четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.02.2021. у 16:00 Јелена Попадић

Два века уставности и 13 највиших правних аката

Уставна историја Србије довољно је подстицајна за изградњу нашег уставног идентитета и благо је које морамо непрестано да истражујемо
Прва страна Сретењског устава

Током два века уставности Србије, у нашој држави је промењено 13 устава. У међувремену, државе у којима је живео српски народ мењале су имена и границе, а устави су прилагођавани новим околностима, мање или више успешно. Према мишљењу стручњака највећи проблем већине наших устава је велика разлика између онога што је у њима написано и стварности. Богатство уставности једног народа, објашњава за „Политику” професор др Владан Петров, огледа се у квалитету борбе за идеју уставности коју одликују подела власти и гаранцијe људских права и слобода, али и у томе колико су ти уставни текстови били нормативно квалитетни.

Србија је, како додаје Петров, имала неколико изузетних уставних текстова написаних у складу са модерним достигнућима науке и европским стандардима. Пре свега Сретењски устав из 1835. године, донекле Намеснички из 1869. године, као и Устав из 1888. и Устав Србије из 1990. године. Сретењски устав, подсећа Петров, донет је у време када у Европи није било много уставних текстова и то у малој, несувереној држави. То је био велики корак. „Учени Димитрије Давидовић је успео да у тај устав имплементира неке од модерних тековина уставности међу којима се истиче за оно доба изузетан каталог личних и политичких права. Иако је овим уставом била прокламована подела власти, било је јасно да се она у пракси не може спровести”, каже наш саговорник. Сретењски устав је, додаје, послао  важну поруку: „Ма колико да је нека држава јака или суверена, међународни фактор се увек пита или се бар мора узимати у обзир”.

Баш због противљења великих сила, Аустрије, Русије и Турске, овај устав је суспендован шест недеља након што је обнародoван. Намеснички устав, међутим, није био донет под утицајем страног фактора, био је у доброј мери аутентичан. Он је, како каже наш саговорник, послао снажну поруку да је некада боље да на снази буду домаћа решења, а не „увезена” па макар ова друга имала и најбоља теоријска образложења. С друге стране, Намеснички устав је садржао нека ретроградна решења, тачније није дао комплетну законодавну функцију Народној скупштини.

Устав из 1888. године, познатији као „радикалски” обично слови за најбољи, тачније, најмодернији. У време када је само Енглеска имала парламентаризам, овај устав је увео парламентарни систем и систем сразмерног представништва. Дао је широке гаранције локалним самоуправама и утврдио многа људска права. Ипак, он је био лепа слика која у пракси није могла да се реализује. „Устав може бити добар само у мери у којој одговара друштвено-политичкој стварности. Мање је важно да ли ћемо извесну експертску помоћ добити споља (Венецијанска комисија), већ да устав буде писан за конкретан народ и конкретно друштво”, објашњава Петров.

Он наглашава да је уставна историја Србије довољно подстицајна за изградњу нашег уставног идентитета и представља благо које морамо непрестано да истражујемо како бисмо из њега извукли оно најбоље и унели то у нека будућа решења. То не значи, наглашава, да је неки будући устав могуће донети искључиво на основу копања по прошлости, али уколико будемо занемарили прошлост и реалну ситуацију може се десити да донесемо устав који ће бити „мртворођен” каква је била судбина већине наших највиших правних аката.

Професор Петров каже да данас имамо неспоран утицај међународних чинилаца који покушавају да утичу на обликовање уставних решења. То, како наглашава, није случај само у нашој земљи. „Међутим, требало би да пронађемо равнотежу између опште усвојених европских стандарда и онога што можемо да спроведемо у пракси. Сваки закон, а нарочито устав, који се доноси да би био декор од почетка је осуђен на жалосну судбину”, мишљење је нашег саговорника. Тачно је  да Венецијанска комисија не може бити уставотворац у Србији, али њена мишљења не треба употребљавати у политичке сврхе. Мишљења Венецијанске комисије појединци користе како би изразили своје ставове и тумаче их како њима одговара.

Димитрије Давидовић

Додаје да морамо да имамо и уставну културу која не подразумева само свест носилаца политичке власти, већ и грађана да је устав својеврсно правно и политичко свето писмо државе. Наш саговорник наглашава да ми ту свест немамо у довољној мери, а то је један од разлога због којег је  уставно питање стално отворено. „И сада имамо у процедури званични предлог владе за промену Устава и то није први пут. Пре свега, за сваку промену Устава, као и за доношење новог, неопходан је базични консензус у погледу темељних вредности друштва. Код нас тога нема у довољној мери”, каже Петров.   

Подсећа да је код нас на снази Устав из 2006. године али, према његовом мишљењу, он представља лошију копију претходног устава, оног који је донесен пре 31 годину. Иако је устав из ’90 много критикован, пре свега јер је поистовећиван са ауторитарним режимом Слободана Милошевића, наш саговорник наглашава да је овај правни акт веома значајан. Пре свега јер је вратио Србију на пут либерално-демократске уставности након 70 година. Њиме су, како додаје, на нашу политичку и друштвену сцену враћене основне вредности, владавина права, подела власти и независност судства. Али, он има и мане. Приликом доношења овог правног акта није прављена разлика између оног што је написано и наше уставно-политичке стварности. Осим тога, остала је одређена повезаност са социјалистичком уставношћу.

„Највећа грешка овог Устава је ригидан начин решавања питања територијалне аутономије, пре свега Косова и Метохије. Установљено је решење које је већ било неприхватљиво за Албанце. То је била територијална аутономија, без законодавне власти”, мишљење је нашег саговорника. Овај правни акт је, како додаје, био готово непромењив. Подсећа да је од 2000. до 2006. године било више иницијативе за промену Устава, а да је коначно донет нови устав из нужде, након осамостаљења Црне Горе.

Због свега наведеног, наглашава Петров, Србија би требало да добије нови устав. Не због тога, додаје, јер је то нужан услов на европском путу него, јер 30 година нисмо имали озбиљну уставотворну градњу. „Србији је потребан нов устав јер је данас наша држава модернија и јача. Неопходно је направити устав са којим ћемо на дуже време затворити уставотворно питање. Честе промене устава урушавају његову суштинску вредност, поштовање које би грађани требало да имају према њему”, поручује наш саговорник напомињући да је то његов став као професора уставног права.

Он објашњава да су, када је усвојен устав из 1990. године, постојала бројна унутрашња и спољна ограничења, али будући да овај устав није суштински промењен ми и данас живимо период који је тада започет.  „И то је кључни разлог зашто је Србији неопходан нови устав који ће узети све најбоље из претходних, али који ће представљати нови почетак”, став је нашег саговорника. Додаје да није оправдана бојазан једног дела грађана да ће свака уставна промена или доношење новог устава подразумевати коначан раскид са Косовом и Метохијом. Кад год Србија буде донела нови устав, сматра наш саговорник, он неће бити наметнут споља, нити ће га донети један човек или партија на власти, већ ће коначну одлуку донети грађани на референдуму.

Коментари8
6f47e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгомир
" Велике силе " су захтевале од књаза Милоша, да Србија добије устав ??? Наиме, бојали су да ће под Милошем доћи до стварања нове, јаке Србије која би могла да окупи остале балканске народе. Зато је Милош од Давидовића тражио да напише, такав устав, који ће те велике силе одмах и укинути. У то време Србија је била обичан вилајет. 1830 хатишерифом је добила звање вазалне кнежевине, призната је тек 1878 на Берлинском конгресу. Циљ им је био да ограниче Милошеву веладавину и успоре јачање Србије.
Milan Rakic
Čini mi se da je uvaženi profesor malo kontradiktoran. Kaže da nije dobra česta promena ustava a zalaže se za promenu ovog...
miroslav sarcanski
I posle dva veka ustavnosti, vratili smo se na pocetak. Imamo ustav koji u clanu 115 propisuje da predsednik Srbije ne moze obavljati drugu javnu funkciju,a sto aktuelni predsednik Srbije ne postuje i sve vreme je predsednik vladajuce politicke stranke. U tom svojstvu on je u situaciji da odredjuje i mandatara, kao i sastav Vlade, a veoma cesto obavlja poslove iz njihove nadleznosti. U Hrvatskoj i Sloveniji su identicna ustavna resenja i tamo se ona postuju. Zargonski receno, dzaba smo krecili!
nikola andric
Mada je razlika izmedju kvantiteta i kvaliteta sumniva u smislu ''velicina'' ona ipak moze posluziti za izvesna uporodjenja. Engleska, na primer, nema pisani Ustav, dok holandski potice iz 1812e. Jugoslavija odnosno Srbija je promenila 13 pa, po obicaju nepreglednih dopuna, izmena i zamena zakona ne moze biti drukcijeg zakljucka nego da nijedan nije bio zadovoljavajuci. Nameravani novi Ustav to potvrdjuje. Profesori Ustavnog prava ih pisu po poruzbini onih na vlasti. Iluzije nisu zabranjene
Саша
Први Устав на папиру за кога знамо јесте законоправило из чини ми се 13/14. века па било лепо читаоцима то и објаснити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља