уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.02.2021. у 14:12 Ђуро Ђукић

Изложба о првом српском агроному

Поводом поставке у Зрењанину, посвећене животу и делу Ђорђа Радића, речено је да је он нашој агрономији дао оно што су његови сународници Тесла и Пупин дали развоју науке у свету
Пољопривредна читанка Ђорђа Радића, Ђорђе Радић у Паризу

Др Ђорђе Радић (1839–1922) први је српски агроном. Специфичан је по томе што је највише школе завршио у свету, а онда се вратио и знање из области пољопривреде применио у Србији. Научна достигнућа боље су му испраћена у Европи, али је најдубље трагове оставио у отаџбини: пишући књиге и уџбенике, образујући младе, афирмишући аграр уопште. Докторирао је у Бечу 1867, a након повратака у Србију  настојао је да свe знање и праксу стечене по европским земљама примени у својој земљи. Захваљујући његовом делу у то време нисмо много заостајали за најнапреднијим светским срединама у тој области.

Радић је рођен у Зрењанину, односно тадашњем Великом Бечкереку, а на његову блиставу каријеру град је подсетила изложба која је управо постављена. Аутори су Оливера Ћосовић и Драгана Драшковић, а организатори Савез инжењера и техничара Србије, овдашња испостава те асоцијације и зрењанински Народни музеј, као домаћин. Да је, додуше са великим закашњењем започела афирмација дела овог, како га поштоваоци представљају, пољопривредног просветитеља и научника види се и на примеру из града на Бегеју. Једној улици је пре неколико година дато његово име. Поводом отварања изложбе у Зрењанину, посвећене Радићевом животу и делу, речено је да је он нашој агрономији дао оно што су његови сународници Тесла и Пупин дали развоју науке у свету.

 Он је био из свештеничке породице  која се често селила, па је у Бечкереку живео  до своје 15. године. Био је одличан ђак и у школовању напредовао, а кад је као први Србин који је на Бечком универзитету положио докторат из филозофије с пољопривредном темом  постао је познат и потребан Србији, те га је кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао. Први пут 1864. године.

Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године, др Ђорђе Радић је дефинитивно дошао у Србију и тада почиње нови период његовог живота и рада. Знање је стекао школовањем и практичним радом стеченим у обиласцима и проучавањима пољопривредних достигнућа већине европских земаља (1862–1869). Обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију, а све је стављено у функцију просвећивања и напретка српског сељака. У свим тим земљама награђиван је високим признањима.

О значају и доприносу др Ђорђа Радића  утемељењу српске пољопривреде најбоље говоре његова дела: више од 40 објављених књига и више од 500 објављених чланака, уредништво у листовима „Сељак”, „Тежак”, „Домаћин”, „Цветарство”, затим чланство у 67 пољопривредних и културних друштава, од којих су три америчка.

Међу његовим бројним научним достигнућима треба поменути хибридизацију кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у САД, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом. Радио је на оснивању пољопривредних школа у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву, обављао послове секретара у Српском пољопривредном друштву и сарађивао са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету. Такође, др Ђорђе Радић је био редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.

Коментари6
90153
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mil
Hvala Vam na ovakvim tekstovima, inspirativnim i kreativnim. Ovo je potrebno Srbima i ostalim nasim gradjanima pogotovo u online izdanjima.
Lazar
"Poljoprivredna citanka" Djordja Radica nam je vise koristila od tenkova i topova.
Boriša Radić
Dokle ćemo mi Srbi da otkrivamo naše najveće ljude?
Д. М. Сибниачнин
Оав читанка је штампана ћириличким српским писмом јер су у тадашњој Војводини, односно деловима који данаас чиен Војводину сви Срби знали које је њихово писмо. После 1954. године уевдеена је суроав фавориазциај хрватске абецеде у односу на српску ћирилицу, па аднас ниједан аутономашки Србин не зна коеј еј српско писмо било хиљаду година пре комубниста и аутономаша.
Саша Микић
@MInja Хајде да је тако како и ви кажете, па да пишемо или ћирилицом или латиницом. И ја имам на компјутеру Serbian Latin и Serbian Cyrillic, али такође имам и English US, па ипак када пишем неком латиницом не користим УС латиницу као ви, већ је користим само када пишем на енглеском.
MInja
Srbi i danas znaju koje je njihovo pismo bilo i jos uvek je, ali to ne iskljucuje upotrebu latinice, koju je smesno nazivati hrvatskom. Evo meni na kompjuteru daje opciju Serbian-Latin i Serbian (cirilica), a kojim pismom pisem zavisi od toga kome pisem i na kom jeziku. Vaznije je da brinemo da ocuvamo srpski jezik, jer on je ugrozeniji od pisma. To se vidi po komentarima po medijima koji su polupismeni, pa makar pisani cirilicom, nepismeni su.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља