Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српкиња међу Насиним звездама

Драгана Перковић Мартин чланица је тима који је наводио ровер „истрајност” приликом спуштања на Марс
Драгана Перковић Мартин (Фото лична архива) - Тренуци пред слетање ровера „истрајност” на Марс (Фо­то Наса)

У години у којој је вирус корона закључао Земљу, Наса је поново откључала врата Марса. Да ли се иза њих крију докази да је на Црвеној планети било живота, питање је на које би до 2023. одговор требало да да мисија „Марс 2020”. Први и најважнији корак било је прошлонедељно слетање ровера „истрајност” на површину ове планете, а међу онима без којих би то била немогућа мисија налази се и име Београђанке Драгане Перковић Мартин.

– Са својим тимом била сам задужена за прављење радара који нас информише колико се „ровер” брзо креће и колико је удаљен од површине Марса. Реч је заправо о навигационом систему, делу опреме за слетање који мора да ради јер без њега летелица тешко да може да стигне на одређену тачку. Оног тренутка када је „ровер” дотакао тло, тај део на којем сам радила дуже од седам година откачио се и срушио неколико стотина метара даље  – прича за „Политику” кроз смех Драгана Перковић Мартин, која већ 13 година ради у Наси, тачније у њеном огранку Џej-Пи-Ел.

Радар је, додаје, био готов пре две године, али је терет неизвесности све време носила у себи питајући се да ли је урадила све што може. Иако се посматрачима чини другачије, тврди да јој је седам година било страшније од седам минута колико је трало слетање „истрајности” на Марс.

– На радару сам почела да радим пре него што се моја ћерка родила, а она данас иде у школу. Све време сумњате да ли можете то да урадите. Ниједна друга свемирска агенција до сада није успела да слети на Марс осим Насе. Због тога нам није лакше, не постоје никакве гаранције да ћете опет успети, већ стална бојазан да ће се срушити. А када дође тај дан више ништа није у вашим рукама, ви сте већ активирали секвенцу и то је то – описује наша саговорница колико неизвесности носи сваки пројекат.

Када се ровер ослободио радара, наша саговорница се није ослободила посла који је веже за ову мисију – на реду су анализе података које би требало да покажу да ли је било изненађења на том путу. Након тога, мисију преузима други тим.

–  Очекујемо доста података. Како је циљ да утврдимо да ли је на Марсу постојао микробни живот, „истрајност” буши стене, анализира узорке и оне које људи сматрају најзанимљивијим спаковаће у тубе и оставити их на површини Марса – сликовито нам Драгана објашњава шта то ровер ради.

Прошлонедељно слетање није једино у оквиру ове мисије, 2026. још један „ровер” ће полетети ка Црвеној планети како би донео прикупљене узорке. У оквиру мисије „Повратак узорака са Марса” (Mars sempl ritern), која се припрема, задатак тог мањег „ровера” биће да покупи тубе са узорцима који ће се лансирати до једног орбитера око Марса и онда се врати на земљу.

– „Марс 2020” састоји се од низа догађаја, прилично компликованих, па је цео пројекат и врло скуп. Због тога у мисији 2026. Наса сарађује са Европском свемирском агенцијом – додаје.

Док свет бруји о Марсу и посматра прве фотографије, наша саговорница је већ загледана у нову планету. Ових дана са својим тимом покушава да убеди Насу да открију мистерије Венере. Зашто је претопла? Зашто се разишла са Земљом, а пошле су од исте тачке? План је да пошаљу летелицу која ће да кружи неколико година и прикупља податке. А да бисте убедили Насу да прихвати пројекат, осим научних аргумената, потребно је и умеће убеђивања и неограничено стрпљење.

– Сада су нам шансе око 25 одсто, а то и није тако лоше. Пре шест година смо већ покушавали да их убедимо да се вратимо на Венеру – додаје наша саговорница.

Драганин пут у свемир почео је у Београду, у граду у ком је рођена и у којем се школовала до друге године гимназије, па преко Малте где је завршила средњу школу и електротехнички факултет. У Америку одлази на последипломске студије, где из лабораторије у Масачусетсу стиже у Калифорнију и то право у Насу. Кад не шаље ровер на Марс или се не бави радаром који помаже да се разуме размена енергија између атмосфере и океана, Драгана време проводи са кћерком Леом и супругом Леријем, такође инжењером, кува и организује вечере на којима пријатељима служи специјалитете српске кухиње.

– Мотив због којег причам јавно о мом раду је да неко дете чује, да неком родитељу поручим да ништа није немогуће. Ја сам та која није могла ни да сања да ће стићи до Насе. И нисам једина, и овде и у Националној организацији за океане и атмосферу има наших људи – каже Драгана која је стигла до звезде, а остала чврсто на земљи.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gavran
Znam par Srpkinja, rade u kantini u Majncu kod Biontech-a. Ali se ne "duvaju" da su radile na otkrivanju vakcine protiv Korona virusa.
Andrija Jovanović
Dragana, hvala što nisi zaboravila svoje poreklo.
Дипломирани политиколог
Дивно! Свака част Гаго, драго ми је увек када нас овакви људи представљају у свету!
Radmila Mišić
Najsrdačnije čestitke Dragani. Uz napomenu da su roditelji sadašnjih stručnjaka imali prilike da 60tih godina prošlog veka čitaju npr. o Majku Vuceliću koji je radio na programu "Apolo" te da znaju da nije nemoguće da Srbin radi u NASI.
Jagodinac
Ниједна друга свемирска агенција до сада није успела да слети на Марс осим Насе!? Iznenadjuje me da je nasa zemljakinja toliko neobavestena. Sovijeti su 1971 poslali nekoliko sondi ( rovera ) na Mars od kojih je jedna uspela ( Mars 3 ) da se prizemlji doduse sa njom je izgubljena veza posle 20 sekundi ali to znaci da su Sovijeti prvi stigli na Mars makar i na 20 sekundi. I to jos 1971.
Branko Grkinic
Наш стручњак ракетни био у пројектном бироу у русији то је одговор за следећи коментар 50их година руси рекли
Nikola Nesic
Sovjeti a ni Rusi posle nisu nikada imali u timu srbina-srpkinju, tim je za nas ovo dostignuće veće. Pojedini u našoj zemlji toliko uzdižu Rusko-Sovjetska dostignuća, a da nismo mogli ni da prigvirimo njihovim operacijama, bar kao "braća". Očigledno da podaništvo ima veću ulogu nego rad i vera u sebe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.