Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За 1.700 наследника догодине новчана реституција

Бившим власницима следује 15 одсто вредности непокретности коју потражују а која не може да буде враћана у натуралној реституцији
(Фото А. Васиљевић)

Бивши власници, односно њихови наследници којима је имовина одузета после Другог светског рата добиће новчано обештећење у висини од 15 одсто вредности непокретности, која не може да буде враћана у натуралној реституцији. За сада је сигурно – 1.700 наследника, колико тренутно има правоснажна решења – догодине ће добити аконтацију, када ће бити емитоване и прве обвезнице.

То значи да ће за некретнину која вреди милион евра, износ за исплату обештећења применом коефицијента за онога ко је једини наследник бити 150.000 евра. С тим што постоји ограничење да износ никада по старом власнику и по подносиоцу захтева не може да пређе 500.000 евра. Аконтација од 10 одсто, износи 15.000 евра. Остатак износа биће исплаћиван путем обвезница. Оне ће доспевати годишње, а прва исплата је 15. јануара наредне године. Обвезнице се исплаћују у року од 12 година од датума емисије, осим за старије од 70 година, којима се исплаћују у року од пет година, а за старије од 65 рок за исплату биће 10 година.

Уведена је и нова категорија старих власника, крајем прошле године када је измењен закон. Они чије обештећење не прелази износ од 1.000 евра по подносиоцу захтеву, биће једнократно новчано обештећени.

Предуслов за започињање исплате, био је да влада одреди коефицијент за утврђивања висине обештећења, што је недавно и учинила када је донела закључак према коме тај коефицијент износи 0,15 одсто.

Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, коефицијент од 0,15 је однос између две милијарде евра колико је предвиђено Законом о враћању одузете имовине и обештећењу и процењене вредности имовине која не може да се врати у натури око 13,6 милијарди евра.

– За решења која буду правоснажна до 30. јуна ове године, аконтација за обештећење биће исплаћена идуће године. Емитовање обвезница почиње 2022. године. Тај принцип ће важити за сваку следећу годину, за решења донета до 30. јуна 2022. новчано обештећење следује 2023 – објашњава Секулић.

Тренутно, како каже, Агенција за реституцију је сачинила 3.200 решења о праву на обештећење. Од тога је 1.700 правоснажно.

– Предстоји нам доношење још око 14.000 решења о враћању одузете имовине. Међу њима је око 2.000 решења оних која се односе на пољопривредно земљиште, а остало ће вероватно бити за обештећење – додаје Секулић.

Миле Антић, председник Мреже за реституцију, наводи да је поступак одређивања коефицијента трајао две године и био је крајње нетранспарентан. Он најављује да ће се бивши власници и наследници жалити на одлуку владе о коефицијенту. Не искључује могућност тужби уколико Министарство финансија одбије жалбе.

– Ако се донесе решење о обештећењу и оно постане правоснажно, бивши власник не добије ништа сем обећања да ће му дати обвезнице, а са друге стране то правоснажно решење представља предуслов да неко други украде пољопривредно, грађевинско и шумско земљиште што је недопустиво. Фонд за реституцију је празан. Он је требало да се пуни од накнаде за конверзију права коришћења у право својине на грађевинском земљишту. Ако је од те накнаде, која постоји у последњих десет година приходовано у целој Србији 10 милиона евра јасно је држава шаком и капом поклања земљиште – каже Антић.

Према његовим речима, постоји довољно државне својине да се бившим власницима врати имовина кроз супституцију, замена за другу врсту непокретности ако не може да им се физички врати оно што им је одузето.

– То је доказано када је службеник из Агенције за реституцију прешао на место директора Управе за пољопривредно земљиште. Кроз реституцију је највише враћено пољопривредног земљишта, али је разоткривано како су разне задруге и удружења злоупотребљавале државно пољопривредно земљиште. Упркос томе што је пуно државног земљишта враћено, пронађено је додатних 50.000 хектара – објашњава Антић и додаје да како је уређена евиденција пољопривредног земљишта тако може да се уреди и остала државна имовина.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sara
Zašto niko ne istraži ulogu asistenta Pravnog u NS Stefana Samardžića i povezanost sa direktotorom Agencije?
Tanasko
Pa ova cifra od 15000 je 3 procenata a ne 10 procenata. Neka mi neko postupno izracuna kako su dobili da je 15000 e.
Marija
Drzava Srbija se deklarise KAO PRAVEDNA i UREDJENA drzava.Restitucija u naturi je najpravednija ali na delu ce se pokazati koliko je drzava pravedna,
Marija
Agencija je trazila dodatnu dokumentaciju iz istorijskog arhiva, tamo smo cekali skoro 4 godine dok nismo preko vea i vezica uspeli ,Dostavili smo Agenciji sve sto su trazili, I DANS IMA JEDAN MALI DEO NJIVE STO JE U DRZAVNOJ SVOJINI ali Agencija nista ne preduzima.Kome da se obratimo za pomoc ,Velika sramota za drzavu je sto nam ne vraca njive jer ih ima u drzvanoj svojini dovoljno,Znaci ni posle 70 godina nema pravde u drzavi Srbiji.
Miloš Isidorović
A kome se u naturi vrati dobije 100% tržišne vrednosti. Pa,kakva je ovo prevara? Opet nova pljačka i nepravde.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.