петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.02.2021. у 08:00 Јелена Каваја

Шест чланица ЕУ не дозвољава ни брак ни заједницу ЛГБТ особа

Брисел немоћан пред таласом хомофобије који је захватио Мађарску и Пољску
Марш подршке ЛГБТ заједници у Вроцлаву (EПА-ЕФЕ/Maciej Kulczynski)

Права којима се надају истополни парови у Србији Данцима су била на располагању још пре 32 године. Та „земља срећних људи” прва је у свету признала грађанску заједницу 1989. првенствено из практичних разлога да би се геј мушкарцима олакшала здравствена заштита и наслеђивање имовине у време епидемије сиде. Право на усвајање су добили 2010, а две године касније је одобрен истополни брак, али су у међувремену друге земље постале шампиони геј права.

Холандија је 2000. прва озаконила истополни брак, уз могућност усвајања деце. Шпанија је донела такав закон 2005, десет година пре САД, а 2010. године то су учинили Португалија и Исланд, прва земља са отворено хомосексуалном особом на месту премијера или председника. Јохана Сигурдадотир убрзо се венчала са дугогодишњом партнерком. Права су се углавном освајала корак по корак. Немачка је признала истополну заједницу 2001, али су Ангела Меркел и њени конзервативци блокирали геј брак до 2017. Канцеларка се наводно предомислила пошто је упознала две лезбијке које су биле хранитељке за осморо деце.

Европска унија и САД важе за прогресиван део света кад је реч о ЛГБТ правима, мада Брисел тренутно нема решење за талас хомофобије на истоку блока, док је у САД дошло до извесног назадовања за време Доналда Трампа. На најновијој листи активистичке организација ИЛГА, састављеној на основу критеријума као што су закони против дискриминације и право на азил, у Европи се најбоље котира Малта. Она је 2016. као прва европска земља забранила терапију конверзије, спорну праксу која има циљ промену сексуалне оријентације и родног идентитета. На другом је Белгија, а на трећем Луксембург, чији је премијер хомосексуалац.

Србија је заузела 26. место, доста испод Црне Горе, која је 12. Боље се котирају и Хрватска (19), Словенија (20) и БиХ (22), али су иза нас Мађарска (27), Италија (35), Бугарска (37), Румунија (39). Пољска је на 42. месту најниже пласирана од свих чланица ЕУ. Геј права, која су за већину земаља део суштинских вредности блока, за десничарске власти Пољске и Мађарске су идеологија коју „декадентни запад” покушава да им наметне. Те две земље су се прошле године шест месеци натезале са ЕУ не пристајући да се расподела буџетских средстава услови владавином права. На крају је постигнут компромис тако да су осетљива питања абортуса, ЛГБТ права и политике према мигрантима остала ван домашаја Брисела.

Владајућа конзервативна партија и католичка црква у Пољској тврде да геј права угрожавају традиционалну породицу и вредности, говоре о „ЛГБТ лобију” и „тоталитаристичкој родној идеологији” као новој претњи пољској слободи после пада комунизма. Конзервативна мађарска влада већ десет година уназађује права те мањине. У децембру је парламент усвојио закон који истополним паровима забрањује усвајање деце, док је раније било могуће да се један од партнера пријави као усвојитељ. Истог дана је усвојен уставни амандман који дефинише породицу као заједницу у којој је мајка жена, а отац мушкарац. У уставу сада пише да Мађарска брани право деце да се идентификују с родом добијеним на рођењу и да буду васпитани на вредностима хришћанске културе. Претходно је у мају забрањено трансродним особама да у личним документима промене род.

 За четири године је у још неколико земаља на „идеолошком истоку” опао број људи који сматрају да ЛГБТ особе треба да имају једнака права: за 12 одсто у Бугарској а за по пет одсто у Чешкој и Словачкој. Средином децембра Европска комисија је представила стратегију за једнакост ЛГБТ мањине, која предвиђа да злочин из мржње и хомофобни говор буду на листи кривичних дела, бољу заштиту истополних заједница и признање родитељских права али неке мере неће моћи да се спроведу уколико их не прихвате чланице.

Брисел може да врши притисак али не може да наметне закон о геј заједници. Ни брак ни грађанско партнерство нису дозвољени у шест чланица ЕУ: Румунији, Литванији, Летонији, Пољској, Словачкој и Бугарској, мада је Европски суд правде 2018. натерао Румунију да призна брак Румуна и Американца склопљен у Белгији. У 13 чланица ЕУ је омогућен истополни брак (и усвајање деце), а то су поред земаља Бенелукса и Скандинавије још Аустрија, Француска, Немачка, Ирска, Малта, Португалија и Шпанија. (Ван ЕУ Швајцарска, Андора, Исланд, Норвешка и УК).

Грађанско партнерство признају Хрватска, Кипар, Чешка, Естонија, Грчка, Мађарска, Италија и Словенија. Усвајање биолошког детета геј партнера могуће је у Естонији, Италији, Словенији, Сан Марину и Швајцарској. У Хрватској, која је Закон о истополном партнерству добила 2014, усвајање није могуће, али се прошле године један геј пар изборио након трогодишње судске борбе да постану хранитељи за двоје деце. У Грчкој регистровани парови могу бити хранитељи али не и усвојитељи. Црна Гора је прошле године као трећа балканска земља, после Хрватске и Грчке, усвојила Закон о истополним заједницама. У Албанији, БиХ и Северној Македонији такво партнерство није регулисано.

Активисти у САД обрадовали су се новом шефу Беле куће и очекују да ће Америка поново постати глобални лидер у борби за ЛГБТ права. Доналду Трампу су замерили да их је уназадио доносећи одлуке на штету трансродних особа, којима је забранио да служе војску и умањио им је здравствену заштиту. За његовог мандата се закомпликовало и усвајање деце, јер је више од 10 држава донело законе који дају право удружењима да одбију геј парове као усвојитеље из религиозних разлога.

Бајден је једном од првих извршних уредби укинуо забрану војне службе за трансродне особе и забранио дискриминацију на основу родног идентитета и сексуалне оријентације. Поред тога што је први у Западно крило увео жену потпредседника, именовао је у владу и првог отворено геј члана, министра саобраћаја Пита Бутеџеџа. Рејчел Левин је предложио за помоћницу министра здравља и ако је Сенат потврди биће први отворено трансродни федерални званичник.

Многи сматрају да је заслуга Џозефа Бајдена то што је Барак Обама био први председник САД који је подржао геј бракове. Они су коначно легализовани одлуком врховног суда из 2015. Пре тога се законодавство разликовало од државе до државе. На Хавајима су геј парови кроз регистровано партнерство добили иста права још 1997. Вермонт је сличан закон усвојио 2000, док је исте године Небраска изгласала забрану истополних бракова. Администрацији Џорџа Буша млађег је пропао покушај да федералним уставом дефинише брак као заједницу мушкарца и жене.

Када је у САД легализован истополни брак, кинеска компанија „Алибаба” је о свом трошку послала седам кинеских парова да се венчају у Холивуду. У Кини је геј брак забрањен. У Азији га је први одобрио 2019. године Тајван. У Латинској Америци је прва била Аргентина 2010, а у Африци Јужноафричка Република 2006. Русија је прошле године изменама устава забранила истополни брак. Чак је и папа Фрања подржао право ЛГБТ особа на грађанску заједницу, мада званичници Ватикана наглашавају да је то његово лично уверење и да католичка доктрина и даље забрањује брак у дугиним бојама.

Зони без ЛГБТ није место у Европи

Пољска је изазвала лавину осуда када се 2019. године стотинак градова и регија прогласило за „зону без ЛГБТ идеологије”. Конкретно, локалне власти су обећале да неће охрабривати толеранцију према тој мањини и да ће се „бранити од агресивне и штетне хомопропаганде која угрожава породицу”. У јануару је један град први преиначио ту одлуку, наводећи да су намере „погрешно схваћене”.

Док је декларација била на снази, Нова Деба је, осим угледа у европској породици и побратимства са ирским градом Фермојем, изгубила и новчану помоћ из фондова ЕУ. Европска комисија је средином 2020. остварила претњу да ће ускратити финансијску подршку из програма „Европа за грађане” онима који крше европске вредности и људска права. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен осудила је стање у Пољској рекавши да су „зоне без ЛГБТ – зоне без човечности и да њима није место у унији”.

 

Коментари16
b81a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рус Михаил
У природи код живих бића, укљућујући људи, размножавање је базични нагон, за које и постоје полови и сексуални односи тих полова. Полазећи од тога хомосексуални односи су девијација, негирање природе.
Aleks
Marko: "....ali crvena linija mora da bude kod usvajanja dece". Zar zaista verujete da ce se prica tu zaustaviti?
Luis
Zanimljiva je sudbina mađarskog političara. Javno gorljivo zastupa teze protiv homoseksualnih prava, a biva uhapšen na gej zabavi u Briselu...
Mile Rad
Ajde da se ne takmicimo ni sa kim da u ovome i da budemo bolji od bilo koga. Trka u ovome bi bila trka prema dnu.
Marko
Brak je kao i crkva ljudska tvorevina. Zbog toga, logicna su i svakakva poigravanja pa i promena vere ( da, nismo uvek bili pravoslavci, pocev od Nemanjica katolika ) kao i brak kucheta i macheta i Adama i Steve. Po meni, treba dozvoliti gej brakove, nasledjivanje itd ali crvena linija mora da bude kod usvajanja dece. Priroda nije htela ni najmanju sansu da istopolne osobe imaju decu i tacka. Svako nosi krst svojih odluka pa neka i oni nose svoj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља