петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.02.2021. у 14:19

Од кољача до витеза, од жртве до агресора

Из филма „Дара из Јасеновца” (Фото: Александар Летић)

Телевизијска премјера филма „Дара из Јасеновца” је изазвала велико интересовање, а део српске јавности шокирао се злочинима усташких кољача над недужним и немоћним претежно српским цивилним жртвама. Том делу наше јавности свакако је непознато да би се скоро о сваком српском селу на простору Независне државе Хрватске могао снимити сличан филм. Навикнути на дугогодишње анатемисање српског народа као агресорског и злочиначког, већина аналитичара филма сваки наступ почиње са извињавањем хрватској јавности да филм није српска пропаганда, да нема за циљ ширење мржње и да су усташе биле само мањи дио хрватског народа. Да је ситуација обрнута, такви ставови од хрватске стручне и остале јавности се не би могли очекивати. Од 1945. године хрватска комунистичка власт и нова хрватска власт од 1990. године, вешто су минимизирале улогу усташких злочинаца а српске жртве гурнуле у заборав или их довеле у позицију криваца за властиту смрт.

У прогласу „Народима Хрватске”, од 9. 9. 1944. године, Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (мисли се и на четничке и остале окупаторске снаге), усташки злочинци названи су „злотвори”, „најкрвавији кољачи”, „паликуће”, „убојице”, „убице наше дјеце”. У послератним радовима и документима Удбе усташки злочинци се најчешће називају „кољачима” и „бандитима” а њихов злочин „усташки терор”.

Након говора Јосипа Броза Тита у Глини 27. 7. 1952. године, када је за злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, почињене у НДХ, аболирао ову злочиначку творевину и приписао их њемачком окупатору, ретко се у литератури појављује термин „усташки кољачи”. Од тог времена  појављују се еуфемизми „окупатори и њихови помагачи”, „фашисти и њихове слуге” итд.  У стручним радовима, а зарад научне терминолошке коректности, усташки кољачи су у међувремену постали „припадници хрватских оружаних снага”. У новонасталој Републици Хрватској у многим стручним радовима и натписима на подигнутим споменицима, усташки кољачи су постали „витезови”. У комунистичкој и хрватској литератури се НДХ карактерисала као „такозвана” а усташе као „шачица Павелићевих следбеника” или „маргинализовани део екстремиста у хрватском народу”.

У истом прогласу „Народима Хрватске”, српске цивилне жртве се помињу у синтагмама  „масовни гробови наших жртава”, „гробови невиних жртава” „жртве у јамама и безданима”, „поклана деца” итд.

Од завршетка Другог светског рата до данас развијала се постепена ревизија историје на простору Хрватске. Након перфидних историјских фалсификата, једностраних тумачења догађаја,  обмана, крађа докумената, завера, пропаганде, хрватске офанзивности и српске пасивности, дошло се до невероватне замене теза, где српских жртава готово и нема, а ако их негде и има или су то жртве где су Срби убили Србе, да би оптужили Хрвате или су оправдане жртве настале у одбрани од „великосрпске агресије” на Хрватску.

Заблуде око жртава и злочинаца најбоље се могу уочити на натписима на споменицима у српским селима у Лици. На споменицима изграђеним одмах после рата као извршиоци  су наведени „усташки” злочинци . На касније изграђеним споменицима злочинци су „окупатори или фашисти и њихове слуге” а најжалоснији натписи су на споменицима и у неким зборницима из НОБ-а, где су  цивилне  жртве (деца, жене и старији) „свој живот уградили у темеље братства и јединства” или „свој живот уградили у темеље социјалистичке Југославије”. Обавезан симбол на тим споменицима био је идеолошке природе – велика звезда петокрака као симбол припадности партизанском и комунистичком покрету, иако ниједна од тих жртава никада није чула за комунисте и партизане. Пошто на споменицима нема ознака националне и верске припадности жртава, постоји реална опасност да те жртве, на оно мало непорушених споменика, једног дана постану „хрватске жртве”.     

Ђорђе Пражић,
Нови Београд

Коментари2
c3ac7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Цвет"и опстаде -због Јевреја
Oдличан чланак али уз напомену да са наочарима из данашњег времена није могуће гледати на време после 1945, г па ни после1990.г . "Пошто на споменицима нема ознака националне и верске припадности жртава, постоји реална опасност да те жртве, ,,,, једног дана постану „хрватске жртве”. Готово сви споменици везани за НОБ и НОВ и ПОЈ су у РХ већ дигнути у ваздух.(преко 3000).Преостали се већ сматрају обележјима"хрватским жртвама".Као да сваке ни Југосл. ни Срба тамо,никада није ни било.?!
Cica
Retko lucidan ali prekratak tekst na temu "zrtava fasizma". Lista primera ne da nije konacna nego se uvacava i dan danas ali niko se time ne bavi. Eto np. u sred tamosnjeg sluzbenog narativa o "srbocetnickoj ageresiji" omaknu im se novinarski clanci koji ga dezavuisu. U jednom dva visoka politicara, jedan hrvatski drugi nemacki, evociraju cinjenicu da su u WWII bili na istoj strani! U drugom clanku ustasa (!)u dubokoj starosti prima novinara i hvali mu se napadima na kasarne JNA 91i podvizima 41

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља