Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медијски удар на СПЦ пред избор патријарха

Пласирањем вести о промени места Сабора и наводном прислушкивању архијереја, могућем оспоравању резултата избора, створио се утисак да епископи на ово заседање долазе дубоко подељени
(Фо­то Д. Јевремовић)

Ниједни избори за поглавара Српске православне цркве у новије доба нису прошли без буке јавности, анализирања „струја у цркви”, лицитирања с именима могућих кандидата, али специфичност овог изборног сабора, који се одржава сутра, биће вероватно у томе што се у данима пред заседање у медијима више расправљало о месту одржавања Сабора и томе где ће ноћити владике, него о могућим кандидатима, како је то до сада био случај.

Питање које се постављало у тим написима није било уобичајено, ко би могао бити нови патријарх, већ да ли ће избори бити регуларни. Забринута јавност и незванични извори сумњају да ће архијереји на изборном сабору бити прислушкивани. То тврди део медија који у одлуци Светог архијерејског Синода да изборни сабор на којем ће се бирати 46. поглавар српске цркве буде одржан у крипти Храма Светог Саве, уместо у згради Патријаршије, где су они до сада организовани, види спрегу цркве и државе.

Без објашњења да ли је Патријаршија заштићена од могућег прислушкивања, извучен је закључак да је Синод направио преседан не због епидемиолошке ситуације, већ да би омогућио властима надзор над одвијањем Сабора. С друге стране, атмосферу подгревају медији који преносе своја сазнања да поједине владике планирају да „праве хаос” на Сабору, оспоравају гласање, организују протесте испред врачарског храма... Они сматрају да се у рад највиших црквених тела, Синода и Сабора, овог пута изборног, мешају „стране службе” које намерно подривају њихове одлуке. Ко је желео да пренесе јавности утисак да архијереји српске цркве на изборни сабор долазе дубоко подељени, неповерљиви једни према другима, успео је у томе.

По свим овим питањима није се оглашавао ни Синод нити архијереји СПЦ. До јавности је само дошло писмо наводно упућено „црквеној влади” у којем се тражи да се изборни сабор одржи у Патријаршији, а не на „месту које је, иначе, покривено камерама и где нема одговарајућих услова за приватност” и које потписују владике жички Јустин и рашко-призренских Теодосије, али и двојица епископа које јавност види као озбиљне кандидате за патријарашки престо, епископи браничевски Игнатије и будимљанско-никшићки Јоаникије. Чланови Синода, којима се ово наводно писмо обраћа, јесу владика бачки Иринеј и митрополит загребачко-љубљански Порфирије, као члан заменик, такође, према незваничним сазнањима, озбиљни кандидати за 46. поглавара СПЦ. Иако их је медијска јавност овиме супротставила, ваљало би истаћи да су ова четворица кандидата за патријарха (а треба њима додати још и владику бањалучког Јефрема, за којег се такође писало да би могао ући у тројну кандидатуру за новог првојерарха), готово подједнако провучена кроз право медијско блато.

Избор патријарха српског у другој половини 20. века није представљао тему којом су се много заокупљали медији и шира јавност, али у новије време постоји појачано интересовање медија и јавности за избор новог поглавара СПЦ и то само по себи није проблем, каже протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, стручњак за црквено право.

– Проблем заиста представља скандализовање тог црквеног, свештеног чина објављивањем различитих, а углавном површних и злонамерних информација које увек потичу из неких „неименованих” извора. Никада се избор патријарха, све до 2010. године и данас, није одвијао с толиким интересовањем медија, али ни с толико несувислих текстова, коментара и објава – истиче Џомић.

Он истиче да нема никаквих непознаница у поступку за избор патријарха јер је све унапред познато: и ко бира, и ко може да буде биран, и како се бира српски патријарх.

– Све је то прописано канонима и Уставом СПЦ. Ниједан епископ српске цркве се не кандидује сам, нити га кандидују неке наводне „струје у цркви”. На изборном заседању Светог архијерејског сабора се утврђује листа с именима епископа који по Уставу СПЦ испуњавају услов да буду бирани за кандидата за патријарха. Услов је јасан: кандидат за патријарха може бити сваки епископ који је најмање пет година провео на дужности епархијског архијереја. Не постоји самокандидација епископа за избор патријарха. Сви епархијски и активни викарни епископи имају право гласа и, према својој савести и расуђивању за добро цркве, тајним гласањем врше избор тројице кандидата за које сматрају да ће успешно водити брод српске цркве. Божја је воља ко ће бити патријарх од тројице изабраних кандидата јер се коначни избор врши апостолским жребом – подсећа протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Додаје и да је природно да се неки епископи својом вером, животом, служењем, богословљем и другим даровима издвајају и нису неприродна очекивања и промишљања клира и верних, па и јавности, о томе ко ће добити благослов да седи на трону Светога Саве.

– Избор патријарха има своју метафизику и то је веома значајно. Избор патријарха се не завршава на изборном заседању Светог архијерејског сабора него сутрадан на светој литургији на којој он началствује и уводи се у трон српских патријараха. Патријарх тек после литургијског устоличења добија права и дужности које му по канонима и Уставу СПЦ припадају. Уочљиво је да се избор патријарха у једном делу јавности намерно секуларизује, а све са циљем да се посветовњачено прикаже како се бира први човек, како неки површно доживљавају цркву, „једне од најзначајнијих српских институција”. Патријарх као предстојатељ цркве има своју земаљску хоризонталу кроз чување јединства српске цркве и црквеног поретка, али се врло често заборавља духовна вертикала српског патријарха. Она се огледа у очувању, како би рекао Свети Сава, праве вере и свештеног предања у нашем народу. Патријарх је први молитвеник и први подвижник једне помесне цркве и то се мора нагласити. То није избор председника општине или скупштине, уз дужно поштовање и општине и скупштине – истиче Џомић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav
Ipak će mudre, pametne i sede glave SPC, odabrati patrijarha svojom voljom, bez uticaja politike. Dnevno čitamo degutantne priče, jer tema mora biti udarna da bi povećala tiraž. SPC, sva sreća ima najveći ugled i poštovanje među Srbima. Politička piskarala probavaju narušiti taj ugled, uzalud im trud.
natalija
Spinuješ. Izbor ipak vrši Bog. Ne pratiš proceduru. Biraju 3 kandidata. Onda ta tri imena stave u svetu knjigu, pa se NASUMICE izvuče jedan koverat, jedan kandidat, kako Bog izabere.
Цар је го'!
Да ли омашком или не Политика је као могућег кандидата апострофирала Порфирија. Оног Порфирија који је стајао једно време на челу РЕМ-а у време када су почела емтовања ријалити "Содоме и Гоморе". Аферим ПОЛИТИКА !
miroslav
On je bio jedan od članova REM-a, odluke se donose većinom glasova. Na vama je "Car je go", da gledate ono što želiti, velike mogućnosti su vam na volju.
geras
jedina podela među vladikama postoji u vezi smeštaja - da li će odsesti u hotelu sa 4 ili 5 zvezdica . u međuvremenu patrijarh je već izabran u pionirskom parku .
zoran stokic
I Sokrat i Platon zahtevaju da državnik bude mudar. Ali to kod njih dvojice ima krajnje različito značenje. Kod Sokrata to znači da državnik treba biti svestan svog neznanja. Sokrat se dakle zauzima za intelektualnu skromnost. "Spoznaj sebe!" znači za njega: "Budi svestan koliko malo znaš!" Nasuprot tome, za Platon mudar državnik je sveznajući obrazovani dijalektičar. To je suprotnost između intelektualne skromnosti i intelektualne nadobudosti. Suprotnost između pogrešivosti i autoriteta.
Dusan T
Patrijarh, kao prvi molitvenik i podviznik SPC raspolaze znacajnim politickim uticajem. To nije od juce i nesto je cega su bili svesni i romejski carevi, pa su se zato zdusno mesali i u izbor i u smenjivanje patrijarha. Uticaj patrijarha u politici danas u Srbiji nije manji. Svetovna vlast, ni blizu carske, i dalje ima koruptivne motive, ali njeno poreklo i manjak svetosti i cistoce (ocigledno nije od Boga), joj ne dozvoljava da petlja u izbor direktno kao carevi. To ne znaci da se ne trudi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.