву слику. Млади се селе у градове, те се сваке године додатно смањује потенцијал за обнову становништва.

„Нека насеља се тотално празне. Имамо општине које имају јако високу просечну старост. Просечна старост у Црној трави је 56 година. Ту било које мере да донесете не могу да дају скоро никакве резултате. Такав је Гаџин Хан, Сврљиг, Ражањ. То су општине где је просечна старост становништва преко 50 година”, навела је она.

Од 160 општина у Србији, само се у седам бележи позитиван природни прираштај- Звездара као једина београдска општина, Нови Сад, Бујановац, Прешево, Тутин, Нови Пазар.

Бјелобрк каже да је Србија једна од десет земаља које имају најбржи пад броја становника. Напомиње да треба размишљати и о томе да ће развијене земље покушати да брзо поврате економију након пандемије вируса корона, те да ће настојати да привуку младо становништво.

„Можда је ово тренутак да мотивишемо младе да остану у Србији и да се одлуче на стварање потомства. Држава ту мора да реагује. Осим финансијске подршке потребно је младим људима омогућити да породични и радни потенцијал остваре у својој земљи”, навела је она.

Демограф Владимир Никитовић из Института друштвених наука каже да се заборавља да неповољни трендови већ дуго трају и да Србија од распада Југославије бележи више умрлих него рођених, те да бројке од прошле године нису изненађење.

Напомиње да је повећање броја умрлих у односу на претходне године последица пандемије, али да се Србија ту не разликује од осталих европских земаља, чак да је боље прошла од западноевропских земаља.

Код већине земаља, наводи, скок броја умрлих је био око 20 одсто у Шпанији чак и 30 одсто, док се за Италију још нису комплетирани подаци.

„Најбезболније су прошле, говоримо о апсолутним бројевима, Норвешка скоро без икакве промене, Шведска, Данска, Немачка. Од суседа једино је Мађарска имала пораст броја умрлих за око седам одсто. У САД је пораст броја умрлих 22 одсто, а код нас 12 одсто”, навео је Никитовић.

Истиче да су подељена мишљења да ли су мере које су примењене током епидемије у разним земљама дале резултате и да је општи утисак да потпуно затварање није дало жељене резултате.

„Ако поредите само званичне бројеве имате три четвртине вишка умрлих само захваљујући индиректном утицају ковида, а то је због недоступности здравствене заштите. То је нешто што је случај и у другим земљама и што говори да глобално можда није добро одговорено на пандемију”, рекао је Никитовић, пренео је Танјуг.

Мере финансијске подршке породицама са децом, каже он, јесу битне али додаје да то није довољно, да се мора решити проблем недостатка капацитета у вртићима, ускладити рад вртића са радним временом родитеља.

Напомиње да је несигурност жене на тржишту рада важан фактор који доводи до одлагања рађања.

Рађање за послодавце није најважнија ствар у Агенди, истиче он и додаје да локалне самоуправе морају да помогну родитељима разним сервисима.

 

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milivoje Krgovic
o demografiji
Cika Ljuba
Ovde se vise ne radi o spasavanju sela nego Srbije.Jedini izlaz je u tome da pola novca za subvencije strancima,drzava preusmeri u pomoc selima gde to nije kasno.Infrastruktura,pomoc u razvoj proizvodnje i ostalih pogodnosti da bi mlade zene i devojke ostajale na selu i radjale decu.Bez pribliznog izjednacavanja zivota na seli i u gradu,propast je blizu.Badava nam prica o BDP-u i prvom mestu na raznim rang listama.Hvala na objavljivanju komentara.
Саша Јовановић
Доста тога што је навео демограф Никитовић делује као свесно прикривање и ублажавање неких података. У Србији је пораст броја умрлих готово 14% а не 12%, како наводи. Друго, најбитније, у Србији је екстремно велики распон између две битне бројке. Број званично умрлих од Ковида у прошлој години (3211) и пораст броја умрлих у односу на претходну годину (13991). Или је у питању лажирање броја умрлих од Короне (готово сигурно када се упореде бројке у другим земљама) или је здравствени систем пукао.
Mira
Ako je istina da Srbija racuna samo one koji su od korone umrli u bolnici, onda je mnogo toga objasnjeno. U Svedskoj vecina vrlo starih ljudi umire kod kuce i oni cine najveci deo umrlih od korone.
Student23
Kada sam na prethodnoj vesti od pre pola meseca napisao da se moramo ozbiljno baviti ovim, da treba uloziti sva razpoloziva sredstva od nivoa meste zajednice do nivoa republike i da treba bukvalno ici do nivoa leplenja postera niste mi objavili komemtar. Razlog mi nije poznat. Sem sto sam jedini izneo radikalan stav.
Zvonko Mancic
Kada sam pocetkom ovog veka prvi put otisao u Bec upitah mog prijatelja Becliju koliko grad ima stanovnika.Oko milion i 200 hiljada rece on. Mislio sam de je Bec veci grad rekoh. Bio je veci kaze on ali kada su vlasti videle da se Bec brzo "puni" uveli su porez na poslovanje firmi u Becu. Firme suocene sa vecim porezom, pocele su da dislociraju svoje poslovanje u gradovima gde, ne da nema poreza, vec postoje poreske olaksice. Broj stanovnika se tada smanjio i ustalio. Sta mislite o ovom?
Nikodim
Ja mislim sve najbolje, ali gradska vlada u Beogradu misli obrnuto. Važno je da se sve rasproda kako bi mogli da ubiraju političke poene.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.