уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.02.2021. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Струја с панела исплатива само потрошачима у црвеној зони

Соларна плоча од једног киловата заузима 2,5 квадрата простора и њено постављање кошта око 1.000 евра. – Годишње произведе око 1.200 киловат-часова електричне енергије
(Фото Пиксабеј)

Србија ускоро добија Закон о обновљивим изворима од којег ће, у координацији са изменама Закона о енергетској ефикасности, користи имати грађани јер ће моћи да производе и продају зелене киловате и тиме смање потрошњу енергије у својим домаћинствима и рачуне за струју и грејање.

– Значи свако ће моћи да на своју породичну кућу или своју зграду у којој живи један, пет или педесет људи стави соларне панеле. И самим тим да смањи трошкове на свом рачуну за електричну енергију – објаснила је министарка енергетике Зорана Михајловић.

Уколико, наводи, не потроше то што произведу из соларних панела, тај део енергије моћи ће да оде у мрежу и могу да имају уштеду на свом рачуну. План је да наша земља до 2050. обезбеди 50 одсто енергије из обновљивих извора, чиме ће знатно смањити загађење које је резултат производње енергије из угља и мазута.

Све је то лепо, само нико није обавестио домаћинства колико ће их коштати постављање панела. Да ли је технички изводљиво да само један или два од 60 станова у згради може да постави за себе панел. Да ли Србија има довољно сунчаних дана у години да би се та струја несметано трошила цене године и за које време ће се онима који имају новца да их ставе на кровове, инвестиција исплатити.

Ова питања су утолико логичнија ако се зна да у Србији већина домаћинстава поготово у старим зградама нема финансијских могућности ни за замену дотрајале столарије, изолацију зидова... Накнада за енергетску ефикасност се од прошле године обрачунава и на сваку литру горива како би се обезбедио фонд новца за оне који би да ушушкају своје куће и станове, јер банке, како је познато нису баш биле дарежљиве да изађу у сусрет и дају грађанима повољне кредите.

Дејан Стојадиновић, консултант за енергетику, објашњава да постављање панела од једног киловата заузима 2,5 квадрата кровног простора и кошта око 1.000 евра. А колико се њих може поставити на кров зависи од тога колико су велики.

– Технички је изводљиво ставити панеле на кров, а да се струја дели на онолико станова колико је учествовало у инвестирању. Треба знати да панел од једног киловата у Србији годишње произведе око 1.200 киловат-часова електричне енергије – објашњава Стојадиновић.

Он још додаје да ће однос између купца и продавца и „ЕПС снабдевања” бити регулисан уговором о откупу струје, само је питање по којој ће цени ово јавно предузеће преузимати зелену енергију. Објашњава да нови предлог Закона о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) предвиђа да ЕПС ову струју откупљује по цени којом ће покривати своје трошкове производње, како не би био на губитку, плус мрежарина... Осим тога сваки потрошач у Србији има другачију цену струје јер неко месечно троши у просеку 360 киловата и стално је у зеленој зони, а неко је у најскупљој црвеној зони. Цела ова прича, додаје, има највише смисла за велике потрошаче електричне енергије.

Упитан да прокоментарише најављене измена Закона о ОИЕ, као и могућност да свако домаћинство производи струју па и да је продаје трећем лицу, проф др Милош Бањац, бивши помоћник министра за обновљиве изворе у Министарству енергетике, активан члан Одбора за енергетику САНУ каже, да ова могућност није предвиђена новим законом о ОИЕ.

– Домаћинствима у Србији највећи снабдевач електричне енергије је „ЕПС снабдевање”, па према томе нема говора да физичка лица могу да је продају електричну енергију трећим лицима. Свако домаћинство има право да бира свог снабдевача и нека домаћинства већ снабдевају приватни снабдевачи. Нови закон о ОИЕ уводи појам „купац-продавац” електричне енергије и тако предвиђа да физичка лица струју из обновљивих извора произведену „иза бројила”, исто као и до сад могу да користе за сопствене потребе, као и да вишкове произведене електричне енергије могу да продају њиховом снабдевачу – наводи Бањац.

Наш саговорник наглашава да би једино „ЕПС снабдевање” могао да откупљује овако произведену електричну енергију, а по цени коју он одреди. Удео ЕПС-а на тржишту је око 97 процената, упркос чињеници да у Србији тренутно послује више од 70 снабдевача. Управо је ту реч о покривању укупне крајње потрошње електричне енергије, који укључује индустрију и јавни сектор, каже он.

Нажалост, ни овим законом ни Законом о енергетици није регулисан однос између „купца-продавца” и снабдевача електричном енергијом, па је тако остављена могућност „ЕПС снабдевању” да условљава цену по којој ће откупљивати овако произведене вишкове струје. До сада је та цена била такозвана производна цена по којој сам ЕПС производи електричну енергију из сопствених термо и хидроелектрана, без урачунате цене мрежарине, без ПДВ-а, акциза… која је тако далеко нижа од оне коју крајњи купци плаћају и која је далеко од стимулативне.

Дакле, уколико се озбиљно не промени предлог Закона о ОИЕ од овог иначе стратешки важног и пожељног соларног програма се ништа неће остварити. Подсетићу и на сличне изјаве министарке из 2013. године а у вези са изградњом мини-хидроелектрана. Милош Бањац цитира и једини члан (59) Закона о ОИЕ који регулише ову област а према коме крајњи купац има право да прикључи електрану која користи обновљиве изворе енергије на унутрашње електричне инсталације свог објекта за потребе сопствене потрошње при чему инсталисана снага електране не може бити већа од одобрене снаге објекта крајњег купца.

Коментари28
98813
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan Jovanov
Mi imamo jako pametnu državu. Da prvo ljudi investiraju"na majke mi", pa kada završe sa investicijom i papirima i korumpiranom birokratijom, ponude struju monopolisti: EPS-u koji će tada da odredi cenu koja će biti dovoljna da se pokriju svi gubici komunističke firme EPS. Ako vam tada ne bude odgovarala cena kw jedno što vam preostaje da investiciju proglasite promašenom i struju za "džabe" koristite u svojoj kući. U ovoj državi prvo morate da se učlanite u mafiju, pa unapred dobijete subvencije
Dr Miggyy
Struja poskupela od 1. 02. 2021. godine za 3,4%. Da je ona najeftinija u Evropi, nije. Jeftiniju struju imaju potrošači u Ukrajini, Moldaviji i na Kosovu. Osim trošak za utrošenu struju, koje pripada EPS-u, država se ugradila sa više od 27% u ceni koštanja struje. Tako potrošač iz Bora, koji ima potrošnju struje 0,00 kWh platio je račun za januar mesec 2021. godine u iznosu od 879,00 dinara. Na cenu utiču veliki broj zapošljenih u EPS-u, niska energetska efikasnost, gubitak i krađa struje.
vox ex populi
Prednost solarnih sistema je neovisnost o ED. Naročito vikend naselja. Neisplativo za domaćinstva je ukoliko nema instalisane snage više od 10-ak kW, a i tada je upitno. Najbolje pokriti jedan deo potrošnje u domaćinstvu. Recimo rasvjeta, rashladni i klima uređaji. To su "energetski vampiri" i dovoljno je da se to pokrije solarnim kolektorima, a to je oko 3kW.
Inženjer Babić
Neozbiljno je uopređivati cenu električne energije sa bilo kojom zemljom. Đerdap i sav ostali elektro-energetski sistem izgradili su naši roditelji, deke i bake...jedna je stvar kada privatni investitor uloži novac i onda, po tržišnoj ceni prodaje kilovate a sasvim druga stvar kada od narodnih para izgradite ceo sistem i onda tom istom narodu pričate kako imamo najjeftiniju struju, pa zar to nije najnormalnije. Zato cena struje mora da bude proizvodna, uvećana samo za troškove distribucije...
Inženjer Babić
nastavak; zato ako država želi da svojim građanima naplaćuje tržišnu cenu struje, onda neka prvo podeli 100% deonica, svim punoletnim građanima pa onda neka raspiše tender i onda neka kupi ko da najveću cenu (orjentaciona cena je oko 20 milijardi EUR tj. 20.000 EUR svakom). Pre toga, država neka donese zakon o zaštićenim potrošačima i neka tržište električne energije bude slobodno, pa ako nas nrp dere ČEZ ili RWE, koji će verovatno d akupe EPS, onda možemo da kupimo i od Hamovića, pošteno, zar
Dr
A šta je sa firmama, ovde se govori samo o porodičnim kućama i zgradama za kolektivno stanovanje, da li se pomenuti Zaon odnosi i na preduzeća koja imaju velike hale i površine ?!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља