Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Било би добро да се зна колико имамо „беба из епрувете”

(Фото Д. Јевремовић)

Србија је једна од ретких земаља у свету која паровима који имају проблем са стерилитетом омогућава неограничени број поступака вантелесне оплодње за прво дете и једина држава у Европи која женама млађим од 43 године помаже да постану мајке уз помоћ такозване ин витро фертилизације. Захваљујући одлуци државе, омогућено је и замрзавање и одмрзавање ембриона о трошку Фонда за здравствено осигурање и вантелесна оплодња за друго дете. Међутим, држава још увек нема егзактне податке колико парова у нашој земљи има проблем са стерилитетом, колико је рођено „беба из епрувете” и које клинике имају највећи успех у овом поступку. Због тога је удружење „Шанса за родитељство” апеловало на надлежне да је неопходно успостављање јединственог регистра парова који улазе у процес вантелесне оплодње и броја рођених беба.

– Процене говоре да сваки шести пар има проблем са стерилитетом и да успех биомедицински потпомогнуте оплодње и у свету и у Србији износи око 30 процената, иако многе клинике тврде да су баш оне најуспешније и обећавају далеко веће шансе да се дође до жељеног потомства. Због тога је веома важно да тачно знамо колико партнера има проблем са зачећем и колико се њих годишње упути на лечење уз помоћ поступака асистираних репродуктивних технологија – одокативне процене нису исто што и тачни подаци. Иако Републички фонд за здравствено осигурање има тачан број ВТО процедура које финансира на годишњем нивоу, ипак недостаје број успешних процедура које су резултирале рођењем детета – наводи председница удружења „Шанса за родитељство” Сандра Јовановић.

Она истиче да последњим дакле „најновији” јавно доступни подаци на званичном сајту РФЗО датирају из периода од 2009. до 2013. године и они говоре да успех ВТО тада није прелазио 33,7 процената. И у том извештају се наглашава да се ови подаци не могу сматрати поузданим и валидним јер их не обезбеђује рутинска здравствена статистика.

– Знамо да медицина на овом пољу напредује и да су се услови финансирања ВТО поступака побољшали, али желимо да се омогући континуирано праћење података о броју поступака, порођаја и замрзнутих ембриона за сваку годину. Онда бисмо тачно знали колико људи има проблем са зачећем, кроз какав су поступак и стимулацију прошли, који је тачан узрок њихове неплодности, колико су ћелија и ембриона добили и да ли им је неопходна донација репродуктивног материјала. То би помогло свима – и држави, и клиникама, и пацијентима – закључује Јовановићева.

Подсећања ради, вантелесна оплодња о трошку РФЗО данас се обавља у шест државних установа – Клиничком центру Србије, Гинеколошко-акушерској болници „Народни фронт”, Клиничком центру Војводине, Клиничком центру Крагујевац, Клиничком центру Ниш и Општој болници у Ваљеву, као и у једанаест приватних здравствених установа. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neravnopravna Srbija
Држава Србија помаже само женама.. мушкарци са било којим обликом стерилитета није дозвољено лечење о трошку државе... Демократија и људска права...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.