Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бошњачки министри коче процесуирање злочина у БиХ

У тужилаштву постоји више од 550 нерешених предмета у којима је именовано 4.500 познатих починилаца и исто толико предмета у којима починиоци нису познати
Савет министара БиХ (Фото Прес служба Савета)

САРАЈЕВО – Бошњачки министри у Савету министара БиХ (сви чланови СДА Бакира Изетбеговића) покушавају на све начине да успоре процесуирање ратних злочина почињених током последњих ратних дешавања у БиХ. Неколико година, без иједног ваљаног аргумента, опструисали су усвајање ревидиране стратегије, у којој је јасно назначено да „сви предмети ратних злочина морају бити процесуирани до 2023. године”, а сада настоје да спрече и почетак њене примене.

Због таквог њиховог односа Савет министара БиХ не може да именује чланове надзорног тела које би пратило спровођење стратегије и извештавало га о томе четири пута годишње. На последњем заседању, одржаном у среду, именовање је трећи пут скинуто с дневног реда, и то на захтев министарке иностраних послова БиХ Бисере Турковић.

Главни разлог због којег бошњачки министри „минирају” именовање надзорног тела, што успорава и спровођење стратегије (документа који гарантује убрзано и скоро достизање правде у више од 550 предмета ратних злочина, колико их је на чекању у Тужилаштву БиХ), јесте његов предложени састав. Наиме, Бошњацима не одговара да члан тог тела из Републике Српске буде Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, и зато прибегавају опструкцији како би га елиминисали.

Против Којића је прво устало бошњачко Удружење жртава и сведока геноцида, представљајући га као неког ко „јавно негира геноцид у Сребреници и подрива пресуде међународних судова” и ко је „покренуо иницијативу откривања имена сведока који су лажно сведочили у предметима ратних злочина”. Стога од Савета министара траже да у надзорно тело именује „компетентне и стручне особе” , а не, како наводе у саопштењу, „негаторе геноцида и пресуда”.

Званичницима Републике Српске и представницима њених борачких удружења, као и Којићу, апсолутно је јасна реакција Бошњака и тврде да је у позадини само „њихов страх” од истине која би им одузела „право” да се могу и даље представљати као „једине жртве”. Њима, наравно, не одговара спровођење стратегије, јер знају да би, након безмало три деценије, били процесуирани и најсложенији предмети који се односе на злочине над Србима, које су починили припадници Армије РБиХ. У сарајевској Добровољачкој улици, на пример, или у околини Сребренице и целом Подрињу, у фочанском селу Јошаница, Ледићима надомак Сарајева...

Својевремено је и Којић за наш лист изјавио да Бошњацима не одговара „успостављање те врсте владавине права”, јер су, како је казао, свесни да би то променило слику о почињеним злочинима о којој они десетлећима причају”. Свима у Српској, рекао је Којић за „Политику”, јасно је да Бошњацима не одговара процесуирање свих ратних злочина, зато што би се урушила слика коју су годинама градили – да су само они страдални народ. Њихов циљ је да задрже контролу над правосуђем, посебно кад је реч о ратним злочинима над Србима. Не одговара им истина, не желе помирење и суживот.

Првобитна стратегија, усвојена 2008. године, предвиђала је да ће се „пред Судом БиХ у року од седам година процесуирати сви сложени предмети”, а они мање сложени, који би били пребачени на ентитетски ниво, за 15 година. То се није догодило. Процесуирани су, или су у фази процесуирања, углавном предмети у којима су оптужени Срби.

У Ревидираној стратегији, чије неодложно спровођење тражи и Мисија ОЕБС-а у БиХ, наводи се, између осталог, да у Тужилаштву БиХ постоји више од 550 нерешених предмета ратних злочина у којима је именовано 4.500 познатих починилаца и исто толико предмета у којима починиоци нису познати.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Оки Доки
Ма, сада ће Србија њима да се захвали тако што ће да им пошаље пар хиљада вакцина. Да ли смо ми превише добри или превише луди. Шта год било од тога, не ваља !
cedomir
Ocigledno je kapacitet R.Srpske da se izbori sa Muslimanima i Hrvatima potpomognuti Nato-om nedovoljan. Treba vise zajednistva i snage , posebno cvrsca saradnje sa Ruskim i Kineskim vojnim i obavestajnim sluzbama na svim srpskim zemljama. Ne zaboraviti da koliko god se pricalo o miru i saradnji oni nama neumorno kopaju grob i voleli bi da ne postojimo.A kako ce to ostvariti nego li mic po mic. Prvo Krajina pa Kosovo, sad ce R Srpska pa dalje- imaju siroki izbor.
Марко Латиновић
Република Српска није претргла око процесирања ратних злочина над Србима. Разлога има више: Прво, највећи злочини над Србима почињени су у Сарајеву, Брадини, и насељима на територији Федер БиХ-Уммета. Тамо Срба практично нема, а они који су преживјели осјећају се издатим и не вјерују да би њихов труд наишао на подршку. Друго, елита српског народа живјела је углавном у Сарајеву. Одувана је а нова се није примила. Сама Бањалука нема потребни професионални капацитет а ни патриотски набој.
Pogled iz Sarajeva
Prvi zločini, koji su na neki način predstavljali model za buduća ponašanja u sličnim slučajevima se godinama „kisele“ u Sudu BiH: zločin nad civilima u Sijekovcu kod Broda (25.3.92) i streljanje zarobljenih vojnika JNA u Velikom parku u Sarajevu (24.4.92), plus nikad ne pokrenuti postupak protiv ubice svata na Baščaršiji (1.3.92). Zato im se i žuri sa nametanjem zakon o zabrani negiranja genocida pre nego što ovi slučajevi dobiju pravosnažne presude i da i dalje mogu pričati o agresiji.
dragan matic
Srbi jako malo daju publicitet svim dešavanjima na njihovu štetu. Ima mnogo takvih primera, ali evo samo jedan. U leto 2017 god. zamenik javnog tužioca BiH, Vesna Budimir je izjavila da će do kraja godine biti podignuta optužnica za 'DOBROVOLJAČKU', za šta je sam pok. S. Tihić rekao da je počinjen zločin. Prošlo je više od 3 god. i od toga ništa. Ali je problem što iz Srpskog korpusa niko na to ne ukazuje. I takvih mnogo primera. Dakle, ima neki problem kod Srpskog jedinstva!
Minja
Nije u pitanju samo jedinstvo, nego mi naprosto nemamo dugoročnu taktiku po osnovnim nacionalnim pitanjima, nemamo ni diplomatiju (dovoljno je videti kako se Dačić ponašao), pogledajte ko nas zastupa u inostranstvu. Znam iz iskustva, mnogi su u tim ambasadama po partijskoj liniji, a nemaju pojma; s druge strane, i Bošnjaci i Albanci imaju generaciju mladih i obrazovanih na Zapadu, jezik im odličan i tačno zanju šta kad i kako da kažu. Zato mi gubimo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.