среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.02.2021. у 18:00 Владимир Првуловић
ПОГЛЕДИ

Досетка звана међусобно признање

Да ли су Западна и Источна Немачка, подељене између Западног и Источног блока 1949, тражиле међусобно признање

Појмовно значење ове језичке формулације тешко може да брани политиколошки или дипломатски образован аналитичар. Једино као нужну досетку, када констатујете тотални застој у преговорима око силом наметнутог отцепљења дела државне територије независне и међународно признате земље  Републике  Србије. Старе државе чланице Друштва народа и, од распада СФРЈ, чланице УН. Посебно када пулен, чије сте отцепљење противно међународном праву помогли и подржавате га, не успева да добије међународно признање. Па онда, овом смицалицом и својеврсном уценом, покушавате да га наметнете оштећеној земљи, као „решење”. То личи на досетку америчке администрације како би изнудила даље преговоре и дипломатским притисцима утицала на земљу из које, противправно (против Устава Србије и Резолуције 1244 СБ УН), покушава  да откине део њене територије. И то историјско, национално и цивилизацијско срце Србије – Аутономну Покрајину Косово и Метохију. Хајде да сагледамо ову формулацију са историјског и међународно правног аспекта, као и њену нелогичност. Генерално узев, међународно признате земље немају потребе за признањем од међународно непризнатих.

Да ли су Британске прекоокеанске територије (Вирџинија и Масачусетс и неки други региони), када су се побуном 1783. отцепиле од Велике Британије, затражиле од империје међусобно признање?

Да ли су Западна и Источна Немачка, подељене између Западног и Источног блока 1949, тражиле међусобно признање? Халштајнова доктрина, није признавала постојање друге државе немачког народа осим З. Немачке. Тек је Вили Брант, са источном политиком, настојао да нормализује односе са земљама Источне Европе, па и Демократском Републиком Немачком. Али без икаквог међусобног признања. Најпре је морао да падне Берлински зид између два дела Берлина, 9. новембра 1989. Уследили су тешки преговори четири велике силе и две Немачке. Све до 3. октобра 1990, када је Западна припојила Источну Немачку проглашавајући је делом Савезне Републике Немачке, а четири окупационе силе се повукле са немачких територија 15. марта 1991.

Да ли је Кина (стална чланица СБ УН) икада  дозволила да се  помене захтев за међусобно признање њеног, насилно и уз подршку САД, отцепљеног острва Тајвана (Формозе)? Немогуће је да било ко то покуша да наметне Кини. Ова држава, кроз концепт „једне Кине”, не признаје такву вештачки створену „државу”.

Република Србија је међународно призната суверена држава, чланица УН и осталих међународних организација и агенција. По Уставу, у свом саставу има две аутономне покрајине, Војводину и  Косово и Метохију. Србији није потребно никакво признање од сопствене аутономне покрајине. Са друге стране, самопроглашена тзв. република Косово, покушава да се антиуставно и антиправно отцепи и обезбеди признање, иако је и даље де јуре део Србије према Резолуцији 1244 СБ УН. Данас,  95 од 193 државе пуноправне чланице УН (48 одсто) не признаје тзв. „независну државу Косово”. Само 93 државе признају ову творевину (од којих две, Тајван и Северни Кипар, нису међународно признате). Да ли су УН затражиле од свих држава чланица међусобно признање са овом нелегалном творевином? Нису и сигурно неће.

Да ли је Европска унија, у којој је, од 28 чланица, пет држава одбило да призна нелегалну творевину Косово (Румунија, Шпанија, Кипар, Грчка и Словачка), затражила од тих пет држава међусобно признање са Косовом?  Наравно да није. Поменутим државама такво међусобно признање није потребно. А остале знају да би тиме била широм отворена врата за цепање бројних вишенационалних држава (Белгије, Шпаније, Француске, Румуније и др.). Уосталом, ЕУ није у стању да  обезбеди чак ни да Косово спроведе одредбе из тзв. Бриселског споразума, постигнутог под њеним окриљем. ЕУ је генерално против сепаратизма и цепања држава чланица. Сем у случају цепања међународно признате државе Републике Србије.

Овај преглед укратко сведочи о трапаво смишљеном изразу међусобно признање, који се не може наметати као решење проблема које су креатори овог појма сами створили. Преостају преговори о тзв. нормализацији односа са српском аутономном покрајином Косово и Метохијом, коју би ЕУ и САД морале да гарантују и надгледају. Стога, господо, уложите дипломатске и друге напоре да до таквог решења дође, у корист мира, стабилности и пријатељства на тзв. западном Балкану и његовог убрзаног пријема у ЕУ.

Редовни проф. универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
0b0f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Podvale
Досетке, "цаке", као средство манипулације су данас врло честе. Један тајкун се досетио па је раднику на одржавању канализације дао титулу " референт за санитарне послове", а пословођи спремачица титулу "менаџер за санитарне послове". Најлукавије су се досетили Хрвати (или њихови инострани саветници ) када су измислили називе "Домовински рат", и "бранитељ". Досетка о "међусобном признању", или "правно обавезујућем споразуму" су такође део арсенала досетки и подвала здравој памети и народима
Ivan
Bravo na tekstu! Bittno je još naglasiti da je "medjusobno priznanje" bilo relevantno za Ist. i za Zap. Nemačku jer obe nisu bile članice UN, i to je bio uvod da obe postanu članice. To je bitan element koji u ovoj situaciji nedostaje, jer Srbija jeste članica UN a druga strana nije. Medjutim, to je i razlog što za EU nije isključeno da zemlja koja nije članica UN eventualno postane članica EU.
tja
Drugo vreme je imalo svoju politicku logiku i svoje razloge, a ovo svoje. Ali postoji jedna konstanta u politici koja traje i ostaje. Jaki izmisljaju fraze koje se upotrebljavaju u politici i ostaju, a slabe niko ne slusa niti je bitno sta oni kazu. Kao i fraza "Zapadni Balkan", i fraza "medjusobno priznanje" ce se koristiti i ostati. Zapadne istorije Balkana ce zabeleziti da su se Srbija i Kosovo medjusobno priznali te-i-te godine. Kako ce Srbi pisati svoje istorije, neka pogadja neko drugi.
Lazar
Autor je sasvim u pravu sto se tice medjunarodnog prava. Medjutim, on u ovom clanku ne objasnjava mogucnost zajednickog zivota (suzivota) Srba i Albanaca. Kad bi se kojim slucajem Kosovo vratilo u Srbiju, postavlja se pitanje : Kako bi Srbi i Albanci ziveli zajedno ? Da li je to, posle svega, moguce ?
Petar,Kosovo
Profesore Prvulovicu svaka cat na izvanrednom tekstu!Nadam se iskreno da nasi politicari citaju Politiku kao i politicki funkcioneri ukljucujuci i Predsednika drzave, vlade i Skupstine.Ako citaju trebalo bi da nesto nauce!
Пантелија
Одличан текст. Надам се да председник Србије и председник САНУ читају "Политику".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља