Седамдесет тачака за лакше дисање у наредних десет година

Чешће прање улица, обнављање возног парка ГСП „Београд” возилима са мањом емисијом загађујућих гасова, изградња метроа, пооштравање критеријума за прву регистрацију аутомобила, фаворизовање пешачких и бициклистичких кретања, увођење олакшица за замену неефикасних котлова на угаљ и дрво... само су неке од мера које би, ако буде усвојен Нацрт плана квалитета ваздуха требало да „проветре” главни град и коначно реше проблем са загађењем.

Jавна расправа о овом документу чији је задатак да надлежнима помогне да нам обезбеде квалитетно дисање у наредних 10 година завршена је крајем прошлог месеца, а како каже Андреј Шоштарић, доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље, који је у сарадњи са Секретаријатом за животну средину припремио план, пристигло је тристотинак коментара заинтересованих грађана.

– Завод је врло задовољан одзивом и интересовањем јавности јер то значи да оно што ми напишемо неко и прочита. Хоћемо да заједно са грађанима доносимо одлуке од значаја за све нас, битно нам је свако мишљење. Сада обрађујемо податке и покушавамо да све пристигле коментаре у што већој мери уврстимо у план, како би и грађани схватили да је тај план израђен заједнички и да заједнички покушавамо да животну средину учинимо бољом – истиче Шоштарић.

Део замерки је техничке природе, а неке од њих се и понављају. Има учесника у јавној расправи који су приговорили да јавност није била обавештена о доношењу документа, а Ивана Вилотијевић, градска секретарка за животну средину, реплицира да је обавештење правовремено било постављено на интернету. Онима који су замерили што на јавну расправу није могло да се дође, одговара се – такве су епидемиолошке мере. Тражило се на пример да се неке од мера раздвоје, да град решава неке проблеме који су у надлежности републике... Мање је, каже Вилотијевићева, било суштинских замерки.

Али, суграђанима чије су примедбе одбијене то ће морати детаљно да се образложи и писаним путем.

– У обавези смо да на све пристигле коментаре одговоримо, односно и да уважимо неке од критика. Очекујем да ћемо црту подвући у наредних двадесетак дана. Употпуњен документ биће послат Министарству за заштиту животне средине без чије сагласности план квалитета ваздуха не може да се нађе пред одборницима Скупштине града – објашњава Вилотијевићева.

Према речима Шоштарића, нови план је квалитативно и квантитативно много бољи од претходног, али и сличних докумената у већим европским градовима.

– Претходни план имао је седам-осам специфичних циљева и нешто више мера, док их нови садржи више од 70. Боље су обрађени извори загађујућих материја, јасно урађено моделирање и математички део, а из документа се може видети да загађење долази и из других места – истиче стручњак Градског завода за јавно здравље.

Секретарка објашњава да је план који се доноси на десет година законска обавеза јединице локалне самоуправе и да сваком њеном делу, који је препознат као чинилац који може да уради нешто на побољшању ваздуха, да у задатак спровођење одређених мера.

– Ако је једна од мера повећање броја пешачких стаза, то ће спроводити Секретаријат за саобраћај. Сви се морају држати овог плана, тако да не може нико из, на пример, Секретаријата за јавни превоз да оде и да каже да ће купити 50 аутобуса на бензин јер у овом документу пише да то морају бити возила на течни нафтни гас или на електрични погон – истиче секретарка.

РЕРИ и БОШ: план повући из процедуре

Међу организацијама које су јавно објавиле примедбе упућене на план квалитета ваздуха су и Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) и Београдска отворена школа (БОШ). Они сматрају да би Нацрт плана требало повући из процедуре јер „не задовољава основне критеријуме и стандарде које би план квалитета ваздуха требало да испуњава, али и због тога што усвајање овог документа и примена наведених мера неће одговорити на хитну потребу да се проблем загађења ваздуха у Београду реши”.

РЕРИ И БОШ нису задовољни ни садржајем плана јер, како су недавно објавили, његов нацрт није у складу са законом.

– Закон о заштити ваздуха, као и пратећи Правилник о садржају планова квалитета ваздуха, дају прецизне стандарде и смернице у погледу садржаја ових докумената, које овај нацрт не испуњава. Нацрту плана недостају циљеви смањења загађења квалитета ваздуха, анализа мера у погледу добити и трошкова, анализа утицаја загађења ваздуха на здравље грађана, прецизни индикатори и рокови за реализацију мера, процена планираног побољшања квалитета ваздуха и временског периода потребног за достизање тих циљева. Осим тога, Нацрт плана не нуди ни прецизан инвентар емисија загађења. Нацртом плана се као једна од мера тек предвиђа израђивање детаљног инвентара, што би морало претходити самом нацрту – истиче се у заједничком саопштењу ове две организације.

„Не давимо Београд”: план нема амбиције да утиче на побољшање

И организација „Не давимо Београд” упутила је своје примедбе. Она истиче да „план нема амбиције да заиста утиче на побољшање квалитета ваздуха, већ је сачињен од уопштених смерница за чије спровођење нема одговорности, финансијског плана, рокова или конкретних циљева зашто се доноси”.

– Акциони план мера за спречавање или смањење загађења ваздуха не садржи оперативне податке за његову примену. Индикатори су веома уопштени, нису довољно прецизни. На пример, нису постављени никакви циљеви у погледу смањења емисије гасова и потрошње енергије, удела обновљивих извора енергије, броја јавних објеката који ће бити обухваћени енергетском санацијом, површина на којима ће бити спроведено пошумљавање... – кажу из „Не давимо Београд”.

Они додају да недостају и процене трошкова и вези са различитим мерама, да у плану недостају мере адаптације на климатске промене, као и критеријум енергетске ефикасности приликом изградње и обнове градске инфраструктуре.

– У план би требало укључити подстицаје за оснивање кооператива, односно задруга за производњу обновљиве енергије (соларна енергија, биомаса...) Концепт форсирања проточности саобраћаја који се помиње на више места супротан је циљевима Плана одрживе урбане мобилности и смањењу броја путовања аутомобилом кроз централну градску зону. Саобраћај ће бити проточнији само са смањењем броја приватних аутомобила. Свака друга мера постављања „паметних” семафора не може донети побољшање уколико истовремено дестимулише пешачки и бициклистички саобраћај, пропуштајући зеленим таласима приватне аутомобиле кроз централну градску зону – истичу они.