Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТВ АУТОРИ

Илузија је да ће се све вратити на старо

Колико год је прошла година била непредвидива и колико год нам је променила свет, толико ће ова 2021. бити она у којој ће наш свет да се обнавља, каже Весна Дамјанић, уредница у Информативној редакцији РТС-а и водитељка емисије „Око економије”
Весна Дамјанић (Фотографије РТС/Гордан Јовић)

У протеклих пет година, Весна Дајманић, уредница у Информативној редакцији РТС-а и водитељка емисије „Око економије”, била је два пута на економском форуму у швајцарском Давосу. То је за сваког новинара, који се бави економијом, велики професионални догађај јер окупља најважније личности из бизниса и политике.

Ове године, форум се одржава онлајн због пандемије и Весна Дамјанић га, такође, прати, тиме пре што је главни слоган „Поновна изградња поверања”. Има ли ишта важније од обнављања сигурности и поверења?

– Колико год је прошла година била непредвидива и колико год нам је променила свет – од личног до глобалног нивоа, толико ће ова година бити она у којој ће наш свет да се обнавља. Илузија је да ће се све вратити на старо, наравно да неће након оваквог искуства, али је пред нама доста посла и труда, и опреза да се настави раст економије и да уз то не буде великих политичких потреса. То је глобална прогноза, а односи се и на Србију, јер је наша економија нераскидиво повезана са другима.

Колико је епидемија вируса корона нанела штету, нашој и светској привреди?

– Епидемија корона вирус нанела је очигледно велику штету свима, свет је стао, у једном тренутку, на почетку епидемије. Потом је почело прилагођавање компанија новонасталој ситуацији. Свет је у никада већој економској кризи од Другог светског рата. И у Србији је дошло до пада економије, додуше најмањег у Европи, али и даље довољно великог да га на својој кожи осете и грађани и привреда. Важно је да опоравак буде што бржи. Не треба да се заваравамо да ће успети да се поврате на претходни ниво подједнако брзо сви, али је важно да раст крене, што се очекује са већом вакцинацијом глобално.

Шта највише брине, у чему видите мало оптимизма?

– Највише ме брину психолошке последице које је вирус корона оставила по грађане, најпре за оне који су остали без посла, онда због прекида физичких контаката, немогућности виђања како са пословним партнерима тако и прекида оних најважнијих – са својим најближима. Човек је социјално биће и зато је овакав присилан, изненадан вид отуђења многима тешко пао. С друге стране, оно што ме чини оптимистом, а опет више реалистом, јесте то да се људи по својој природи брзо опорављају и граде свој свет даље без обзира на све потешкоће.

На који начин Србија и друге земље западног Балкана могу профитирати у пост-пандемијском свету?

– У постепидемијском свету Србију и земље Западног Балкана чека наставак посла који се тиче привлачење страних и охрабривање домаћих инвеститора да улажу. У том смислу, осим што треба да се ради на хардверу – изградњи  саобраћајница као кључном предуслову, потребно је да се настави са софтверским послом израде закона који су усклађени и примењиви, едукацијом наших младих, усавршавањем радника, смањењем корупције. Предност Србије је високобразована радна снага, посебно у ИТ сектору и то треба да се искористи и локално, али и глобално, јер границе се све више бришу посебно у дигиталном свету.

Да ли, по вашим сазнањима, успевате да „Око” магазином покренете неке процесе и промене на политичком и економском плану?

– Емисија „Око” се емитује 14 година. Ја сам део редакције 12 година и сасвим сигурно смо сви ми као тим ове дневно-информативне емисије кроз приче и теме утицали на друштвене, политичке и економске догађаје. Неке проблеме смо решили, на неке указали, али смо увек дали информацију више и анализу више. И моја мисија у „Оку економије” јесте да објасним шта се то дешава, на који начин се тиче сваког од нас.

Јесте ли сваки пут задовољни исходом сусрета с гостима у студију?

– Након сваке емисије преиспитујем свако питање, али и одговор и искрено увек може и мора боље. Има саговорника који су одлични, дају јасне, прецизне, занимљиве одговоре и самим тим мене као новинара инспиришу да питам још више. А има и оних саговорника који или причају тако комплексно па не можете да их пратите или одговоре „врте у круг” и не кажу ништа. И за једне и друге је потребно доста умећа и вештине слушања и постављања питања да бих добила конкретан одговор. Како сам већ дуго у послу углавном познајем тип саговорика који ми долазе у емисију и тако да се за сваког од њих посебно спремим.

Каријеру сте почели на Б92, а у новинарству сте 17 година. Каква искуства носите?

– Новинарством сам почела да се бавим пре тачно две деценије, као апсолвент журналистике на Факулету политичких наука, радила сам годину дана у листу „Данас”. Пошто сам увек знала да је телевизија мој позив, 2002. почела сам да радим на ТВ Б92, а потом 2007. сам прешла на РТС. Репортерски занат сам научила на Б92, где је било незамисливо да новинар оде на конференцију за медије и да не постави питање… На факултету смо све научили теоријски, али права пракса и каљење за мене је био управо рад на Б92. Преласком на РТС то је добило димензију, квалитет и одговорност више, наставила сам да радим на себи, усваршавала се и у иностранству...

Појављујете се у готово свим информативним емисијама. Како с тим обимом обавеза усклађујете професионални и приватни живот?

– Оно што живим јесте управо изрека „када радите оно што волите, нећете морати да радите ниједан дан”. Тако је у случају и са мном и мојим послом који обожавам и зато ми није тешка ни организација ни усклађивање са „животом”. Све то не би имало смисла да нема искре мог живота – моје десетогодишње ћерке Искре, за коју увек имам времена.  Ту су, наравно, моја породица и пријатељи који ме прате, иако сам често неухватљива.

Проглашени сте најперспективнијом новинарком на РТС?

За мене је рад на РТС велика одговорност и привилегија и зато се и трудим да радим на себи, да се усавршавам и да сваким својим извештајем или емисијом оправдам поверење гледалаца. Ипак, пре свега, али и после свега, најважније је да задржим и очувам свој професионални интегритет и идентитет.

Мудар човек који тихо говори

Рекли сте једном приликом да никада нећете заборавити разговор са шеиком Мухамедом бин Заједом?

– Мухамед Бин Зајед је био најтиши саговорник са којима сам икада радила интервју. Разговарали смо на сајму наоружања у Абу Дабију, где је цео сајам буквално стао и гледао у нас док смо радили интервју који је био о свему, осим о наоружању… Он је мудар човек који тихо говори.
Дневник као ослобађајући чин

После 25 година објавили сте део из свог дневника који сте написали са 17 година у избегличкој колони, бежећи са родитељима из Кистања током акције „Олуја”…

– Објављивање дневника из „Олује” био је ослобађајући чин. За то је било потребно доста снаге, али сам осетила да сам спремна и да је прави тренутак јер је важно да се зна шта се тада заиста догодило. Суштина је да се опрости, али не заборави. Веома сам поносна на своје порекло, на моју породицу и пријатеље, сународнике који су преживели „Олују”, јер нас је она одредила на много начина касније у животу.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Џејми Шеј
Sta je to "Западни Балкан"?
Popović
Profi! Samo tako,bez trulih kompromisa i bićete i dalje vrh!
Станиша Младеновић
Било би корисно уколико би новинари који се баве економском проблематиком да отворе тему како помоћи развоју домаћи произвођача који имају иновације а користе домаће сировине као што је прехрамбена и дрвна индустрија који би били претежни извозници, јер у извозу највећих скоро двадесетак страних фирми учешће домаће супстанце према подацима Светске банке износи свега 9% што је поражавајуће.
Jovan
Bravo, Vesna, zaista ste uticali na političke, društvene i ekonomske događaje i budite istrajni da utičete i dalje. Sve najlepše :-)
Александар Поповић
Задлужени, све честитке за високу професионалност!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.