Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Махери са Волстрита почињу да стрепе

Армија помагача пребогатих спекуланата упиње се чешљајући друштвене мреже не би ли утврдила које су од хиљада гневних порука упућених моћнима реална опасност по њих
Протест на Менхетну - Фото ЕПА ЕФЕ - П.Ф.

Баснословни финансијски карамбол крајем прошлог месеца на Волстриту личио је стварно на причу о Робину Худу. Маса скромних америчких инвеститора са 100, 200 долара у џепу, скупљена преко друштвене мреже, устремила се на екипу препредених спекуланата који се рутински кладе на туђу (новчану) пропаст. 

Ко је Волстрит мегдан аматера-инвеститора против школовано-лукавих менаџера хеџ-фондова, у чијим је рукама збирно пет билиона долара, за почетак уопште очекивао? Изненађење се поново показало као најјаче оружје. Наиме, брзина и силина масовног финансијског десанта неутврдивог броја корисника берзанске платформе „Рeдит” (има их, за сад, 13 милиона) на кладионицу против „Гејмстопа” – урушене компјутерске фирме за производњу конзола – запрепастиле су Волстрит. Јер, у свом елитном клубу, формација берзанских мегамахера одлучила је да је време да се „Гејмстоп” коначно пусти низ воду. 

Овог пута тако није могло. 

Користећи лако доступну апликацију „Робинхуд” (у телефону је има око шест милиона Американаца), за кликтање „купи или продај”, новопридошла инвазија инвеститора подигла је у јануару вредност акција „Гејмстопа” за 1.500 одсто. На Волстриту је избила невиђена пометња, која и данас тиња. Посебно зато што је водећи кладионичар против „Гејмстопа” – хеџ-фонд „Мелвин капитал” – за мање од месец дана остао „краћи” за читаве четири милијарде долара за инвестиције. 

Америчко министарство правде, Јавно тужилаштво Сан Франциска и Комисија за трговину „фјучерсима” (акцијама с намиривањем у будућности) отворили су ове седмице одвојене званичне истраге поводом недавног берзанског стампеда на акције „Гејмстопа”. Каква је улога платформе „Редит” и апликације „Робинхуд” у берзанском казину, у којем нешто што данас вреди 20 долара за две недеље достигне вредност од 483 долара (акције „Гејмстопа” пале су ових дана на 50 долара), тек ће се вештачити. 

У међувремену, поједини менаџери спекулативних фондова на Волстриту јавно признају да стрепе за своју и безбедност својих породица. Један од њих је и Гејб Плоткин, младолики шеф „Мелвин капитала”, личног иметка незванично процењеног на око 300 милиона долара. Плоткин се, наиме, након случаја „Гејмстоп” нашао на удару претњи са друштвених мрежа. Кртице са веба ископале су податак да је Плоткин прошле јесени поред своје виле вредне 44 милиона долара у Мајами Бичу купио још два плаца са две куће и објавио да ће их срушити како би обезбедио квалитетнији животни простор. „Повећао сам обезбеђење за себе и фамилију”, изјавио је Плоткин ових дана америчким медијима. 

Да му више није сасвим свеједно, казао је ових дана и Стив Коен, легендарни инвеститор са Волстрита и некадашњи учитељ Гејба Плоткина, који је млађем колеги усред драме око „Гејмстопа” дотурио око две милијарде долара да му помогне око намиривања новчаних обавеза због злосрећног клађења. 

„Мени и породици почеле су да стижу ружне поруке на ’Твитеру’. Избрисао сам тај налог”, изјавио је Коен за Блумберг. 

Постаје ли кладионица на Волстриту након спектакуларне саге око „Гејмстопа” лично опасна за протагонисте лоптања са судбином акција „начетих” фирми, бременито је питање. На најјачој берзи света почесто се ових дана јавно присећају отмице америчког милијардера Едварда Скота Ламперта 2003. године у Гриничу. Ламперта су киднапери држали 28 сати заточеног на задњем седишту његовог џипа, да би га пустили на слободу тек пошто је обећао да се више никад неће бавити једном врстом берзанских трансакција. На страну што су Лампертови отмичари врло брзо ухваћени: тај страх изгледа није ишчилио. 

Данас, након „Гејмстопа”, армија помагача пребогатих спекуланата упиње се чешљајући друштвене мреже, не би ли утврдила које су од хиљада гневних порука упућених моћнима на најбогатијој берзи света реална опасност по њих. 

Шта хоће мали амерички инвеститори који су до трговине акцијама „Гејмстопа” стигли преко апликације „Робинхуд”?

Владимир Тенев (35), један од саоснивача „Робинхуда”, истиче да је фирма основана 2013. са мисијом да „обезбеди приступ финансијским тржиштима, не само богатима”. У јеку суманутог трговања акцијама „Гејмстопа” апликација „Робинхуд” навукла је бес малих инвеститора зато што је у једном тренутку опција „купи” волшебно скинута из понуде. Могућност куповине потом је враћена, али је остало питање како се, у ствари, диригује берзанском кладионицом. Одговор је „мутан”. 

Било како било, Тенев има јасну намеру. 

„Наша мисија је да демократизујемо финансије и она је утемељена у америчком идеализму. Америка се увек поносила собом због своје способности да обезбеди друштвени успон и шансу без много баријера. Национални етос америчког сна стар је колико и сама нација. У 20. веку све се вртело око власништва куће на кредит од 30 година. Сада је време за нови амерички сан, онај у којем су скоро сто одсто сви наши суграђани – инвеститори”, изјавио је Тенев за америчку мрежу Си-Ен-Би-Си.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milutin Stefanov
Ta firma Robin Hud je ustvari izdajnik malih ljudi, jer zarađuje i prodajom podataka o nalozima malih akcionara hež fondovima, da bi se oni tako mogli spremiti. Tako se čulo na nemačkoj televiziji.
Jovan
Mislim da bi bez berze cez svet propao, nista vise ne bi bilo kao pre. Smesno je bilo sto je na prolece, kada je cela Srbija bila zatvorena, berza u BGD radila. Kako berza moze da radi u uslovima kada se ne radi u celoj drzavi i uopste se ne zna sta ce biti u buducnosti, kako se formiraju cene akcija. Nemojte mi odgovoriti pricama iz knjiga i medija, razmislite dobro u sebi, to mi je dovoljno.
Car sloba
Nije cela Srbija bila zatvorena. A berza je radila da ne bi, kako i sami kažete svet) Srbija) propala.
B.Kezun
Ovaj me clanak i vecina komentara (osim Vlada D.) zapanjio nepoznavanjem berzi i berzanskih poslova Sta covjek na to da kaze? Nemam ni vremena ni prostora za kvalitetan odgovor, pa cu se zadovoljiti sa dvije izjave: 1) Berza je izvor slobodnog kapitala i od vitale vaznosti za privredu u svim drzavama gdje postoji slobodno trziste; 2) U Skandinaviji nema ni jednog penzionera koji direktno ili indirektno preko penzijskih fondova nije suvlasnik jednog ili vise berzanskih firmi/preduze.
Мали Ђокица
Не ради се уопште о сврси постојања берзи него о вештачкој игри да се нека фирма осиромаши да би је други за мале паре купили. При томе сви ти мали пензионери, како кажете, остану без целе животне уштеђевине. !928. америчка берза се преиграла па је оборила целу америчку па и светску привреду. (А што је најгоре довела на власт Хитлера. Да Немачка није пропала не би ни он завладо светом). А при томе она, америчка привреда, није била ни порушена, ни бомбардована, ни запаљена, ни изгорела вулканом.
Петар Клеба
Иако је аутор покушао да дочара како је апликација Робинхуда помогла малим инвеститорима да "победе" wall street, не би смели да се овако упуштате и људима дајете погрешне идеје и наде. Сам Робинхуд апликације је финансирана од стране истих људи са wall streeta који су и реаговали тако што су Робинхуду искључили могућност да учини мале инвеститоре богатим. Теневу следе неколико судских тужби зато што је тако рећи илегално помогао wall street-y да се извуче.
Mustafa Aga
Zato je nash Tvorac, Uzvisheni Bog, zabranio davanje para sa interesom (kamatom) kao i kockanje...
tja
Ne znam za ostale islamske zemlje ali sam dobro obavesten da u Iranu banke ne naplacuju interes direktno nego zaobilazno. Kad biznismen od njih trazi pare na zajam, banka za njim sklopi ugovor da on banci prodaje svoju robu po vrlo niskoj ceni, koju onda banka prodaje po realnoj. I tako sve dok biznismen ne otplati kredit koji je dobio od banke. Odakle banci pare da pozajmljuje ljudima bez interesa? Izgleda da "Tvorac" nije razmisljao o takvim detaljima.
Dr Slobodan Devic
Dragi moj Mustafa, koliko je ljudi ubijeno do sada u ime istog tog Tvorca; da sam na njegovom mestu, izvrsio bih samoubistvo. I nemoj da me shvatis pogresno; nije nista lose sa Tvorcem vec sa nama, ljudima. Jedino mi nije jasno zasto On sve to dozvoljava ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.