недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.02.2021. у 12:29 Биљана Лијескић

Повећање буџета за културу и нови закони

Филм треба да постане бренд Србије. Нови закон о музејској делатности и јавна расправа о Закону о култури, најављено на онлајн конференцији поводом првих 100 дана рада Министарства културе у новој влади
Са јучерашње онлајн конференције (Са јучерашње онлајн конференције)

У ових првих сто дана, без обзира на то што смо имали кратко време да предложимо буџет за културу за 2021. годину, успели да повећамо његов износ са оних 0,78 одсто, које су сви критиковали,  на овогодишњих 0, 97 одсто, у односу на укупан буџет, а заједно са информисањем то износи 1, 10 одсто, истакла је између осталог, на јучерашњој онлајн конференцији за новинаре Маја Гојковић, министарка културе и информисања и потпредседница владе,  у уводном излагању поводом сто дана рада Министарства културе и информисања у новој влади РС. У присуству Данијеле Ванушић, помоћнице министра за културно наслеђе и дигитализацију, и Радована Јокића, помоћника министра за савремено стваралаштво, министарка Гојковић је потом додала:

– Кад је реч о законима, невероватно је, али десетинама година нисмо регулисали  одређене области, а ако хоћемо да идемо ка модернизацији и великим пројектима и ускладимо корак са Европом и светом,  онда морамо да имамо законе да бисмо нешто унапредили. Завршили смо јавну расправу о Закону о музејској делатности, никада га нисмо имали, већ је од 1994.  године важио закон, који се односио на културна добра, али не и на музејску делатност. И убеђена сам да ћемо у марту изаћи са предлогом закона о музејској делатности пред скупштину. Урадили смо и Нацрт закона о инспекцији у култури,  то је нешто што ћемо први пут имати у овој области, а потребно је у ситуацији када  видите да се мали број културних установа и људи који се баве културом обазиру на одлуке Министарства културе и владе и да зато  штошта не функционише. Кренули смо и у јавну расправу о измени допуна Закона о култури. Волела бих да после десет округлих столова и трибина које ћемо одржати широм Србије добијемо ширу слику да ли треба ићи на измене и допуне или Закон о култури не може да заживи овакав какав јесте и можда  ћемо морати да кренемо и у писање новог предлога.

О другим приоритетима, у 20 тачака, у оквиру стратегије у култури коју је донело Министарство културе Маја Гојковић наводи следеће:

– Радимо на томе да дође до суштинске децентрализације у култури, нису само Београд и Нови Сад градови у којима се живи за културу и прича о њој, пре свега кроз наш конкурс „Градови у фокусу” за који смо определили три пута више средстава него прошле године, око 350 милиона динара. Покушаћемо да инфраструктурно урадимо да сваки град или општина у нашој држави добије просторе у којима ће моћи да задовољи културне потребе својих грађана. Увели смо нови конкурс на ком ће учествовати сви градови осим Београда и Новог Сада.  Крајем године бисмо добили изабрани град, а идуће године бисмо уложили у то место знатна средства за изградњу објеката културе.

У свом излагању министарка је пажњу посветила филму:

– Подигли смо износе намењене развоју филма у Србији, ту се показала она мера која је донета 2014. у Влади РС, а реч је о чувеним подстицајима за развој филма у Србији који је био прво предвиђен за стране инвеститоре, а сада су изједначени и домаћи. Србија је постала држава у којој се непрестано снимају филмови и серије и не можемо да нађемо  слободне екипе за нове пројекте. Треба да размишљамо о томе да филм поново постане бренд Србије и ове године је издвојено милијарду и сто милиона динара за снимање филмова и серија и за то ће бити надлежан Филмски центар Србије. А Министарство културе и информисања од ове године први пут добија 700 милиона динара за подстицаје  за снимање филмова и серија у РС, а то значи повраћај средстава које сте уложили за снимање у нашој држави. Наредних неколико година треба размишљати како да финансијски подстакнемо фирме и физичка лица да што више  улажу у различите облике културе. Мислим да смо једна до ретких земаља у Европи која нема регулисане прописе подстицаја за људе да учествују у улагања у културу. Приступили смо решавању проблема статуса самосталних уметника, биће  велика ствар ако успемо ускоро да изађемо са решењем статуса самосталних уметника, да обавежемо локалне самоуправе да им редовно уплаћују доприносе.

Како сазнајемо потписани су споразуми да се започну велики инфраструктурни пројекти у области културе – то су свакако добијање први пут Музеја историје Србије, који ће се односити на средњовековну Србију,  у згради бивше Железничке станице иза Савског трга, али и премештање Музеја Николе Тесле  у нову зграду Термоелектране „Снага и светлост” на Дорћолу.

Коларчевој задужбини сигурна помоћ

На питање новинара „Политике” о статусу Коларца, Маја Гојковић је одговорила:

– Важно је да смо помогли Коларцу у децембру када је заиста претила катастрофа  за ову важну институцију, која покушава да ради у Србији у тешким временима за задужбине и за сличне облике заоставштине које су некада  наши славни преци са другом идејом имали. Ето пандемија је показала да би држава требало да интервенише у случајевима када су у питању установе од изузетног националног значаја као Коларац. Неколико састанака смо имали, интервенисали смо са 30 милиона динара како би и њима и нама дали простора да озбиљније приступимо питању суфинансирања.  Ми не смемо комплетно да их финансирамо јер ће они изгубити статус задужбине и тиме бисмо  дезавуисали било коју намеру у будућности  да неко направи задужбину иза себе. Заједнички тражимо модел... Неколико модела је ту разматрано, највише се причало да Коларац постане установа од посебног културног  националног значаја, али је бивши министар избрисао ту категорију у Закону о култури, а с друге стране то би отворило нови проблем финансирања, односно статуса. Са Коларцем тражимо најбољи модел и претпостављам да ћемо за неколико недеља заједнички изаћи пред јавност са тим моделом и тако трајно помоћи Коларцу. Отвара се, међутим, велико питање јер су и друге задужбине почеле да се обраћају  са питањем како уопште задужбинарство да настави са радом, а оне нису тако примећене као Коларац у јавности. Коларцу ћемо сасвим извесно помоћи на прави и трајни начин.

Коментари5
d7f29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Producent
"... ne možemo da nađemo slobodne ekipe za nove projekte..." - ova rečenica ne znači ništa osim što odražava suštinsko nepoznavanje načina na koji bi trebalo da funkcioniše kinematografija, posebno u oblasti proizvodnje... osim ako ne želimo da sve rade "državni umetnici" koji i tako dobijaju sredstva van konkursa.
Hajduk Veljko
Pametno, lepo I korisno.
Ћирилица
Где је запело са законом о употреби и очувању ћирилице господо из власти( свака власт је баш то игнорисала, питам се зашто )?
Драгољуб Збиљић
Одлично питање. Готово пуних 15 годиан одлаже се обавеза усагалшавања Закоан о службеној употреби језика и пис(а)ма. Претходни министар је успео да издејствуеј саачињавање Передлоаг тог иземњеног и усклађеног с Уставом закона, али то из Владе није упућено на усвајање у Скупштину Србије. У Србији се тај закон опструише, па имамо данас тек десетак одсто ћирилице у језику Срба. Докле ће државни органи ада скршетних руку гледају понижавање Сраба туђим писмом у Србији. Такав случај понижавања Срба
dokle
Dokle ćemo da raspravljamo o Zakonu o kulturi, mrtvorodjenče je trebalo udaviti na početku i napisati novi zakon, a ne ovo što su pisale interesne grupe, pa su gutači vatre i binemajstori izjednačeni sa umetnicima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља