четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.02.2021. у 21:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Египћани позвали Србе да заједно направе универзитет

Установа би се налазила у Каиру и обухватала факултете из техничко-технолошких области и спорта, с могућношћу ширења на друге научне сфере
На Ма­шин­ском фа­кул­тету имају добро искуство са страним студентима (Фо­то Ма­шин­ски фа­кул­тет)

Група стручњака из Египта недавно се обратила Универзитету у Београду и предложила стварање, у Каиру, заједничког универзитета из техничко-технолошких области и спорта, с могућношћу ширења на друге сфере, обелоданила је на седници Сената УБ-а проф. др Иванка Поповић, ректорка. За „Политику” је појаснила да је предлог стигао од међународних експерата из света високог образовања посредством контаката које имају са стручњацима с факултета УБ-а. Ректорка сматра да сам позив представља признање да је УБ препознат као светски центар изврсности и да ова идеја, независно од њеног исхода, много доприноси угледу и компетентности највећег универзитета у земљи.

Поповићева истиче да академски врх веома озбиљно разматра предлог Египћана и да ће обавештавати јавност како буду стизале нове информације. Наглашава да то не би био нимало једноставан подухват и да садржи много изазова. Ректорка каже да засад нема детаљнијих информација о овој идеји, али да ће ускоро позвати декане да провери да ли постоји интересовање за њену реализацију, као и да заједнички размотре има ли наша универзитетска заједница снаге и воље за тај велики подухват.

– Ово би било важно не само за промоцију нашег високог школства већ и за финансијско деловање универзитета, али реализација зависи од људи који би се ухватили у коштац с тим изазовом. Такви савези постоје у свету. Ако дође до реализације, и Савет УБ-а имаће озбиљног посла, а тражићемо онда подршку ресорних министарстава. Био би то пионирски подухват који би почео с мањим бројем факултета, а проширио се касније и на друге области. Ово је други пут да имамо овакву понуду. Пре неколико година стигла је слична иницијатива из Кине, али је била прекомплексна да би се остварила – открила је ректорка Поповић.

Професор др Мило Томашевић, декан Електротехничког факултета, каже да су на њихову установу и раније од Турака и Арапа стизале такве, незваничне понуде, али да се ништа опипљивије није реализовало. Наглашава да бар вреди разговарати о идеји Египћана и да је знање које могу да им понуде наши технички факултети сигурно релевантно. Потребно је, како каже, прибавити још доста информација, на пример где би био акредитован заједнички универзитет, овде или само код њих, да ли би га похађали само тамошњи студенти, да ли би се радило према њиховим нормативима, а ми им давали српско знање и професоре...

– Претпостављам да би програми били на енглеском језику и намењени њиховим студентима. На ЕТФ-у, на пример, долази доста Либијаца на постдипломске студије, па би им било много ближе да оду у Каиро, уколико би иза дипломе коју тамо добију стајао и наш факултет и универзитет – наглашава декан Томашевић.

Иницијатива Египта сведочи о квалитету високог образовања у Србији, истиче проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Додаје да је она велики изазов не само због превазилажења законских формалности него и ради организације и одласка наших професора у Каиро, јер факултети уз то морају и водити рачуна да упоредо и овде испоштују све акредитационе критеријуме.

– Све је то могуће реализовати ако су држава и УБ вољни да уђу у целу причу. И то значи да у њу можемо укључити доста квалитетних и младих особа чим докторирају на нашим факултетима. Ранији министар просвете Младен Шарчевић започео је пројекат интернационализације студија у Србији, који подразумева да студенти других земаља могу доћи овде на добро организоване факултете. Мислим да ће се у блиској будућности високо образовање инетрнационализовати и да ће у тај круг земаља ући и Србија – каже Митровић.

Машински факултет спада у високошколске установе које имају велико интернационално искуство у образовању студената који долазе из иностранства да студирају у Београду. То остварују кроз програм „Србија и свет”, покренут 2008. године, у оквиру ког странци прво уче српски језик, боравећи годину дана у студентском центру на Авали, а онда уписују факултете код нас. Митровић истиче да и тренутно имају студенте из поменутог програма, а да се други вид интернационализације „Машинца” обавља кроз директне уписе студената из Судана, Либије и Саудијске Арабије, и то највише на докторске и мастер студије.

– Стиже нам много мејлова од дипломаца из иностранства заинтересованих за наставак школовања на нашем факултету. Последњи је пре две недеље послао један Загрепчанин. Зато много инсистирам на добром и видљивом сајту факултета и препоручујем и другим високообразовним установама да повећају видљивост на тај начин. Важно је што ми имамо не само домаћу него и међународну, немачку акредитацију факултета, коју смо већ други пут добили и важи до 2025. године. И то не само за основне већ једини у Србији имамо и за мастер студије. Пре неколико деценија Машински факултет је имао сарадњу која подсећа на ову коју предлаже Египат, и то с државним универзитетом у Триполију. Наши професори су одлазили у Либију и предавали и тамо, а сада нам то закон не дозвољава – истиче декан Митровић.

Коментари9
43f0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Kada bi se nekako privolelo da se univerzitetski profesori i razni doktori nauka vrate u Belu Palanku , mogao bi taj projekat da se realizuje i u toj opštini. A umesto izbeglica koji su na teret budžeta da se usele bogati studenti .
Дрић
bogati studenti -баш ме интересује Ваша дефиниција овога. Већина студената у целом свету позајми новац, који мора да врати после школовања, да би научили нешто. Само мали број студената има родитеље богаташе који су способни да плате. Има их, али су у знатној мањини. Студенти по Америци дугују држави хиљаде и хиљаде долара после завршених или незавршених студија.
Radenkovic Milivoje
Izvanredna ideja. Ako vec postoji Nemacki Univerzitet u Kairu (German University in Cairo - GUC), Americki Univerzitet u Kairu, zasto ne i Srpski Univerzitet u Kairu. Pitanje je samo da li mi imamo dovoljno pravih strucnjaka za tako nesto? Dovoljno ljudi sa objavljenim radovima, sa dovoljnim poznavanjem engleskog jezika da mogu da drze predavanja?
Гордана Јовановић
Наравно да имамо. Ја познајем неколико научника који су врхунски у својим областима и који су држали предавања на страним универзитетима. Познавање бар једног страног језика се подразумијева. Ово је сјајна могућност коју треба искористити.
Lillah
Mislim da bi bilo mnogo korisnije da fakulteti humanističkih oblasti privuku strane studente, zato što su, globalno, te nauke već odavno skrajnute i sve će teže opstajati.
Божа
По узору на онај најпрестижнији исламски у Каиру.
Nenad
Studirao sam u Sarajevu pa Beogradu, a posdiplimski radio u Kanadi. Misilm da ono sto faili nasim univerzitetima je praksa i saradnja sa privredom. Nakon zavrsenog fakulteta u Beogradu skoro da nisam imao sta staviti u Rezime/CV dok kandadski studenti su imali gomilu projekata direktno primjenjivih u privredi. Imaju prakticno znanje. Mislim da saradnja sa Kairom bi bila dobra za profesore, finansiski, ali nista nebi donjela univerzitetu i studentima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља