Чудотворни извор

Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане” удаљена је око 12 километара од Голупца, односно шумским путем уз Каменички поток, око километар од самог манастира. Овај геоморфолошко-хидролошки споменик природе, националног значаја, заједно са околином, сврстан је у списак геонаслеђа Србије. Посебним га чине испосница Зосима Синајита у самом бигру, извор са чесмом чијој води се приписују чудотворна лековита својства, велики број слапова, прелива и бигрених када на малом простору, у дужини од око 200 метара, и стара буково-храстова шума. Укупна површина заштићеног природног добра износи 5,85 хектара.

За бигрену акумулацију мало ко је чуо, али су зато многи верници кроз векове походили испосницу Светог Зосима, о чијем животу нема историјских података, осим народних предања о његовој недужној смрти. Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара населили Србију. Претпоставља се да је био ученик Григорија Горњачког и да је у жељи за усамљеничким животом прешао у Подунавље, настанивши се у неприступачним туманским шумама, које су до данас опстале. За место свога тиховања одабрао је пећину испосницу у којој је уредио простор за живот и богослужење. Подвизавајући се ревносно и истрајно, није остао непознат народу, који је са љубављу запамтио име и место његовог подвига. Прича се да је Милош Обилић, чији су се двори налазили код села Малешева, у лову нехотице тешко ранио испосника. Предање даље каже да га је Милош на леђима понео своме дому да му укаже помоћ. Светитељ, видећи да му се примиче крај, замоли Милоша речима: „Ту мани – ту ме остави да на мирно умрем”. На његовом гробу Милош је у знак кајања почео зидати манастир, који је народ касније назвао Тумане.

Дубоки траг у бигреним наслагама оставио је испосник Пахомије, који се 1954. повукао из манастира Тумане и у бигру начинио црквицу-испосницу. Поред ње је подигнута стамбена просторија у којој је живео испосник и дрвени звоник. Нова обнова почела је 2014. доласком монаха у манастир Тумане, који је до тада био женски манастир.

Истраживањем овог локалитета констатовано је да природно добро, због својих морфолошких облика релативне очуваности представља значајан хидролошки локалитет површинског крашког рељефа, због чега је на предлог Завода за заштиту природе Србије и проглашен за Споменик природе .

Бигрена акумулација има изглед терасе лепезастог облика релативне висине око 14 метара. Образована је на месту истицања крашког извора мале издашности.

– Извор избија из кречњачких блокова, на контакту кречњака и шкриљаца. Бигар се једино таложи на слапу у облику танке скраме на опалом лишћу и гранчицама. Разлог овако малим количинама новоформираног бигра лежи у каптирању-водозахвату извора мале издашности, стоји у студији Завода уз навођење да је хемијска анализа изворске воде показала да је она бигротворна колико и на другим изворима у источној Србији где се таложи бигар. Сада се бигар таложи једино на слапу крајем маја и почетком јуна, када на њему има воде. Уколико би се водозахват, са кога се вода преузима за домаћинства три оближња села, изместио испод акумулације, на водопаду би поново дошло до таложења бигра и читава ова амбијентална целина би се вратила у пређашње стање.

Лепо је овде доћи с пролећа, када је издашност извора већа од водозахвата. Тада поток тече преко бигра до ивице терасе, одакле у виду слапова пада у корито потока Каменице који се код манастира Тумане улива у Туманску реку.

У шумском комплексу уз Каменички поток доминирају старе и добро очуване шуме букве, храста и граба. На самом бигру расту букве старе око 100 година и високе преко 20 метара. Поред естетске вредности, њихов значај је и у томе што својом лисном масом и сувим гранама, потпомажу таложење калцијум карбоната, односно бигра или како се још у народу назива сиге.

Цео комплекс налази се на територији која је враћена Српској православној цркви, односно манастиру, па остаје нада да ће опстати. Стварањем посебних услова за живот монаха у том простору очувала се и аутохтоност целог окружења. Са бигрене акумулације није експлоатисан бигар за потребе грађевинарства, а столетна стабла нису посечена.