Пре десетак година на градским улицама у саобраћај су пуштени први трамваји марке КАФ познатији као „шпанци”. Испорука ових савремених шинских возила трајала је око две године, а њихова куповина била је прва велика набавка нових трамваја за потребе Београда после много година. Време ће показати да је то била и последња набавка потпуно нових трамваја за престонички јавни превоз. У међувремену није мањкало прича и разних најава у вези са набавком и модернизацијом ових шинских возила. Последња прича односи се на прошлонедељну најаву градских отаца да се увелико размишља о куповини руских трамваја и тролејбуса.
Али, као и све претходне најаве, Београђани који свакодневно користе јавни превоз и ову би требало да узму са резервом. У причи о новим и модернизованим трамвајима и тролејбусима у претходних пет-шест година говорило се о Чесима, Словацима, Белорусима, о Крагујевцу...
Тако су крајем 2015. у доба Синише Малог из Старог двора самоуверено најављивали да ће чешки трамваји КТ4 познатији као „кате” доживети нову младост, да ће у најмање 60 њих бити уграђене климе, да ће добити интернет, а да ће то бити рађено у сарадњи са словачком „ЖОС Трнавом”. Непуне четири године касније поново се из архиве вади прича о модернизацији „ката”, али те 2019. као партнер у ремонтовању помињали су се Чеси, односно компанија „Татра”. Тог пролећа, како су указивали из Старог двора, разговарало се о могућности да компанија „14. октобар”, коју је „Татра” купила, ремонтује старе чешке трамваје.
– За нас је најважније да се производња нових трамваја и репарација старих ради у Србији јер то значи посао за српске раднике и повећање бруто домаћег производа – указивао је тада заменик градоначелника Горан Весић.
Најављено је да град размишља и о куповини нових трамваја и да ће се гледати да се они купују у „Сименсовој” фабрици у Крагујевцу, како би опет предност добила фабрика која послује на домаћем терену. Крагујевачки „Сименс” заменик градоначелника помињао је и крајем 2018. када је указао да ће град са задовољством куповати трамваје из крагујевачке фабрике.
Прошла је цела 2019, онда и 2020. корона година, али ниједан тендер за набавку нових трамваја нити велика акција ремонта оних старих нису организовани. Београђане и даље превозе изузетно стари швајцарски трамваји, улицама тандрчу такође прилично дотрајале чешке „кате”, а возе и најмлађи „шпанци”. За сада грађани други избор немају јер све остало и даље су само пуста обећања.
Она нису мањкала ни када је реч о тролејбусима. Последње потпуно нове троле у наш главни град стигле су пре више од деценију. После тога је уследила прича чији би радни наслов могао да буде – шта ћемо са тролама? Јер, управо у последњих пет-шест година надлежни као да не знају шта је најпаметније да се уради са тролејбусима.
Тако су у току 2016. истицали да се озбиљно размишља да се, нарочито у центру престонице, уклони ружна тролејбуска контактна мрежа и да се троле замене новим електробусима. Готово истовремено најављивана је и могућност куповине модерних трола, али оних које не захтевају компликовану надземну мрежу. Као партнер од кога би биле набављене те нове троле помињао се белоруски МАЗ. Тада се говорило и о реконструкцији постојећих тролејбуса.
Прича о замени трола електробусима поново је била актуелизована 2018. Али, опет је уследило затишје на ову тему, да би крајем 2019. из Старог двора стигла порука да ће град у 2020. ипак купити 40 трола. Овај план, макар званично, пореметила је пандемија.
Амбициозна трамвајска мрежа
Трамвајска мрежа је посебна прича – најављивано је сужавање круга „двојке”, враћање линије 1 од Славије до Калемегдана, ширење трамвајске мреже ка левој обали Дунава, Бежанијској коси, Видиковцу, Малом Мокром Лугу, Земуну...
Тешко да Београђани могу у скорије време да очекују нове десетине километара трамвајске мреже ка поменутим деловима града. Јер, све и да се изграде нови коридори, питање је која возила би на њих била стављена ако се зна да и постојеће трамвајске трасе опслужују трамваји у просеку стари око 35 година.
Као и куповина нових трамваја, ни изградња нових трамвајских траса није јефтин и једноставан посао. То потврђује и податак о потпуно новим трамвајским коридорима који су изграђени последњих година. Једина апсолутно нова трамвајска траса коју је град добио последњих година јесте она преко Моста на Ади. Све остале трасе (Савски трг, део Карађорђеве, Војводе Степе, Рузвелтова, Булевар ослобођења...), иако су реконструисане, а неке и делимично измештене, представљају ипак раније трамвајске коридоре.
Да је за наше надлежне и извођаче који то раде и сама реконструкција и те како компликован посао сведочи и обнова улица од Рузвелтове до тврђаве. Тај посао требало је да буде окончан за свега шест месеци, али ни после годину и осам месеци није завршен. Једнако толико нема ни трамваја на поменутој деоници.
Корила кука криво дрво
Прве две-три године власти СНС-а у граду између осталог обележило је и „бацање дрвља и камења” на њихове претходнике када је реч о куповини нових возила за ГСП. Једна од највећих критика била је што су у доба градоначелниковања Драгана Ђиласа куповани „солариси”, иако су, како су тврдили представници нове власти, за те паре могли да се купе знатно јефтинији „Икарбусови” домаћи аутобуси. Како би својим примером показали да тако заиста и мисле, 2015. надлежни у граду су свечано представили нове „Икарбусове” аутобусе произведене у сарадњи са „Мерцедесом” и уверавали да ће то помоћи поновном узлету ове фабрике. Али, брзо након куповине, део возача и других радника ГСП-а кренуо је да се жали да се ови аутобуси нису показали најбоље.
У потоњим годинама, када је реч о набавци нових возила, уследиле су и поменуте најаве како ће Београд куповати и крагујевачке трамваје, али и аутобусе и електробусе из „Икарбуса” чијем уздизању ће помоћи кинески стратешки партнер.
Али, како су године пролазиле, све мање и све ређе се помињала куповина домаћих возила, а све више су поново у игри били странци. Тако су 2019. за потребе ГСП-а купљена 244 соло аутобуса, део од кинеског „Хајгера”, а део од турског БМЦ-а. Када су склопљени ови уговори, представници Савеза за Србију упитали су градску власт зашто град сада поново купује стране аутобусе ако су се престонички челници заклињали да ће убудуће предност имати само домаће фирме. У СЗС-у су тада подсетили и да није тачно да су у време градоначелниковања Драгана Ђиласа окренута леђа „Икарбусу”. Како су навели, од 2008. до 2013. купљено је 157 „Икарбусових” аутобуса, а после тога, како су истакли, град је купио знатно мање возила тог произвођача.
Као и у причи о домаћим аутобусима, и најава куповине „Сименсових” трамваја из Крагујевца пала је у заборав, а и последњи тендер за куповину електробуса још једном је показао да у граду и те како нису гадљиви на стране произвођаче. Па када се сведе црта у вези са свим критикама и најавама које се тичу давања предности домаћим произвођачима, јасно је да се доста тога што су градски оци причали у последњих шест-седам година може описати народном „Корила кука криво дрво”. Јер тендери, осим уколико се не наместе за одређеног произвођача, не функционишу на основу жеља „хоћемо домаће, а не страно”, већ на основу достављених понуда и тога која од њих је најповољнија.
Нова пруга на Новом Београду – најближа остварењу
Дирекција за грађевинско земљиште пре око годину дана расписала је тендер за израду техничке документације за нову трамвајску пругу на Новом Београду. Пројектом је обухваћена деоница Улице Ђорђа Станојевића од раскрснице са Улицом Марка Христића до раскрснице са Булеваром Црвене армије (Др Агостина Нета), као и Булевар Црвене армије од раскрснице са Улицом Јурија Гагарина до улаза у трамвајски депо. Овим пројектом, како је наведено у тој конкурсној документацији, битно ће се скратити време путовања трамвајима који долазе са Моста на Ади.
– Новом трамвајском пругом остварила би се функционална веза пруге Моста на Ади са пругом у Улици Јурија Гагарина. Растеретиле би се постојеће саобраћајнице око планиране аутобуске и садашње железничке станице у Блоку 42, а квалитетније би се опслужили блокови 67, 67а, 66 и 66а јавним превозом – указано је у документацији.
