четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је спасио Стари савски мост 1944. године

(Фото А. Васиљевић)

Прошло је већ 76 година од ослобођења Београда од немачке окупације. Те далеке 1944. године Београд су ослободиле јединице совјетске Црвене армије и јединице Народноослободилачке војске Југославије. Нема много људи, с обзиром на толико протеклих година, који се сећају тих догађаја. Међутим, и млађе генерације не само Београда, доста знају о томе.  Између осталог на то нас подсећају свечаности које се одржавају сваке године и полагање венаца на Гробљу ослободилаца Београда, и тако ће бити док је Београда.

У време борби за ослобођење Београда, поред других, један од најславнијих догађаја био је спасавање Старог савског моста – јединог моста који је у то време остао, јер су друге Немци порушили при повлачењу.

Постоји неколико верзија о томе како је спасен овај мост који су Немци минирали са намером да га сруше како би успорили напредовање совјетских и наших јединица.

Обичан човек о томе може да се информише из онога што се о том догађају постављено на интернету. И ту има више написа, иако контроверзних, о томе да је мост спасао пензионисани учитељ Миладин Зарић, а постоји и Зарићева изјава. На интернету се наводи његово херојско дело, иако за то нема сведока. Пише се да је он кришом деминирао мост. Затим да је практично претрчао улицу од своје куће до моста кроз кишу куршума и граната, што је невероватан подвиг и за војног извиђача или пионира.

Даље се наводи да је Зарић успео да дође до моста и пресече каблове који су већ горели, а то је учинио пионирским ашовчићем. А сам Зарић лаже да се попео на мост и пошао према средини где је приметио неколико наоружаних Немаца који га нису зауставили. А поред једног убијеног Немца видео је пионирки ашовчић који је узео и њиме пресекао бели кабл повезан за детонаторе. Пише и то да је Зарић пресекао кабл и тиме деминирао мост док су га совјетски војници гледали. Такође се наводи да је Зарић до моста где су били каблови што су водили до детонатора дошао заједно са совјетским војницима. Ово су све неусаглашене верзије о Зарићевом спасавању моста.

На интернету стоји друга верзија за коју се тврди да је историјска истина. Према њој мост су спасли Земунци Никола Милованчев и Крсте Вучић. Наводно је мост могао да се деминира само са земунске стране. Поменути су подмитили неког домобрана да би деминирали мост. Наводи се да је публициста Милорад Тончев о томе написао рад који је објављен у Институту за савремену историју и о томе писао и у књизи „22. српска космајска бригада”.

Још једна верзија о спасавању Старог савског моста објављена је у „Политици” 20. 10.1964. године. Према ономе што је „Политика” тада објавила мост су од минирања спасли морнари Совјетске дунавске флотиле. Они су, и поред жестоког отпора Немаца, дошли до моста и пресекли све каблове који су  водили до експлозива. За тај подвиг је совјетски капетан II класе Григориј Орхипенко проглашен народним херојем Југославије.

Овде треба навести још један запис о спасавању Старог савског моста. Маршал Совјетског Савеза Сергеј Семјонович Бирјузов у својој књизи „Совјетски војник на Балкану” опширно пише са много детаља о ослобођењу Београда. Тако наводи: „Правим херојима данас постали су минери Булинов и Синташев, командир извиђачког одељења поручник Дапин спречивши минирање од стране противника моста преко реке Саве”.

Да ли постоје релевантни историјски извори и поуздани подаци о томе ко је заиста спасио Стари савски мост?

Бора Стевановић,
Нови Београд  

 

Коментари16
43fbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samo mi umanjujmo ulogu Zar
ića @Branko Čitajući Vaš hiperideolčki komentar o užasima Sremskog fronta -"na kome ( po stavovima izrazito i antipatriotske i antisrpske i antikomunističke naknadne pameti) Srbima UOPŠTE nije bilo mesto " ( a gde im je bilo mesto ?) jasno mi je zašto devedesetih godina nije uspela neproglašena mobilizacija ZA SPAS TE ISTE jUGOSLAVIJE .Takođe mi je jasno zašto su secesioniosti na žalost i najjači od njij -Hrvatska dobili rat.Pomogli su im a znali su šta hoće.Mi-ne.?!
OZBILJAN ISTORIČARЗоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Documents from National Archive WashingtonVečernji izvještaj obavještajnog odjeljenja (28. oktobar 1944g) Četničko pitanje Nesigurnost kod četničkih jedinica po pitanju zauzimanja konačnog stava prema razvoju događaja u Jugoslaviji se djelimično potvrđuje NEUSPJEŠNIM POKUŠAJIMA Keserovića d
kriticar
Како се дуже времена дискутује о судбини овог моста, у случају његовог уклањања са садашње локације, родила се идеја да се намонтира у Сремској Митровици. Сава је и у Београду и у Сремској Митровици ширине око 200 метара, и уз минимална прилагођавања и приступне путеве, наставио би свој живот у новом окружењу а био би више него користан. Може се и снимити пресељење моста као подухват. Захваљујем Политици уколико објаве овај коментар и предлог добије више публике.
Antibot
Pitanje je ko će ga spasiti od bahatih stanovnika i vlasnika BgdH2O i vesić gorana.A ko ga je 1944 spasio to znamo, samo sada ne znamo ko će biti heroj ...
Stojko
Svima pripadaju zasluge!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.