Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Геополитичке игре са грчким лукама

Фрегата, „Адмирал Касатонов” (Фото Министарство одбране РФ)

Једна од најсавременијих руских фрегата, „Адмирал Касатонов”, с пратећом флотом допловила је средином прошле недеље до луке Пиреј у оквиру „радне посете”, како је најавила амбасада Русије.

Тако је руска фрегата била у грчкој луци која је под контролом кинеске државне компаније, удаљеном само пет миља од луке Ратне морнарице Грчке, пише конзервативни атински луст „Катимерини”, указујући на геополитичко и привредно такмичење за грчке луке, у којем учествују све велике силе.

Компаније САД, Кине, Русије, али и Израела, Италије и Немачке, већ контролишу, претендују или планирају да претендују на грчке луке од Александруполиса на североистоку Егеја, до Ираклиа на Криту, на југу, и од Игуменице, на северу Јонског мора, до лука Астакос, Волоса и Кавале.

Преко независних америчких приватних компанија, али делом и новцем државне Финансијске корпорације САД за међународни развој (ДФЦ), Сједињене Државе претендују да закупе луке Александруполис, Кавала и ускоро Волос, наводи америчка штампа.

Државна кинеска компанија „Коско шипинг” већ је у Пиреју, поседујући већину акционарског капитала (51 одсто) Лучког предузећа Пиреј. Мада та компанија изгледа усредсређена на своју главну делатност - претовар контејнера, Пекинг никада није скривао значај који даје економској дипломатији „Новог пута свиле” да би проширио свој утицај на Балкану и даље у Европи, пише атински лист.

У Солуну већину акцијског капитала (две трећине од 67 одсто) сада контролише фирма „Белтера” у власништву Грка из Русије Ивана Савидиса коме је прошле недеље удео продао немачки инвеститор капитала ДИЕП.

Пре осам месеци готово незапажено је прошао покушај америчког фактора који је наговестио џентлменски споразум за луке северне Грчке, пише „Катимерини” о неуобичајеној посети амбасадора САД у Грчкој, Џефрија Пјата Лучком предузећу Солун (ОЛТ). Амбасадор је у саопштењу захвалио ОЛТ за сарадњу при транспорту америчких војних снага и нагласио да тек очекује „изградњу односа транспарентности и сарадње у областима од заједничког интереса”.

Та формулација, указује „Катимерини”, одражава америчко незадовољство уласком фирме руског држављанина Савидиса у власништво солунске луке, а наредних месеци видеће се да ли је могућа и директна сарадња САД и ОЛТ.

Две америчке компаније, као и Лука Солун, с новим руско-грчким сувласником, претендују на Луку Александруполис и пристаниште „Филип Други” у Кавали, све на северу Егеја.

Извори атинског листа из грчког Министарства трговачке морнарице, из државног Фонда за инвестициони развој (ТАИПЕД) и из самог Лучког предузећа Солун наводе да учешће тог предузећа у надметању за те две луке „има чисто одбрамбени карактер”, односно „да би осигурали да, ако једна од те две луке не пређе у америчке руке, да је не добије неки конкурент ОЛТ”.

Обавештени извори објашњавају да није искључено да ОЛТ преузме улогу администратора неког америчког инвеститора који добије те луке.

Међутим, у Игуменици која је такође у тендерском поступку, став ОЛТ-а је другачији. Савидисова група, објашњавају извори, има две развојне оријентације за Солун: да постане главна лука целог Балкана, а с друге стране та група би да добије приступ Јадрану, који Игуменица обезбеђује тим пре што је аутопутем „Егнација” повезана са Солуном.

На Игуменицу претендују и други важни пословни интереси, попут италијанске групе „Грималди”, највеће грчке бродарске компаније „Атика груп”, затим групе других грчких бродовласника и једна немачка бродска компанија која већ ради на Јадрану.

Тендери за Александруполис, Игуменицу и пристаниште „Филип Други” у Кавали су у фази предоцењивања кандидата, која би требало да буде завршена крајем фебруара. Наредна фаза ће трајати неколико месеци и биће завршена касније ове године подношењем обавезујућих финансијских понуда, објашњава Фонд за инвестициони развој.

Грчка држава у вези с тим пословима, води стратегију диктирану потребом за јаким међународним савезима због тензија с Турском и због свог ширег интереса за југоисточни Медитеран као енергетску раскрсницу и као велики извор природног гаса, кажу дипломатски посматрачи.

Управо у том светлу они објашњавају трвења у Пиреју с кинеском фирмом „Коско” која инсистира на даљем развоју свог пословања с контејнерима, док се томе противе САД и многе важне државе ЕУ.

Грчка влада се ослања и на Споразум о узајамној одбрамбеној сарадњи (МДЦА) којим су САД стекле значајан приступ и олакшице у војној луцу Суда на Криту, и у Луци Александруполис.

Грчке владе су посебно током последње деценије, колико траје програм приватизације лука под притиском обавеза државе из меморандума с повериоцима о помоћи током финансијске кризе, као и због потребе за надоградњом инфраструктуре уз веома велике инвестиције, увеле два средства контроле у свим приватизованим лукама и у лукама које иду у приватизацију.

С једне стране, за уступање лука које је увек на одређено време, захтевају се велика обавезујућа улагања у инфраструктуру, да би се повећала економска корист за реалну привреду Грчке, и да би се осигурала озбиљност инвеститора.

С друге стране, држава је у све уговоре о концесији унела клаузулу на основу које, из разлога државног интереса и јавне безбедности, може забранити приступ било којем броду у било коју луку, ако сама тако одлучи.

Уз то, у већини уговора држава има учешће с мањинским процентима и споразуме с другим акционарима који ограничавају могућност да инвеститор у луку самостално одлучује о важним пословним трансакцијама.

Поред тога, активности страних и грчких интереса у грчким лукама последњих година су предмет сталне пажње грчких безбедносних и обавештајних служби, кажу упућени, закључује „Катимерини” а пеноси Бета.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Grci ko Kir Janja ! Znaju oni da trguju dok ih đavo ne navede na Čivute-SAD ili Kineze !
Војин
Породица Киријакоса Мицотакиса, лидера конзервативне Нове демократије која је однела победу на изборима у Грчкој, генерацијама је у врху грчке политике. Уз социјалисте из породице Папандреу и конзервативце из породице Караманлис - грчком политиком влада годинама. На жалост то су партије које су, преко војне хунте, до апсурда привржене НАТО-у и као такве су довеле Грчку до губитка Кипра и до енормног дуга.
Nikola
@ID Iz ove perspektive ne mozete znati sta bi bilo da su se Grci pridruzili Sovjetima, mozete samo da nagadjamo. Ali zato ne morate da nagadjamo sta su izgubili kad su se priklonili zapadu- ode im pola Kipra bez da je iko sa zapada prstom mrdnuo.
ID
A, zamisli da se nisu rešili komunista i da su bili privrženi Rusiji? Sada bi Peloponez bio u Turskoj. Ostrva da ne spominjem,
nikola andric
Grcka izmedju Scylla et Charibdis. ''Scilla'' od EZ u vezi grckog duga i prodaje ''grckog srebra'' za otplatu kamate i Charibdis od saveznika koji zabranjuju svaku prodaju ''neprijateljima'' NATOa. Kina i Rusija demonstriraju kako ''nuzda zakone menja''.
Nikola
@Иван Грозни Videli smo kako je Nato pomogao Grcima oko Kipra, nisu prstom mrdnuli cak sta vise dali su precutnu saglasnost Turcima da okupiraju prvo manji deo Kipra a onda gotovo polovinu ostrva. Ni dan danas im ne smeta prisustvo turske vojske na Kipru. Jedino sto Turke drzi dalje od grckih ostrva je jaka grcka vojska. A Nato ce u slucaju rata Grcke i Turske ratovati protiv Turaka do poslednjeg Grka, kao sto su radili u proslosti. Znaju to Grci vrlo dobro zato su i naoruzani do zuba.
Иван Грозни
Да није чланица НАТО, Грчка би одавно остала без острва и источном Егеју, од Родоса до Самотракија.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.