Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бобан и Адам - како је геј пар из Србије добио азил у Канади

Када смо поднели захтев за азил, наш досије је имао око хиљаду страна, а половину од тога чинили су докази – пријаве напада полицији, медицинска документација и писма сведока, каже Бобан Стојановић
Бобан Стојановић

Пре тачно четири године Бобан Стојановић и Адам Пушкар последњи пут су гледали зграде, паркове и реке Београда, који су изгледали све сићушнији, док се њихов авион пењао небу под облаке и потом заувек одлетео у правцу њихове нове отаџбине Канаде. Они су први геј пар из Србије који је добио азил у овој земљи због вишегодишњег вербалног и физичког насиља коме су били изложени на основу сексуалне оријентације и који никада нису решени.

Бобан и Адам били су „заштитни знак” свих парада поноса које су се догодиле у Београду и први пар који се пољубио пред телевизијским камерама. Упркос невероватном ентузијазму и енергији са којом су се борили за права ЛГБТ особа у Србији, њихов животни пут није био посут ружама већ трњем. Стан у коме су живели био је проваљен два пута, након чега су отишли у подстанаре. Увреде и претње добијали су на дневном нивоу. А кап која је прелила чашу њиховог стрпљења канула је на длан једног београдског јутра, које је свануло уочи Параде поноса 2016. године.   

„Испод наше терасе појавила се група људи која ме је прозивала по имену и изговарала најгоре увреде на мој рачун. Пре тога сам био нападнут на улици, усред дана, у центру Београда. Случај сам пријавио истог тренутка, након што сам успео да побегнем нападачима. Све што се дешавало након тога створило је у мојој глави конфузију и невероватно велики страх. Био сам упозорен да не „дижем галаму” и тако утичем на истрагу. Неколико дана након напада позвали су ме у полицијску станицу да идентификујем нападаче. Иако су слике које је забележила сигурносна камера на оближњој радњи биле кристално јасне, полицајац који ми их је показао упорно је тврдио да су мутне и да је нападаче немогуће идентификовати. Потом сам добио још неколико упозорења да не говорим у медијима о томе шта се десило. Све то ми није уливало наду да ће нешто бити предузето, али ми је уливало огромну количину страха и параноје. Тада сам донео коначну одлуку да тражим азил у некој страној држави”, присећа се Бобан Стојановић и додаје:

„Важно ми је да нагласим да наш одлазак није мотивисан идејом да искусимо нешто друго, зарадимо више пара или изградимо каријеру. Ми смо били приморани да одемо. Све што смо написали канадској имиграционој служби уклапа се у дефиницију избеглице Уједињених нација, јер смо ми практично били протерани из земље. Када смо поднели захтев за азил, адвокат нам је рекао да морамо да објаснимо зашто нисмо отишли раније, јер је канадском правосуђу необично да неко има толико нерешених случајева пред судом. Наш досије је имао око хиљаду страна, а половину од тога чинили су докази – пријаве напада полицији, медицинска документација и писма сведока. У одлуци коју смо добили јасно је наведено да смо ми, као грађани, учинили све како би држави указали на насиље коме смо били изложени, али да институције нису реаговале.”

Канаду су изабрали јер су сматрали да је то добра земља за њих, а за Калгари су се одлучили на позив познанице која живи у том граду и која им је понудила да буду код ње, јер је имала собу вишка. Недуго затим упознали су и групу Канађана која им је помогла да се интегришу, разумеју како људи у Канади размишљају и науче шта је потребно да ураде како би се што пре уклопили. Они су скупили новац за Бобановог и Адамовог адвоката и пружили им велику логистичку помоћ.

„Желели смо да, ако већ одлазимо, одемо што даље. Сада смо на другом крају света и то је то. Временом сам прочистио своја осећања према свему што ми се десило у Србији, почео сам да их сређујем и чини ми се да ту земљу волим више него икада – али на даљину. Када се на неки део света гледа кроз наочаре туристе, онда је све другачије”, констатује Бобан.

На питање какви су закони Канаде када је у питању статус ЛГБТ особа, он каже да су сва основна права загарантована, укључујући и право на брак – законодавац препознаје и признаје брачне и ванбрачне заједнице, усвајање деце, право на наследство.

„Мој партнер и ја смо у такозваној комон ин лоу (common-in-law) заједници, што значи да живимо заједно, али нисмо официјално венчани. Овде питање ЛГБТ права није – питање. Постоје неки проблеми, али они се не односе на угрожавање људских права у контексту који постоји на Балкану и у Србији. Овде се расправља рецимо о тоалетима који нису подељени на мушке и женске или се дебатује о видљивости ЛГБТ особа запослених у компанијама. Постоје разлике у квалитету живота ЛГБТ људи у великим и малим градовима или у руралним срединама, али основна људска права нико не спори. Нико не поставља питања када два мушкарца аплицирају за кредит за стан или кола, односно купују нешто на заједничко име”, закључује наш саговорник.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mark
Sramota za srbiju i njeno nečovečno stanovništvo da u 21. veku proganja sugrađane zato što su gej. A onda bi da izigravaju neke žrtve kako je Srbija nefer etiketirana kao zločinačka. Reputacija je sasvim na mestu i ova priča to jasno potvrđuje.
Dule Los Angeles
Radim takav posao da stalno srecem mlade, skoro dobegle iz Srbije. Tako se prosle godine pojavio "par" kod mene u kancelariji. Oni uopste nisu "par", nego su se vencali da bi izigrali Amere i dobili azil! Toboz, Srbija proganja njih "nagrdjene", pa im je zivot tamo ugrozen! I, izvojevali su -Cistu pobedu. Dobili su azil i spasonosnu Zelenu Kartu. Inace, Oni su programeri i brzo su se ovde snasli. O razvodu ih nisam pitao.
Mimi
Svaki dan neko napusti ovu zemlju. Razlozi su različiti. Suština je da ona ostaje siromašnija i manja za ono što najviše vredi, a to su ljudi. Ali ovde nikog za to nije briga. Zato ćemo nestati.
Maja
Ja ne znam nikoga da je napustio ovu zemlju. Svi samo pricaju a svi su jos tu. I ne brini se ti za Srbiju, nece nestati, vec razmisli sta si ti uradio(la) za svoju zemlju, sem sto visis na internetu i bedacis... A ovakvi doticni iz teksta, neka idu, dovidjenja srecan put, mozemo mi bez njih...
Marko
Kanada useljava bračne parove sa djecom. Djeca se brzo integrišu i postaju Kanadjani . Šta će ova dvojica ostaviti Kanadi ?
Predrag Azdejković
Najbolja stvar koja se desila LGBT pokretu u Srbije jeste njihov odlazak! Još uvek se sećam kako se prijateljica iz Kalgarija koja ih je primila žalila i kukala na njih na Fejsu jer su kod nje ostali više od godinu dana i ponašali se kao kabadahije! A treba reći i činjenicu da su pobegli za Kanadu a da organizaciju Parada ponosa Beograda nisu hteli da predaju svojim kolegama već se Boban i dalje vodi kao predsednik!!! Daleko im lepa kuća!
Jelena
Moguće je da je ovaj par bio izložen "višegodišnjem verbalnom i fizičkom nasilju" ali sasvim sigurno to nije bilo zbog njihove "seksualne orijentacije" jer lično poznajem homoseksualne parove koji žive zajedno, dobro uklopljeni i poštovani u svojoj sredini, naravno ne zbog svoje seksualne orijentacije već zato što su dobre komšije i dobronamerni ljudi. Ove moje komšije znaju da nikoga u suštini ne interesuje ko skim spava i ovakva nametanja vlastitiog seksa drugim ljudima izazivaju otpor.
Дејан
Мислим слично Јелени. Памтим дуже него многи и сећам се хомосексуалаца у Београду који су били опште прихваћени успешни (позориште, радио ТВ). Проблеми најчешће настају (важи за све а не само хомосексуалце) када се тражи изазов провокативним понашањем, одећом итд. За већину уопште није интересантно шта људи раде код куће те ту сигурно није разлог агресији. У једној од најслободнијих држава по том питању, Холандији напади на хомосексуалце се такође дешавају.
Gradjanin ovdasnji
Da, da, Jelena, mi smo vrlo tolerantni, najtoletantniji na svetu. Od silne tolerancije pucaju kosti. Samo bih voleo da mi objasnite kako to gej osobe namecu svoj seks drugim ljudima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.