субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.02.2021. у 17:30 Стеван Ступар
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Олуја над Чикагом

Пила сам, пила и пила, бежећи у заборав. Пробудила сам се поред мушкарца кога сам управо на свадби упознала. Али та непромишљеност рођена из дубоке туге и безумне страсти, помешаних с алкохолом, донела ми је и највећу животну радост.
Фото ЕПА ЕФЕ - Т.М.

Олуја се над Чикагом брзо се појави. Прикраде се тихо, попут дивље мачке и удари изненада, као убица из сенке. Испара небо силином божијег гнева. Сручи према земљи своје тешко бреме воде и орканског ветра, да би одмах после тога, једва чујно, нестала у даљини.

Подне је. Седим у беспослици у кафеу „Бурбон". Унутра је неколико наших остарелих пензионера који од јутрос играју карте. Први су дошли у бирцуз, а из њега ће се последњи одвући. Ногу пред ногу, дубоко иза поноћи, вратиће се у своје опустеле домове. Тамо ће их чекати слике и успомене на њихове мртве супруге. Њихове давно обећане сени помоћи ће им да преживе још једну ноћ. 

Монотонију наруши човек одсечног хода, озбиљног, препланулог лица. Седа за празан сто у близини мене. Виђао сам га и раније, али не знам ко је. Остали гости му приђоше, поздравише га, а један дискретно главом показа на мене. За пар минута непознати господин се окрену ка мени и упита ме да ли имам искуства у раду на грађевинским пословима.  

Чикаго уочи олује (Фото ЕПА ЕФЕ - Т.М.)

„Имам, радио сам једно лето са Црнотравцима, када сам имао 17 година”, кажем му пун наде.

Он се усиљено насмеја и одмахну руком. Ипак, прилазим његовом столу и остављам свој број телефона нажврљан на парчету папира. Он га невољно узима и који минут касније журно одлази. Чим је искорачио из кафане почињем да псујем сам себе због сопствене непромишљености и глупости.  Ипак, само пола сата касније, неочекивано стиже позив. Добио сам посао!

Првог дана посла, у три поподне, дочекује ме човек из кафеа, газда Ћазим. У „одбору за дочек” били су двојица љутих Бугара и један добрано нацврцани Чех, који ће одмах бити послат кући на трежњење.

Била је ту и она. Г. Жена која ће ме својом истрајношћу, умећем и способношћу убрзо опчинити.

Зима у Чикагу (фото ЕПА ЕФЕ - Т.М.)

Дадоше ми одмах пајсер и чекић. Задатак - ломљење „сувог зида”. И, тако је почело. Бескрајно дуго пролазиће мукотрпни сати и мој први дан на послу завршиће се скоро у поноћ. У лошем физичком стању, без снаге, исцрпљен и са болесним леђима некако издржах и волшебно преживех. 

Оно што ја нисам могао покидати пајсером и чекићем, браћа Бугари кидали су голим рукама. 

Оно што они нису могли покидати голим рукама, чинило ми се да је Г. могла да искида зубима. Бивша активна гимнастичарка, која је у 18. години због тешке озледе напустила спорт, у сваком свом замаху обједињавала  је најмоћније људске покретачке силе. То ћу касније да схватим.

Бес, исконски нагон за опстанком и бескрајну мајчинску љубав према једином птићу у гнезду. А пред бесом, животињском жудњом за животом и мајчинском љубављу сједињеним у једну и јединствену рушилачку силу нема тог зида који неће пасти, нити постоји железо које неће бити пресечено.

Неколико дана касније она и ја из зграде износимо отпад и одлажемо га у контејнер у дворишту. Изненада и ниоткуда над градом се навлаче тамни облаци, праћени јаким ветром, грмљавином и све снажнијом кишом.

Снежна мећава у Чикагу (Фото ЕПА ЕФЕ - К.К.)

Бежимо унутра. Над Чикагом почиње да бесни олуја.

Г. ми прича: „Само неколико недеља пре него што је требало да се породим, почеле су компликације са све јачим боловима. Једне ноћи су ме пребацили у болницу. Лекари су ми сутрадан рекли да сам се вратила из мртвих. Али не и дете. Оно је морало бити жртвовано да бих живела ја. Дете је било мушко. Рекли су ми касније да више никада нећу моћи родити.

Казали су то пред мојим момком, несуђеним оцем детета и човеком за кога је требало да се удам. Био је син јединац. И сам знаш шта то у проклетој Србији значи. Док је одлазио, видела сам му сузе у очима, али сам већ тада знала да венчања неће бити.

На свадби блиске пријатељице три године касније све ме стигло. Болно присећање никад ме није ни напуштало. Пила сам, пила и пила, бежећи у заборав. Следећег дана пробудила сам се поред мушкарца кога сам управо на свадби упознала. Био је млађи од мене, божанствено леп. Наравно, више никад ме није ни погледао. Али та непромишљеност рођена из дубоке туге и безумне страсти, помешаних с алкохолом, донела ми је и највећу животну радост. Десило се, десило! У неверици схватила сам једног јутра да сам остала трудна. 

О, Боже, какав дар!

Бог ипак постоји. Постоји ли? Реци ми да постоји, реци ми, молим те...”

Олуја је изненада стала. Враћамо се на посао. Напољу, окупан светом водом, обасјан божанском послеподневном светлошћу, град блиста, чини ми се, као никад пре.

 

Стеван Ступар, Чикаго,  САД

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари24
fc416
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ja
Predivno predivno!!! Prica koja opisuje pravi zivot, prica za vecnost.
Нина
Овај текст као да је Рудовић писао.
Nada C.
I ja sam stekla utisak da prica mozda nije istinita. Pitam se da li iko poznaje te ljude? No, svejedno, izmastana ili ne, veoma je snazna.
naivna
Covek ne moze da poveruje. Nadamo se, druze Stuparu, da voa prica nije plod tvoje bujne maste. Lepo napisano,duboki naklon.
Krkan Novak
Zar i iz Čikaga proteruju pijane Srbe?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља