Са шлемом на глави кроз Безистан

Делови плафона у Безистану годинама се обрушавају, а обнова не почиње. Њу чак није убрзало ни то што већ годину дана пролаз који спаја Теразије и Трг Николе Пашића припада културном добру – просторно културно-историјској целини Теразије, а питање је дана када ће бити проглашен за споменик културе. Зашто се занемарује тај јавни простор и не одржава тако да не представља опасност за безбедност хиљада људи који сваког дана туда пролазе?

Најава обнове и проблема којима треба стати на крај пре почетка реконструкције наслушали смо се претходних година. Последња кочница био је спор око власништва у пролазу који је неопходно решити да би се могли добити папири за сређивање Безистана. Тај посао требало би да иде у пакету са обновом Трга Николе Пашића која се такође сели из годину у годину.

– Ни ове године неће бити сређивања Безистана нити реконструкције Трга Николе Пашића – кратко је јуче за наш лист казао Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Техничка документација за Безистан одавно је спремна и пре отварања градилишта треба изабрати извођача радова. Пројектовање је било поверено „АНДЗОР инжењерингу”, фирми из Новог Сада којој су рокови за завршетак тог посла неколико пута померани најпре због усаглашавања мишљења са градским Заводом за заштиту споменика културе јер је пролаз припадао заштићеној целини Стари град, а због своје архитектонске вредности био је под претходном заштитом све до јануара прошле године када је уписан у регистар културних добара. Израда идејног пројекта за реконструкцију завршена је пре три године и процењена вредност радова је око 71 милион динара нето. Према том пројекту који осим Безистана обухвата и Чавкетов пролаз, простор од око 14.000 квадратних метара, треба уклонити жардинијере, киоске, оградице, увести зеленило и урбани мобилијар. Наткривени трг треба да буде поплочан каменом отпорним на коришћење.

У пројекту неће бити фонтана са скулптуром „Девојка са шкољком” јер је реконструисана пре десетак година. Тада је сређено степениште и кружни плато водоскока вајара Александра Зарина који оплемењује Безистан од 1957. године.

Те практично козметичке интервенције биле су једине у последње три деценије, а за све то време пролаз важи за ругло престонице кроз које Београђани само протрчавају. Све је мање безбедан што потврђују, између осталог, и одломљени комади плафона пре два дана. Шлем на глави је засад, изгледа, једини спас.