Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски научници утврдили узроке калифорнијских пожара

Вест о истраживачком раду професора и асистента Универзитета у Београду, објављеном у престижном америчком часопису, пренело је више од 30 медијских кућа и сајтова на планети
Драган Благојевић, Јелена Луковић, Александар Секулић (Фото лична архива)

Велики одјек код америчке и светске јавности оставило је недавно објављивање истраживања о узроцима и последицама калифорнијских пожара које је урадило троје научника, различитих истраживачких интересовања с Универзитета у Београду у сарадњи с калифорнијским Универзитетом Беркли. У питању су научница која проучава климатске промене проф. др Јелена Луковић, с Географског факултета, и њене колеге с Катедре за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета – проф. др Драган Благојевић и мр Александар Секулић, асистент. Они су најзаслужнији за детаљно графичко и картографско приказивање поменутих појава.

Како за наш лист каже проф. Луковић, ова публикација је изазвала велику пажњу, па се претходне недеље име УБ-а појавило на страницама више од 30 светских медијских кућа. Почевши од „Лос Анђелес тајмса” и „Вашингтон поста”, који цитира Јелену Луковић као научника који проучава климатске промене са УБ-а и наводи да је тим истраживача из Србије закључио да „калифорнијска кишна сезона сада стартује готово месец дана касније, што повећава ризик од пожара”. Ту вест пренели су Ројтерс, „Сајанс дејли”, а „окачена” је и на страницама Уједињених нација, Америчке геофизичке уније, универзитета Јејл, Харвард, Ридинг...

Мултидисциплинарни научни рад објављен је у цењеном часопису Америчке геофизичке уније „Геофизикал рисрч летерс”. Луковићева наводи да је, осим квантификовања кашњења почетка кишне сезоне од 27 дана, у односу на шездесете године прошлог века, у условима медитеранске климе у Калифорнији, суштина њиховог истраживања у одговору због чега се то догађа и какве последице то померање и прерасподела падавина могу да изазову. Испоставило се да су резултати до којих су дошли од највећег значаја за дужину трајања сезоне пожара и суше, која узрокује много штете у овој држави на западној обали САД, која је према броју становника на првом, а по површини на трећем месту у тој земљи. Професорка Луковић објашњава да њена научна повезаност с калифорнијским Универзитетом Беркли траје последњих шест година, колико сарађује с тамошњим проф. др Џоном Ченгом, код кога је у више наврата боравила у лабораторији за Климатску динамику као гостујући истраживач и Фулбрајтов стипендиста. Наглашава да је то резултирало и доласком проф. Ченга у Београд 2018. године, када је на позив Географског факултета предавао на овдашњој конференцији „MedCLIVAR”.

– Резултати истраживања научника, генерално, дају својеврстан кредибилитет установама из којих они долазе. На пример, научна постигнућа у виду престижних награда, публикација у водећим часописима, научне цитираности пресудно утичу на рангирање универзитета, на такозваној Шангајској листи. Како позиција универзитета на овој листи утиче на одлуку студената да се определе за њега, нашем УБ-у као и другим академским установама у свету је важно да заузму што више место на овој листи кинеског Ђао Тонга. Једини пут ка томе су изврсни резултати истраживања, попут овог које смо недавно публиковали у часопису Америчке геофизичке уније „Геофизикал рисрч летерс” – објашњава млада српска научница.

Она готово десет година интензивно сарађује с асистентом Секулићем, који је управо пред одбраном докторске дисертације у којој разматра просторно-временско моделовање кише, применом геостатистике и машинског учења.

Проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ-а, за „Политику” истиче да је реч о великом успеху професора и истраживача с Географског факултета у главном граду.

– Овим је још једном потврђено да Универзитет у Београду има важно место у међународној академској заједници и да наша земља, иако мала, даје значајне доприносе решавању проблема глобалних размера – наводи овај професор Медицинског факултета.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ramzaj
Da, da., kako da ne?! Pa imate snimak helikoptera koji prosipa neku zapaljenu tecnost, nesto slicno katranu, a iza njega "bas lepo gori", Sveti Petar da je bio tamo ne bi mogao da ugasi i tako na nekoliko desetina lokacija istovremeno!
Yrraf
Još kad bi ovim istim talentovanim istraživačima i njihovom fakultetu država najzad izgradila recimo zgradu u kojoj mogu nesmetano da se bave naučnim radom to bi bilo idealno. Šta bi tek radili da se ne seljakaju od PMF-a do Zemuna?
Немања О.
Како нема пожара на истоку Мексика и Канаде само у Калифорнији?
dusan1
Požara u zapadnom-pacifičkom delu Kanade ima i poneki su čak i veći od onih u Kaliforniji. Koliko je baš zbog suše Kanada i Kalifornija pogođena požarima , ta ista suša pomaže da požara u Meksiku nema jer je pustinja pa nema šta da gori .
Zoran
Bravo! Odlican uspjeh. Vracate nadu i potvrdjujete cinjenicu da smo vrijedan i pametan narod. Drago mi je prije svega zbog vas troje, a onda vam i zahvaljujem sto ste cineci to proslavili i nas cijeli narod. Samo tako dalje.
Александар С.
Прихватиће се свакаква теорија која ''доказује'' климатске промене и криви угљен-диоксид. А то што се престало са праксом уклањања сувог лишћа (исто то је допринело пожарима у Аустралији), то само одлази у етар.
Александар С.
Милане пар чињеница: - И Абориџини су контролисали пожаре на тај начин - Сваки земљопоседник-фармер је то радио на свом земљишту све док није постало забрањено под лобирањем ''Зелених'' - Пожари су били и остаће саставни део Аустралијског екосистема. Превентивно спаљивање и уклањање горива служи да се сачувају људски животи.
MilanM
Kakav komentar... Pozari u Australiji u periodu 2019-2020 su pokrili 11.46 miliona hektara. Koliko po vama treba ljudi da bi se pokupilo lisce sa te povrsine? A u Kaliforniji je prosle godine izgorelo oko 1.7 miliona hektara. Ovde se ne prica o Tasmajdanskom parku...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.