четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светосавска награда за тродеценијски научни рад

Професор др Владимир Јуришић руководи научним пројектом у коме учествује 45 сарадника повезујући тако медицинске факултете у Београду, Новом Саду и Крагујевцу и три научне институције
(Фото: лична архива)

За промоцију науке и универзитета из Србије у међународној истраживачкој заједници, изузетан допринос у едукацији студената и представљање научних радова који се баве основним истраживањима у онкологији и клиничкој имунологији међу јучерашњим добитницима Светосавске нараде истакао се научни саветник проф. др Владимир Јуришић. Овај редовни професор Факултета медицинских наука, Универзитета у Крагујевцу, предавач је на многим интернационалним конгресима из области имунских поремећаја и генских промена. Члан је уређивачког одбора у 18 најзначајнијих међународних часописа. По квалитету објављених  научних радова у угледним међународним часописима и поглављима у интернационалним уџбеницима он је међу водећим на Универзитету у Крагујевцу. Овако, у најкраћим цртама Министарство просвете илуструје професорове заслуге у развоју научноистраживачког рада. Док је Јуришићева тродеценијска научна каријера много богатија и плодоноснија.

Од првога дана по дипломирању на Медицинском факултету у Београду, 1990. године активно је укључен у истраживачке пројекте, првенствено као студент магистарских студија код академика проф. др Ивана Спужића, а затим и у току израде докторске дисертације. Сарадњу су наставили на још неколико пројеката.

Од 2010. године др Јуришић је руководилац научног пројекта иза ког стоји Министарство просвете и у ком учествује 45 сарадника. Идеја овог пројекта је да се повежу истраживања на медицинским факултетима у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, али и у три научне институције у земљи, као и да се успостави сарадња са важним медицинским центима у Србији ради добијања што бољих и видљивијих резултата, у материјално ограниченим условима. У оквиру тога др Владимир Јуришић у последњем периоду је са сарадницима изучавао имунске промене, биохемијске карактеристике и молекулске анализе код оболелих од тумора током прогресије болести и појаве метастаза како би се боље схватила сложена проблематика настанка те болести. Руководио је и тимом за истраживање полиморфизма гена код оболелих од тумора плућа чији резултати имају примену у одређивању да ли ти пацијенти треба да приме молекулску или циљану терапију. То је, како каже, потпуно нови правац у одабиру пацијената за лечење и примену иновативних терапија.

Он сам воли да каже да су му у животу највеће признање одали његови студенти када су у анкети, при избору у редовно звање, изгласали да је он њихов омиљени професор. Истиче да се труди да својим академцима увек понуди нешто ново што доноси медицина, суштину, а не форму. И све то настоји да покаже и кроз своја истраживања у којима истрајно стреми ка новим, практично примењивим открићима у лечењу пацијената.

Подсећа да га нико није слушао када је пре две године истицао колико је праћење нивоа цитокина код пацијената заражених вирусима битно у примени адекватне терапије.

– Када је Србији запретила пандемија послушали су ме и сада се и код пацијената оболелих од ковида 19 одређује да ли постоји повећање цитокина и на основу тога им дају терапију захваљујући којој преживљавају. Светосавска награда је потврда мог мукотрпног тридесетогодишњег рада у науци, због ког сам неке битне ствари ставио у други план. Бавити се науком у нашим условима, у Србији, где научници нису баш финансијски ни морално подстакнути за свој рад је веома тешко. Лако је у Америци бити успешан научник када им нуде огромне своте новца за истраживања. Овде рад у науци тражи многа одрицања. Док страни научници приликом одласка на конгресе бораве у скупим хотелима, ја у Минхену, на пример, спавам у хостелу за 20 евра. Довијао сам се да путујем „лоу  кост” компанијама на те међународне скупове, да би и неко из Србије на њима био виђен, па сам ишао у Будимпешту, или Ниш да хватам јефтине летове. А када баш нисам имао новца, умео сам и да путујем сатима возом и аутобусом, само да стигнем на конгресе. На њима сам склопио многа пријатељства па су нам за истраживања, у кризним и ратним временима, путем мојих приватних веза на поклон стизале хемикалије из САД, или Индије, на пример. Исто шаљу и данас – објашњава проф. Јуришић коме ће и на Универзитету у Крагујевцу данас, такође, бити додељена Светосавска награда за изузетна постигнућа у науци.

Коментари3
432a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Iskrene čestitke za ogroman trud sa jako skromnim sredstvima a to malo ko uopšte ceni
Vladimir S
Čestitke prof. Jurišicu i celom timu!
Весна Илић
Искрене честитке!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.