Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: МИЛИЦА МИЛША

За правду и породицу уједа као рис

Пре него што је упловила у глумачке воде маштала je да постане балерина, бавила се манекенством, због друштва уписивала погрешне факултете
Милица Милша (Фотографије из личне архиве)

Лик Аде Каначки, даме из високог друштва у домаћој хит серији „Игра судбине” која се емитује на Првој телевизији, глумици Милици Милши толико добро стоји да би гледаоци приватно могли да је поистовете с њом.

– Као што нисам ниједан лик који сам играла, тако нисам ни Ада Каначки. Али се с доста Адиних ставова слажем. Потписујем њену реченицу „За две ствари уједам као рис, за правду и породицу”. Aли нисам тако јака жена, не спадам у вође. Она уме да буде и опасна, ја, нажалост, уопште немам ту црту. Добро би било имати пријатеља као што је Ада – пореди наша саговорница.

Открива да ћемо је у овој улози још гледати, јер сценариста, а њен супруг, Жарко Јокановић развија ову телевизијску причу пресликавајући све што чини живот: и мелодраму, и љубав, и комедију, и мистерију, чак и трилер и убиство.

Још као студенткиња почела је да глуми у представама. Од 1996. године стални је члан Београдског драмског позоришта. Уследили су и култни филмови и телевизијске серије као што су „Бољи живот”, „Срећни људи” и многе друге, за које је освајала награде и признања. Главна улога Аде у серији „Игра судбине” донела јој је велику популарност у Србији и региону.

Као Ада Каначки у серији „Игра судбине”

Пројекти на чекању

У плану је и друга сезона „Јунаци нашег доба” Синише и Љиље Павић. Ако дозволе ови новонастали услови, већ на пролеће би требало да оде у Црну Гору на снимање међународног филма „Залив”, које је успорила пандемија. Сви су на вези, без нервозе чекају и надају се да ће наставити започети пројекат. Кад буде, биће.

Иако је у свет глуме крочила још као девојчица, то није одмах препознала као свој животни позив. Од малена је маштала да буде балерина. Међутим...

– Рекли су да сам превисока за балерину, јер сам већ са 12 година израсла на 1,75 метара, колико имам и сада, па сам због сколиозе до петнаесте године носила мидер за исправљање кичменог стуба који се више не може савити ни под разно, а тело балерине мора бити еластично. Али, десило ми се да сам на академији мало загазила и у балетске воде. Љиљана Мишић, наша професорка балета, с мојом класом направила је џез балетску представу и тако се моја жеља да наступам на сцени као балерина бар накратко остварила – открива Милица.

Једно време лутала је у потрази за оним чиме истински жели да се бави.

– Ја сам трабант, због друштва сам у трећем разреду средње школе уписала смер физичко испитивање материјала, иако волим све предмете, осим физике. Ипак, завршила сам с одличним успехом. Након тога кренула сам на студије физичке хемије на Природно-математичком факултету, опет због моје најбоље другарице Сузане. Дођох на прво предавање, хиљаду људи у амфитеатру, ништа не разумем професора. Кажем: Сузана, даље ћеш ићи сама.

После тог непромишљеног покушаја питала се куда да крене и шта да студира, а мама јој је рекла: „Тамо где се будеш осећала као код куће, ту ћеш остати.” Тако се осећала једино на Академији драмских уметности у Новом Саду. Упоредо је студирала и француски језик и књижевност, али након годину дана коначно је схватила да је глума њен прави избор.

На четвртој години Милица је родила сина Антонија, који је име добио по њеном тати, познатом књижевнику и академику Антонију Исаковићу. Два месеца касније одбранила је дипломску представу и као свршени студент глуме у класи професора Боре Драшковића вратила се у свој родни град, Београд. Родитељи су јој били највећа подршка и помоћ око одгоја детета, па је она спокојно могла да се бави својим послом.

Нови Сад јој је остао у најлепшем сећању. Сваки слободан моменат користи да оде тамо. Неизмерно воли и Београд. Али, Ровињ је, ипак, њена највећа љубав.

– У Ровињу смо имали кућу с великом терасом на којој смо уживали. Моја мама је била архитекта и преуредила ју је по личном укусу и потребама. Ја сам ровињска беба. Тамо сам настала, тамо проходала и одрастала проводећи лета на мору. Све се дешавало у том граду, прва познанства, изласци. Ништа сем Ровиња на хрватској обали нисам видела. У Пулу сам повремено одлазила на фестивал да гледам филмове, у Пореч сам можда једном изашла увече у провод, а у Дубровник сам први пут крочила кад смо снимали ТВ серију „Рањени орао” у Требињу, па смо групно ишли на кафу и ручак када смо имали слободне дане – присећа се наша саговорница.

Са супругом Жарком у Ровињу

Поново у Ровињу

Када се деведесетих година прошлог века земља распала, ту кућу су морали да продају. У Ровињ је поново отишла у априлу 2009. с екипом манекена.

– Много сам била узбуђена та четири дана. Ево, сада ћу се расплакати кад се сетим како сам узлетела до те моје куће у Виjа гризија 23. Жарко је трчао за мном, али није могао да ме сустигне. Кућа је била затворена, јер људи који су је купили долазе само преко лета, па сам се сликала код улазних врата. Сазнала сам да су у приземљу отворили галерију, а на спрату су направили апартман. После смо отишли у кафану „Батани”, у којој је мој тата свако јутро пио кафу. Док смо седели, пришао ми је млад конобар и рекао: „Ви тако зрачите.” Схватио је и зашто, када сам му испричала моју емотивну причу. Није хтео да нам наплати цех – испричала нам је глумица дирнута утисцима које је понела из Ровиња.

Мора отићи поново!

Шта је прече

Пре него што је упловила у глумачке воде Милица је завршила курс код Тамаре Бакић и почела да се бави манекенством. Као средњошколка радила је ревије за „Југоекспорт”, „Центротекстил”, „Атекс” и друге озбиљне куће из целе Југославије, снимала кампање и рекламе, била заштитно лице неколико модних кућа и козметичких брендова, као фото-модел се нашла на више насловних страна познатих часописа, две године заредом освајала награде за најбољу и најлепшу манекенку. Било је напорно, али је и уживала. Надала се да ће манекенством наставити да се бави и током студија. Свом професору је, каже, саопштила врло наивно: „У октобру је сајам моде, мене неће бити недељу дана.”

„Какав сајам моде? Одлучите шта вам је прече: глума или манекенство”, уследио је коментар.

Милица је отказала тај сајам моде, али није сасвим и одустала од моде. Чак и дан-данас уради ревију за неке фирме.

Бајка

– Уз родитеље какви су били моји, детињство је бајковито. Имала сам најбољег тату и најбољу маму на свету. Никада ми нису рекли: не. Није постојало ништа што би одбили да ураде за мене. Дали су ми велику слободу и пружали подршку у свему – присећа се Милица.

Из породичног албума: са супругом Жарком и сином Антонијем

Валцер на балу

Свог супруга Жарка упознала је преко глумца Тике Арсића, давно, једног лета у Будви.

– С моје стране тада није прорадила хемија. Жарко тврди да се сећа како сам била обучена, мада не знам да сам имала хаљину коју описује. Срећом, није одустао. Моја другарица Тања му је здушно помагала да се зближимо. Мада је био бескрајно паметан, духовит и забаван, што јесте и дан-данас, није му много вредело. Недељу дана пре него што ћу да се удам за њега поручим по Тањи: „Кажи оном свом другу да не долази у обзир.” Стварно сам тако мислила. Прекретница је био валцер на Светосавском балу. Заврте ме скроз! Каква би штета била да се то није десило – признаје Милица.

Када је Жарко постао део породице, Антоније је био мали. Од првог дана су као рођени отац и син.

– Мој син је одгајан с пуно љубави, али није размажен. Све ради сам. И кува, и пере. Када је уписао факултет одлучио је да се осамостали. Када се одселио, ја сам се осећала крајње бескорисно, јер моје услуге више се не траже! Али, временом сам се навикла. Он је свој човек, напунио је 28 година, завршио је студије и приводи крају мастер. Чујемо се сваки дан и виђамо често. Хвала богу, није добио корону. Мене је докачила, а Жарка је унаказила, па Антоније чува нашу куцу Леу док се сасвим не опоравимо.

Како је постала Милша

Милица Исаковић познатија је као Милица Милша. Уметничко презиме наденула јој је мама из милоште, још док је била мала. После ју је цело њено друштво у основној и средњој школи звало Милша. И остаде тако. Што се имена тиче, њен кум Добрица Ћосић хтео је да на крштењу добије име Тијана, мами се допадало Јелена, али татина мама је одлучила: „Зваће се као моја прија, Милица.”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Sto ste se vi namucili u zivotu! Svega vam je nedostajalo. Nije mi jasno kako jedan film stice status "kultni"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.