четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.02.2021. у 20:44 Јована Рабреновић

Kорона ће проћи, дугови ће остати

За разлику од ЕУ, привреда Србије, према подацима Народне банке Србије имала је умерени раст задужености у 2020. години
(Фо­то Д. Јевремовић)

Без обзира на то када ће бити окончана пандемија вируса корона сасвим је извесно да ће дугови, који су направљени ради „преживљавања” држава, грађана и привреде остати. И то увећани. Европске економисте то већ забрињава па је тако њих 100 пре неколико дана упутило позив Европској централној банци да државама чланицама опрости дугове. Кристин Лагард која је на челу те најзначајније европске монетарне институције одговорила је да је то незамисливо.

Не расту само дугови држава, већ и предузећа. Не само европских, већ и наших. Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института у Београду, каже да су током протекле године, европске фирме биле приморане да се додатно задуже да би преживеле корона кризу. Тако је учешће корпоративног дуга нефинансијско-пословног сектора (то значи без банака) у БДП-у увећано за 9,1 одсто и то са 106,3 одсто БДП-а крајем 2019. на 115,4 одсто у трећем тромесечју 2020. Коначни салдо биће још неповољнија када стигну резултати за последње тромесечје 2020. и почетак ове године. Како се активност буде опорављала увођењем вакцина, прекомерни дуг знатно ће ограничити инвестиције и тешко наплатива потраживања (НПЛ) ће порасти. Зато је нови талас неликвидности реална претња европској економији.

„За разлику од ЕУ, привреда Србије, према подацима Народне банке, имала је умерени раст задужености у 2020. Учешће корпоративног дуга у БДП-у је крајем прошле године у односу на четврто тромесечје 2019. увећано тек за 2,3 процентна поена, на ниво од 26,1 одсто. Дуг привреде је и даље за готово четвртину нижи у односу на рекордну задуженост од 33,5 одсто из 2012. године. Он обухвата укупна потраживања домаћег банкарског сектора према јавним предузећима и привредним друштвима у које се рачунају и корпоративне обвезнице, као нови вид финансирања привреде који је отпочео у септембру прошле године. Ништа се у закључку не би променило и уколико бисмо овај дуг увећали и за прекогранична задуживања предузећа. Расположиви подаци указују да је Србија и током тешке 2020. очувала високу ефикасност функционисања финансијског тржишта, кредитну активност и подршку привреди. Банкарски сектор је адекватно капитализован и отпоран на раст кредитног ризика услед и даље неповољних макроекономских кретања које изазива ковид 19. О томе сведочи и учешће проблематичних кредита у укупним кредитима које је крајем прошле године смањено на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања НПЛ-а”, наводи Николић.

Како нашег опоравка нема без оног у ЕУ, јер они су ипак наш најзначајнији спољнотрговински партнер, овај економиста указује да су размере кризе стравичне. Без обзира на широкогруду државну помоћ европска предузећа су у 2020. увећала дуг до нивоа који до сада није виђен.

„Чињеница је и да су предузете политике државне помоћи и подстицаја, попут, гаранција за кредите и мораторијуми, заједно са капиталним олакшицама, дале резултате у спречавању кризе ликвидности. Државна помоћ омогућила је фирмама да финансирају обртни капитал и надокнаде смањене приходе. Тако је заустављен цунами несолвентности, избегнута трајна штета на производним капацитетима, као и масовно отпуштање радника. Међутим, то не би смело да нас завара”, објашњава он.

Пандемија је трајно променила поједина тржишта. Ризик исплативости постоји и код пословних модела који су до сада били у сваком погледу здрави. Историјско искуство упућује на закључак да јавни сектор мора бити активан учесник у решавању овог проблема, који ће проактивно давати потребне подстицаје и координацију између поверилаца и дужника. У погледу улагања, нема дилеме да ће један број предузећа одложити или отказати неке планиране капиталне издатке. Реч је, најпре, о онима који послују у делатностима које су натпросечно погођене пандемијом, чија је реализација отежана, које су без резерви и чија се билансна неравнотежа не може лако затворити.

„Европа мора заједнички обезбедити ресурсе, смернице и координацију неопходну за спровођење гигантског реструктурирања привредних друштава које следи. У супротном, изгледи су мрачни. Привреда би ушла у период дуготрајне кризе, уз банкрот многих компанија, чак и оних одрживих, са здравим пословним моделима, док би економски опоравак био трајно заустављен”, сматра Николић.

Коментари5
a178d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlado
Koji rast, koji BDP... Pa ljudi zar ne vidite da svi stampaju novac, industrija se na zapadu drzi na tom novcu a od njega i mi zavisimo. Svi pricaju o rastu ili padu proizvodnje a svi prikrivaju podatke o potrosnji. Sta mislite sta ce biti kada zapad zakljuci da vise nema smisla stampati i da je sve gotovo, vec je haos u svetu a onda, ko prezivi pricace. Sreca da bar poljoprivredu nismo uspeli skroz unistiti.
Dragan
Pa sto bi imali inflaciju ako oni kontrolisu finansijski sistem sveta preko Eura i Dolara i ako se sve preliva i na druge drzave. Evo jedan primer: Europa nastampa gomilu novca koji udje u njihove banke. Njihova banka sa tim nastampanim novcem da kredit Srbiji. Srbija mora zaraditi realni novac da bi vratila kredit od nastampanog novca. Da ne pricam o primeru kada se takvim novcem kupuju fabrike po svetu...
slobodan
Stampaju novac koliko hoce ali ipak nema inflacije.
Joca Dobric
Nama obicnim gradanima ovaj tekst je vrlo tesko- Procitati a jos Teze razumjeti- , a Nasa ekonomska i privredna stvarnost i situacija je Procitana( poznata) ali Nerazumljiva , sto znaci vrlo dobro znamo vidimo osjetimo i prezivljavamo ekonomsko -socijalni teret i pritisak svakodnevno kroz sve aspekte zivota , a odgovorne politicko vladine ekonomsko privredne intitucije Relativizuju stanje i tapkaju u mjestu bez pomaka napred , i gledaju i cekaju eventualne Evropske korake pomoci ,,
mr
Све ово смо прошли пре 7-10 година. И онда је било задуживање, али су дугове морали да враћају само неки, као рецимо Србија. па је тако ММФ камповао код нас док је гледао како да ми враћамо дугове, па су нам дали директиву да смањимо субвенције, повећамо пдв, повећамо рачуне за струју и комуналије, све акцизе, чак и да смањимо пензије. Исто ће бити и сада, отписиваће се дугови масовно, али ће србија и слични морати да врате и задњи цент.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља