Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У пандемији највећи цех платиле развијене земље

(Фото Н. Марјановић)

Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић каже да су због пандемије коронавируса до сада највећи цех платиле развијене западне земље, али да ће већи цех платити у опоравку мање развијене земље Европе и Америке.

Србија, како је истакао за ТВ К1, не може да се жали да је лоше прошла током епидемије, јер је прошлу годину завршила са минус један одсто, што је најмањи пад и најбољи резултат у целој Европи.

Упитан да ли у овој години може да се оствари планирани раст од шест одсто, он је рекао да може, али под одређеним условима – да се спроведу планиране мере, одржи фискална стабилност, да се иде у реформе које су и са ММФ-ом биле договорене.

Коментаришући пакет мера помоћи за грађане и привреду он је рекао да је тај пакет помоћи ове године скромнији него прошле, али да је веома значајан.

„Рачунам да ћемо већ у првом кварталу изаћи из епидемијске кризе у смислу привредне активности. У свету је четврти квартал прошле године био бољи од очекивања, па и код нас”, навео је Ковачевић, јавља Танјуг.

Он је рекао да је у четвртом кварталу прошле године у Србији забележен раст пољопривреде за 4,4 одсто, као и да је забележен мали раст индустерије.

„То је боље од оног што се могло очекивати у другом кварталу када смо имали затварање. Има знакова у овом кварталу да је опоравак у току, да је присутан и раст трговину, индустрије, неких услуга”, рекао је Ковачевић.

Он је рекао да ће се брже опорављати развијене земље и подсетио да неке земље далеког Истока, као што је Кина, нису претрпеле велике падове, те да је Кина у прошлој години имала раст између 3 и 4 одсто.

„Највеће последице ће сносити земље у развоју и неразвијене земље – афрички континент, Блиски исток, па донекле и Балкан и Латинска Америка”, навео је он.

Подвлачи да ће корона криза оставити последице на глобалном нивоу, да ће се брже оповрављати привреда на Далеком истоку и азијском тлу.

Истиче да ће се опоравити и Европа и САД, али спорије и да ће ово бити година у којој ће се променити пејзаж глобалне економије.

„Растао је и расте укупни дуг – било јавни, било корпоративни. Теку полемике у ЕУ око тога шта радити са дуговима корпорација, банака, како реструктурирати компаније које су претрпеле велике штете, како реструктурирати дугове”, навео је он.

Епидемија коронавируса одразиће се, како је рекао, и на будући рад, више ће бити заступљена роботика, аутоматизација, биће више рада од куће.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Dali zapadne zemlje više smeju da skinu masku pandemije bez rešenja za spas svojih privreda? Godinama unazad gubitak ekonomske utakmice protiv Kine je skrivan pod tepih a rešenje koje se očekivalo od Trampa on je izbegao.Ako banke na Menhetnu ne pronadju rešenje onda će čovečanstvo ući u priču ,,Projekta Menhetn,,...
Srdjan
Ако се задужимо 10% бдп-а, да спречимо пад од 10%, то је добар потез. Али није магија.
Милош М.
Наравно да ће највећи 'цех' платити земље чије економије великим делом јесу услужни сектор. А колико је српска економија погођена, видећемо - говорити о минус један одсто уз огромно упумпавање новца у привреду преко исплате минималаца, одлагања наплате обавеза и свеопштег задуживања зарад одржавања потрошње је под знаком питања. Ове године ћемо видети шта смо све закували прошле.
gorans
Poslednji put kad je "kriza bila nasa sansa.." imali smo pad od 11 odsto. Prizeljkujete li tako nesto ? To je bolje od 1 ? Cijim usima to zvuci lepse?
diplek.penzioner
u istom problemu smo svi, ako propadaju nasi kupci... sta se zanosimo nekim politickim pricama lepim za usi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.