Ноћни клубови и даље под катанцем, а приватне журке у пуном јеку

Ноћни барови и клубови не раде скоро годину дана јер им је забрањен рад због пандемије вируса корона. Власници се питају већ дуже време од чега ће да плате ренте, таксе и остале дажбине. Јер радно време до 20 часова за њих нема никаквог смисла и то не само за ноћне клубове и барове, него и за ресторане. И док они држе катанац на вратима, приватне и кућне прославе „цветају”. И журке се организују на тајним локацијама. Због тога из Удружења ноћних клубова и барова кажу да већ три месеца покушавају да скрену пажњу на свој угрожен положај и апелују да се кривица припише кривцима. Они су и за отварање свих угоститељских објеката у Србији.

– Ми се залажемо за делимично отварање. Тачније, да се свим угоститељским објектима – ноћним баровима, клубовима, кафићима и ресторанима – дозволи рад до 23 сата, уз појачану и свеобухватну контролу – каже Миша Релић, председник Удружења ноћних клубова и барова, и додаје да су већ указивали надлежнима да ће овакве прославе довести до повећања броја заражених јер се на њима мере не поштују.

Чињеница је, истиче, да правила нису иста за све запослене у угоститељству и да се мере не спроводе свуда једнако. Тако од 150 клубова у Београду, 140 не ради јер поштује правила, док 10 клубова стално крши мере, а пет-шест ради од почетка пандемије.

Одлуке Кризног штаба иду наруку прохибицији, а терају оне који раде легално у банкрот, сматрају угоститељи из Удружења ноћних клубова и барова. Они постављају питање Кризном штабу: – Зашто се размишља о смањењу радног времена угоститељских објеката уместо о продужењу радног времена до 23 сата и појачаној и свеобухватној контроли угоститељских објеката?

И поручују: – Мере доносите за нас који их поштујемо. А санкционишете оне који то не раде. Продужите радно време и нека оно траје сат времена до поноћи.

Њихов захтев је и да се стриктно нареди поштовање мера и да се удвоструче контроле.

– Сви тежимо за дружењем, али то није могуће због епидемиолошких мера па су тајне журке постале замена за изласке у легалне клубове који су затворени због мера које су на снази, а у којима би оне лако могле да се спроводе и контролишу. Ми тражимо продужетак радног времена и отварање уз стриктно поштовање мера. То значи да у кафићу не може да буде 100 људи без прописане дистанце, већ да сви морамо да се понашамо исто – објаснио је Релић. Он упозорава да су планински центри пуни и да у њима нико не поштује прописане мере.

– Ми смо једина земља у Европи која је дозволила рад скијалишта и планинских центара – наглашава Релић и подсећа да се у претходних недељу дана на свим сликама и видео-снимцима могло видети како на планинама у Србији, на ски-стазама и у кафићима нема дистанце и нико од гостију не носи маску.

– Копаоник, Златибор, Тара и остали ски-центри су пребукирани. Медији брује о томе како је посета за 20 одсто боља у односу на прошлу годину – наводи председник овог удружења и пита се како је то могуће када би, према мерама, сви хотели требало да раде смањеним капацитетом.

Зато остаје нејасно зашто се размишља о смањењу радног времена угоститељских објеката уместо о продужењу до 23 сата, напомиње Релић и понавља да ноћни барови и клубови како не раде месецима немају никакве везе са тренутним повећањем броја заражених. Како каже, није проблем у мерама, већ у онима који их не поштују и слабој контроли надлежних.

– Пропишите високе казне за оне који не поштују мере и нека се казне примењују на све. Када се то заиста буде десило, никоме неће пасти на памет да их крши јер им се неће исплатити. Овако, цену плаћамо ми који мере поштујемо, док просперирају они који их крше – поручују из Удружења ноћних клубова и барова.

Они сматрају да су најугроженији међу угоститељима и уз колеге из индустрије организације догађаја једини су којима је пословање забрањено од самог почетка пандемије.

– Подржавамо што је држава два пута дала директну финансијску помоћ хотелима, иако хотели раде. Два пута је помоћ дата и превозницима, а помоћ су добиле и туристичке агенције. Ноћни клубови и барови нису добили никакву помоћ државе, осим минималаца за раднике, који су нам заправо само нагомилали дугове у виду доприноса за периоде када нисмо имали никакве приходе, док се трошкови за ренте, таксе и остале дажбине само гомилају – наводи се у саопштењу Удружења ноћних клубова и барова.

Они све наде полажу у надлежне. На ранијем састанку са премијерком Аном Брнабић сложили су се да се ноћним баровима и клубовима мора директно помоћи. Састанак је организован и у Министарству финансија где су представници клубова изложили своје предлоге и сада чекају одговор.

– Надамо се да ће министар финансија Синиша Мали наћи решење како да нам се директно помогне. У сталном смо контакту и са замеником градоначелника Гораном Весићем од кога смо добили подршку, и ту се надамо најбржој реакцији и помоћи у отпису градских ренти и локалних такса – објаснили су у Удружењу ноћних клубова и барова уз напомену да они само траже шансу за свој опстанак.