Шаховница усред Дрвара

Од нашег дописника

САРАЈЕВО – Одлука нове власти у Ливањском кантону, односно Кантону 10 у Федерацији БиХ (ФБиХ), да на зграду Полицијске управе у Дрвару, једној од три општине са већинским српским становништвом, постави заставу „Херцег-Босне” са шаховницом узнемирила је све српске повратнике. Ту заставу, која Србима враћа болна сећања на нека стравична догађања у последњем рату, Уставни суд ФБиХ прогласио је неуставном још 1998. године. Неуставним је проглашен и тадашњи назив Кантона 10 – Херцегбосанска жупанија.

Потез нове владе Ливањског кантона, као еклатантан пример кршења закона и Устава, Срби у Дрвару сматрају срамним и увредом за већинско српско становништво у тој локалној заједници. Доживљавају га и као притисак и претњу да, како то процењује и председник Иницијативног одбора кровне асоцијације Срба у ФБиХ Миле Марчета, треба да „напусте Дрвар и да се морају иселити”.

У изјави за српске медије, начелница Дрвара Душица Рунић изјавила је да је истицањем неуставне заставе на згради Полицијске управе прекршен „раније постигнути компромис” и да је то још једна међу бројним провокацијама против којих су се у протеклих више од 20 година борили српски повратници.

„Укупно 95 одсто српског становништва у Дрвару заслужује да се поштује компромисни договор, а то је да се не истичу национална обележја која их могу увредити. Та обележја скинута су са свих институција на почетку повратка у Дрвар, на захтев већине Дрварчана”, рекла је Рунићева, преноси Срна.

Осим враћања неуставних обележја, бес и бурну реакцију српских повратника изазвао је и скандалозни допис који је из ресорног министарства кантоналне владе добила начелница Дрвара. У том допису, третираном као мишљење на Нацрт одлуке о оснивању Центра за социјални рад Дрвар, сугерише се да у тексту реч „заштита” треба да буде замењена речју „скрб”. Провокативни допис је, нажалост, својим потписом оверио новоизабрани српски министар рада, здравља, социјалне заштите и избеглих у влади кантона Момчило Бајић, који је иначе члан СДП-а Нермина Никшића.

Најновија збивања у Дрвару председник Савеза српских удружења „Завичај” Бране Пећанац тумачи као непобитан доказ да малобројни Срби у ФБиХ живе у „црној рупи Европе”, где губе свој језик, писмо и духовност, а тиме и биолошки опстанак. „Нарушена су уставна, фундаментална и елементарна права српског народа свуда у том ентитету, па и у Дрвару”, каже Пећанац.

Потврда његове тврдње је и случај деце српске националности у општини Гламоч, која такође, као и Дрвар и Грахово, територијално припада ФБиХ. Иако је и у тој општини српско становништво већинско, деци српске националности је ускраћено Уставом загарантовано право да уче матерњи језик и да пишу ћирилицом. При упису у школу, српски школарци морају да се определе хоће ли учити хрватски или „босански” језик, јер у наставном плану српског језика нема.

Начелник Гламоча Небојша Радивојша је у ранијем разговору за „Политику” изјавио да су се „неуспешно завршавали сви досадашњи покушаји да се српској деци, која чине трећину ученика у гламочким школама, омогући да се образују на матерњем језику”. Дискриминацијом српских школараца у Гламочу, која траје дуже од четврт века и којом се директно крше одредбе Дејтонског споразума, није се никада позабавио високи представник Валентин Инцко, од кога и ових дана можемо чути како је вишегодишњи мандат у БиХ потрошио „подједнако штитећи права припадника свих народа у БиХ”.