Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Интервју: Дејан Стојадиновић, консултант за енергетику

Зелени водоник – нови извор чисте енергије у Србији

(Фото лична архива)

Може да се користи у прехрамбеној, хемијској, или индустрији вештачких ђубрива уместо фосилних горива, који се сада троше. Није токсичан нити корозиван, а сагоревањем настаје вода – што га чини еколошки најповољнијим горивом, каже у разговору за „Политику”, Дејан Стојадиновић, консултант за енергетику који је и овај предлог зеленог водоника и доставио Министарству енергетике, које га је пошто су се упознали с детаљима уврстило у нови закон о чистој енергији.

Као један од предлога за смањење угљен-диоксида и веће присуство чисте енергије помиње се и зелени водоник. О чему је реч како се и из чега добија?

Водоник се производи већ 200 година, и технологије за његову производњу нису нове – нова је само улога водоника у енергетици, јер се сматра главним фактором који треба да омогући функционисање енергетских система са великим учешћем соларних и ветроелектрана, што је дугорочни циљ који су зацртале и свет и ЕУ и Србија. Зелени водоник добија се поступком електролизе, који је такође добро познат, али уз услов да електрична енергија која се користи за његову производњу – потиче из обновљивих извора. На тај начин би се складиштила електрична енергија, и користила у периодима када не дува ветар или сија сунце. Поред тога, водоник није токсичан нити корозиван, а сагоревањем водоника настаје вода – што га чини еколошки најповољнијим горивом.

Колико би Србија зеленог водоника могла да произведе и колики би то смањило производњу струју из угља лигнита?

С обзиром на то да се производи из воде – потенцијали су огромни, али је ограничавајући фактор производња електричне енергије из обновљивих извора. Тренутна производња струје из соларних и ветроелектрана у Србији нема превелик значај за електроенергетски систем Србије – учествује са око 2,5 одсто, али, како се овај удео буде повећавао рашће и потреба за складиштењем струје и коришћењем зеленог водоника. Сада је време да почне да се размишља о томе, јер се у Србији најављује изградња више од 2.000 мегавата ветроелектрана у наредних пет до десет година. Уколико се ови пројекти реализују, то би већ знатно утицало на рад читавог система, и морају се дефинисати нови услови.

Кључна улога зеленог водоника је да омогући велико учешће обновљиве енергије у нашем енергетском систему – што значи да би свакако допринео смањењу потребе за производњом струје из лигнита.

Да ли је потребно направити посебна постројења за зелени водоник и колико би та инвестиција била вредна?

За производњу је неопходно инвестирати у електролизер, који кошта око два милиона евра по мегавату. Тренутно се у Немачкој рафинерији у Веселингу гради највећи електролизер на свету, капацитета 10 мегавата, и очекује се да ће се производити четири тоне зеленог водоника дневно. Поред тога, потребно је изградити и инфраструктуру за складиштење и снабдевање.

Ко би све могао да користи овако произведену енергију?

Зелени водоник је можда најлакше замислити попут гаса који сада користимо у Србији: на исти начин се транспортује (гасоводи, боце, бродови) – и може се користити за производњу струје, грејање, или као гориво у саобраћају. Водоник који индустрија сада користи, производи се из природног гаса – и при томе се емитују велике количине угљен-диоксида. У индустрији – прехрамбеној, хемијској, или индустрија вештачких ђубрива, такође је могућа употреба зеленог водоника уместо водоника из фосилних горива, који се сада користи.

Да ли је српским законом о ОИЕ већ предвиђен зелени водоник или ће га тек нови закон уврстити у један од извора чисте енергије?

Укључен је у нацрт новог закона, и уколико се он усвоји, биће препознат као обновљиви извор енергије (ОИЕ).

Колика је цена овако добијене чисте енергије у ЕУ, за шта се тамо највише троши и из чега се производи?

Водоник који се сада користи у ЕУ је такође фосилног порекла. ЕУ је тек прошле године усвојила стратегију и поставила циљ да до 2024. године производи око милион тона зеленог водоника годишње. Цена овако добијене чисте енергије зависи од цене електричне енергија и начина на који ће се употребљавати, као и инфраструктуре потребне да би се она допремила до потрошача. Тако на пример, у случајевима када се зелени водоник користи као моторно гориво, потребно је, поред производње, изградити и складишта, транспортовати водоник, и изградити станице за снабдевање.

Комерцијална цена водоника из фосилног горива у Србији је тренутно око 20 евра по килограму, али се очекује да се са повећањем потрошње трошкови знатно смање, као што је био случај са соларним панелима, чији трошкови су данас 10 пута мањи него што је то био случај пре 10 година.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Doossan
Na redu je plavi vodonik za ozbilnu upotrebu a zeleni ce pocekati malo.
Боривоје Банковић
Водоник је знатно мање исплатив од садашњих литијум јонских батерија. На 1 KW струје потрошене на електролизу добија се хидрогена за 750 W. 100 W се троши на компресовање и транспорт, 250 W на конверзију у горивним ћелијама, па остаје око 400 W за потрошњу. Што значи да је степен корисног дејства водоника око 40% и то се никад неће променити јер су у питању закони физике. Литијум јонска батерија напуњена са 1 KW даје 800 W, па је њен учинак 80%, а вероватно ће бити направљене и ефикасније.
Goran
Kada si racunao tu isplativost, da li si racunao sanaciju eko sistema oko lokacije gde se kopa litijum? To niko ne racuna... Zasto su u Japanu protiv masovne upotrebe litijuma?
Gliga
Cena izgradnje „mega li-jonske baterije" od 100 megavata u Australiji, koju je kompanija „Tesla" pustila u rad 2017. je 66 miliona dolara. (660 000$ /megavatu). Samo "elektrolizer" košta, kako kažete, 2 miliona ‎€ /megavatu a gde su troškovi skladištenja gasa!? Zašto Nemačka ulaže u vodonik!? Zato što joj li-jonske baterije trebaju za automobile! Ne zato što je racionalnije rešenje. Uzgred, cena li-jonskih baterija je pala za 30% od 2017. i ima tendenciju daljeg pada.
nestrucnjak
Ako se uzme u obzir da se danas koristi veoma mali procenat sunceve energije, potencijal je veliki. Za 50god. cudicemo se, da smo do nedavno, koristili lignit i gusili se u zagadjenju.
Logika
Zar nije logično da se razmišlja o solarnoj energiji u Africi? Toliko prostranstvo, toliko sunčanih dana, a mi i dalje govorimo o gasovima, zelenim vodonicima i vetrenjačama...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.