Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одшкринута врата „отвореног неба”

Руси су спремни да обуставе процедуру изласка из Споразума о надгледању територија уколико су Вашингтон и остале престонице држава НАТО-а спремни да се врате
Уочи једног од споразумних летова (Фопто ЕПА)

После постизања продужења Споразумa о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ 3), Русија и САД би могле да постигну договор о још једном важном споразуму који је пред крахом. Званична Москва је половином прошлог месеца најавила да је спремна да обустави процедуру за повлачење из Уговора о отвореном небу након што су се САД у новембру прошле године повукле из овог уговора по наредби тадашњег председника Доналда Трампа.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен најавио је да су САД, упркос несугласицама с Русијом, спремне да траже нове начине јачања стратешке стабилности, па би враћање овом споразуму било један од добрих показатеља. Иако Русија представља изазов за америчке интересе, Блинкен сматра да САД треба да раде на оба фронта.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је да Москва оставља отворена врата, али да колеге у Вашингтону и другим престоницама држава НАТО-а морају да схвате да Русија неће чекати заувек. Процедура руског повлачења је у току, али ако САД у међувремену обавесте Русију да су спремне да се врате – они ће је обуставити.

Рјабков није навео колико је Русија спремна да чека сигнал да су партнери из овог споразума спремни да се врате договору који потписницима омогућава право да узајамно лете изнад територија како би посматрали војне активности. Почетком фебруара, шведска министарка спољних послова и председавајућа ОЕБС-а Ан Линде позвала је САД да се врате Споразуму о отвореном небу, који је ступио на снагу 2002. године, а потписале су га 33 државе.

Споразум је деценијама договаран и имао је мукотрпну историју. Предлог за размену војних информација и њихову верификацију кроз међусобно снимање територија из ваздуха први је најавио још председник САД Двајт Ајзенхауер. Преговори су окончани после инцидента са америчким извиђачким авионом који је оборен у ваздушном простору СССР у мају 1960. Џорџ Буш је 1989. позвао руководства НАТО-а и Варшавског пакта да се врате расправи о овом питању, па су следеће године одржане две рунде преговора.

Документ је парафиран 1992. године, а потписало га је 27 држава (европске државе, САД и Канада, а потом и ОЕБС). Споразумом су регулисани обављање летова и обрада прикупљених информација које се шаљу у заједничку базу података, која је доступна свим државама потписницама. Посматрачки авиони нису опремљени никаквим оружјем.

Годишње је над територијама земаља учесница обично обављано стотинак инспекцијских летова. Грузија је 2011. године једнострано најавила прекид сарадње с Русијом због сукоба око политичког статуса Абхазије и Јужне Осетије. Неколико година САД су оптуживале Русију за кршење низа услова из документа, посебно за ограничавање осматрачких летова изнад Калињинградске области на 500 км и у зони од 10 км дуж граница са Абхазијом и Јужном Осетијом.

Русија је објашњавала ограничење над Калињинградском регијом (15.000 квадратних километара) чињеницом да је због летова у оквиру овог споразума читав ваздушни простор региона блокиран за цивилну авијацију. Што се тиче Абхазије и Јужне Осетије, Руска Федерација их признаје као независне државе, па су у вези с тим, према договору, забрањени летови над њима на 10 км од границе. И Москва је, такође, испостављала захтеве Вашингтону због компликовања поступка одобравања (најављују се 72 сата унапред) и ограничавања летова за посматрање, посебно над Алеутским и Хавајским острвима.

Пошто је Трамп у мају прошле године најавио излазак из овог споразума, европске чланице су изразиле жаљење и нагласиле посвећеност споразуму који је сматрају суштинским елементом система за изградњу поверења. Отказивање уговора Европљани су доживели као велики ударац, јер он је за њих био начин за смањење ризика од војне ескалације на континенту. Без САД и Русије у њему – Споразум губи смисао.

Занимљиво је да су летови у оквиру овог споразума обављани изузетно неравномерно. Готово трећина њих била је над Русијом и Белорусијом, док су се земље НАТО-а договориле да не извршавају међусобне инспекције. До новембра 2020. године САД су летеле готово искључиво изнад руске територије, док је Русија своје летове обављала равномерније међу свим земљама чланицама. Само 12 одсто руских летова је обављено изнад САД.

Након што су САД најавиле повлачење из уговора, руске дипломате су изразиле забринутост да би друге земље НАТО-а могле да наставе да деле податке добијене током летова изнад Русије са Вашингтоном. Сергеј Лавров је оптужио САД да захтевају да им савезници преносе ове податке и траже забрану да руски авиони прелећу америчке базе у Европи, што су европске државе негирале. У новембру прошле године руска страна је предложила и амандман на споразум, у којем је тражила забрану дељења података са земљама које нису више потписнице и о томе је требало да се расправља на састанку током прошлог месеца.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Metaforicki jezik se moze nazvati i ''satravacki''. Taj ''jezik'' vise prikriva nego naznacava naznaceno. ''Vrata na nebo'' ili ''zatvaranje neba'' u doba satelita je jos jedna izmisljena bezsmilslena prepreka za racionalnost medjusobnih odnosa. Ministri finansija treba da nam objasne borbu za buzete.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.