Књига „Пусто турско” – анализа једне регионалне силе

Присуство Турске на Балкану, односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању НАТО-а, неоосманизам и ердоганизам, само су неке од тема које је професор др Дарко Танасковић обрадио у својој новој књизи „Пусто турско”. На јучерашњем представљању ове књиге у Народном музеју директор Института за европске студије Миша Ђурковић казао је да је реч о веома ретком и важном документу у којем се разоткрива суштина власти турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и веома променљив однос ове регионалне силе према Србији.

Професор Танасковић је напоменуо да је сва дешавања покушао да гледа објективно и да растумачи њихов значај, али да је тешко објективно сагледати нешто што волиш и што ти је блиско. „А ја Турску волим и она ми је блиска иако ме многи оптужују за непријатељство према тој земљи”, прокоментарисао је Танасковић. Подсетио је да је био амбасадор СР Југославије у Турској у најтеже време, од 1995. до 1999. године, када су билатерални односи с овом земљом били разорени.

Након рата у БиХ уследило је бомбардовање у којем је Турска имала своју значајну улогу. Ипак, и поред медијске хајке која је вођена против наше земље у Турској, Танасковић наглашава да никада није осетио непријатељство народа према Србији. Турској стратегији, како каже, морамо супротставити сопствену не одступајући притом од неких наших основних принципа и интереса. Танасковић је навео да, упркос добрим односима, морамо бити на опрезу и не треба да гајимо илузију да ће Турска деловати у интересу српског народа. Књига је настала као скуп двадесетак текстова које је Танасковић објавио у последњих десетак година осврћући се на значајне историјске догађаје, али и на актуелна дешавања.

Књига је објављена у сарадњи с Институтом за политичко умрежавање, Институтом за европску политику и предузећем „Информатика” АД. Модератор јучерашње промоције Александар Ђурђев из Инситута за политичко умрежавање рекао је да је реч о јединственом делу које је настајало након књиге професора Танасковића „Неоосманизам”. Подсетио је и да је та књига доживела три издања, а велико интересовање за њом влада у Бугарској, Румунији и Русији.

Како каже Миша Ђурковић, „Пусто турско” је веома значајан документ који нам разоткрива многе промене Ердоганове унутрашње и спољне политике. У првом делу налази се неколико научних радова који су настајали поводом обележавања годишњице балканских ратова и Првог светског рата. Затим следе дужи публицистички текстови који су настајали као реакција на одређене догађаје повезане с турском спољном или унутрашњом политиком. Танасковић као хроничар описује суштину уставних промена које су усвојене у Турској 2017. године које су учврстиле Ердоганову личну власт. Ђурковић каже да су још занимљивији њихови обрти у спољној политици што се посебно манифестује у односу с Русијом.

Професор др Срђан Перишић с Универзитета у Источном Сарајеву навео је да су радови Дарка Танасковића једно штиво за предаваче на нашим универзитетима који се баве геополитиком, а самим тим и улогом Турске на светској сцени. Перишић је подсетио да је данашња Турска значајан фактор на Балкану, Блиском истоку, али и држава која је сусед Русије. Колико се мења њихов однос према БиХ довољно говори чињеница да је недавно отворен конзулат Турске у Бањалуци. „Да нема радова професора Танасковића, било би нам још теже схватити то колебање Турске између неоосманизма и ердоганизма и како се то одражава на наш народ и на регион”, каже Перишић.

У рецензији овог дела наведено је да снагу Турске не смемо потценити, што је показао и недавни рат у Нагорно-Карабаху. Постоји, како је наведено, мноштво заједничких речи, музичке традиције, туризам и инвестиције који повезују наша два народа и на којима се могу градити добри будући односи. Али, најважнија порука ове књиге јесте да се Турска мора озбиљно и детаљно пратити, да је она за нас врло важан чинилац који најпре треба разумети и проучити да би се затим градили односи и у обостраном интересу.

Танасковић: Мале шансе да Приштина аплицира за чланство у Унеско

Бивши амбасадор у Унеско Дарко Танасковић казао је да Косово није поновило свој захтев за пријем у Унеско од 2015. године и да готово не постоје шансе да се то догоди и током 2021. Како каже за Танјуг, недавни избори у Приштини и процес формирања власти, који подразумева сукобе међу самим Албанцима на Косову и Метохији, умногоме отежавају доношење одлуке о аплицирању за чланство у Унеско.