понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОЛИКИ СУ ТРОШКОВИ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ

За факултетску диплому потребно и до 70.000 евра

Просечно школовање од предшколског образовања до краја студија кошта најмање 34.000 евра, показује најновије истраживање Института за развој и иновације

У школовање особе која је 2000. године кренула у предшколско образовање и дипломирала 2018. на студијама које су у просеку трајале пет година, уложено је – 34.139 евра. Да би неко стекао докторску титулу у просеку је потребно готово 55.000 евра, а хиљаду и по евра мање само за завршетак свих седам година студија на стоматологији.

Ово су неки од података из најновијег истраживања које је управо објавио Институт за развој и иновације, у којем је окупљен тим младих ентузијаста, истраживача из области економије, са истом жељом – да промене Србију на боље. И изазову реакцију, која је, за сада, изостала.

Одавно је постало јасно да је лакше послати летелицу у свемир и прикупити податке са Марса него прикупити податке о структури трошкова пријемног испита, школарина и плата запослених на већини високошколских установа, а посебно на масовним, популарним факултетима. Уосталом, да није тако, ти подаци би били јавно доступни и одавно уведена државна матура која би се полагала на крају средње школе као улазница за факултет уместо пријемног испита.

Знајући све то, уз чињеницу да факултети многе тајне скривају под плаштом аутономије универзитета, постаје јасно колико су ови подаци злата вредни. А управо толико – у златним полугама кошта и бесплатно образовање, плус академска надоградња за оне који желе и могу више.

Ненад Јевтовић, оснивач и директор Института за развој и иновације, каже за „Политику” да је било јако тешко доћи до података, а да је ово све било логичан наставак претходног истраживања из 2019. године.

– Циљ нам је био да као и код истраживања „Трошкови емиграције младих”, чију је методологију преузео читав регион, па чак и неке земље у Европи, изазовемо одређену буру у јавности. За медије је био скандал то што се у кесици сусама не налази оно што пише у декларацији, а нико не поставља питање о томе да ли су факултети нешто друго у односу за оно што се представљају: какви су им курикулуми и да ли спремају студента за посао на прави начин, да ли када заврше студије, чак и они најбољи, могу брзо да пронађу посао, да ли нам је заиста потребно толико академаца одређених факултета, да ли су факултети усклађени са потребама тржишта рада и на крају –да ли ми то школујемо келнере за берлинске ресторане – прича Јевтовић.

На питање како су бирали факултете који ће учествовати у овом истраживању, Јевтовић одговара да су узете у обзир популарне високошколске установе, али и оне које то нису, друштвених и природних наука, као и факултети на којима студије трају четири, пет и седам година. Тако су прикупљени и обрађени подаци за Економски, Биолошки, Пољопривредни, Технолошко-металуршки, Електротехнички, Машински, Стоматолошки и Медицински факултет Универзитета у Београду.

– Замислили смо особу која је 2000. кренула у предшколско и после завршила факултет, узимајући у обзир да просечан студент не дипломира у року. Посматрали смо укупне трошкове које имају и породица и држава: значи не само школарину већ и кредите, стипендије, студентски дом, део неформалне економије (колико у просеку одлази новца на приватне часове), градски превоз... На крају смо упоредили трошкове које имамо као друштво за образовање једне особе са једном просечном годишњом платом. Ако је 2018. године просечна плата у Србији била 5.038 евра, то значи да породица са две родитељске плате, не може да упише дете на стоматологију јер је тамо просечни годишњи трошак 7.646 евра – наводи Јевтовић.

Исто је и са медицином, а најјефтиније је годишње студирати економију, јер тада вам остаје нешто новца и за храну, одећу, обућу, културне садржаје...

Резултати истраживања су отворили бројна питања, а неједнакост је једно од њих: поједини факултети очигледно нису финансијски доступни породицама са просечном платом, а знамо да је она у многим локалним самоуправама и испод републичког просека. Без подизања кредита или помоћи родбине из иностранства, многи не би могли да дођу до дипломе, а камоли до докторске титуле.

Јевтовић истиче да је циљ овог истраживања, које је тек загребало површину проблема, да се направи боља усклађеност тржишта рада и образовања, али и да се спречи одлазак мозгова.

Подсетимо, у истраживању овог Института о миграцији студената, као извор се наводе подаци из истраживања кабинета тадашње министарке Славице Ђукић Дејановић, у коме је учествовало укупно 11.013 академаца државних и приватних факултета и високих школа. Утврђено је да трећина анкетираних планира одлазак у иностранство након завршених студија. Јевтовић истиче да је као главни разлог одласка чак 94,3 одсто испитаника навело разлог економске природе (немогућност налажења посла у струци, немогућност налажења било каквог посла, слабо плаћен посао у струци, немогућност професионалног напредовања, низак животни стандард, лоша економска ситуација). Преосталих 5,7 процената је навело разлог условно неекономске природе (корупција, поштовање закона и сл). Посебно се алармантан чини проценат од преко 90 одсто студената који су изјавили да имају пуну подршку родитеља за одлазак у иностранство, каже саговорник који је решио да остане у Србији.

– У највећем броју случајева, сваки одлазак висококвалификованог радника јесте губитак за земљу, али не можемо бити једнострани, ако неки нови Никола Тесла оде у свет – то је свакако добитак за човечанство, мада су то ретки случајеви. Оно на чему бисмо требали да инсистирамо јесте да се млади људи који одлазе да се образују ван матице врате са тим стеченим знањем и употребе га у својој земљи – каже наш саговорник.

Упитан да ли ће ове податке доставити влади, он одговара да је ово истраживање, као и претходна, уз искуство разних пројеката института, на располагању свим државним органима и наводи пример преквалификације у графичке дизајнере, област која је високо тражена на светском тржишту. Колико су млади жељни посла показује и податак да се за овај програм преобуке института, за 30 места у Моравичком округу пријавило – чак 130 незапослених младих особа.

– Желимо да се нешто промени, јер је чињеница да за многе младе ово на крају испадну године које су појели скакавци: после много уложеног новца и труда, дуго чекају на посао, живе и даље о трошку родитеља или на крају односе диплому, знање и уложен новац у неку страну земљу. А колики је то губитак за државу Србију – израчунали смо и то, све је јавно доступно на сајту института – каже на крају Ненад Јевтовић. Па кога не мрзи, а надамо се да ће то бити барем једна особа из владе, нека прогугла и пронађе ово злато које је ископао тим од десеторо младих људи жељних боље и праведније Србије.Сандра ГуцијанУ школовање особе која је 2000. године кренула у предшколско образовање и дипломирала 2018. на студијама које су у просеку трајале пет година, уложено је – 34.139 евра. Да би неко стекао докторску титулу у просеку је потребно готово 55.000 евра, а хиљаду и по евра мање само за завршетак свих седам година студија на стоматологији.

Ово су неки од података из најновијег истраживања које је управо објавио Институт за развој и иновације, у којем је окупљен тим младих ентузијаста, истраживача из области економије, са истом жељом – да промене Србију на боље. И изазову реакцију, која је, за сада, изостала.

Одавно је постало јасно да је лакше послати летелицу у свемир и прикупити податке са Марса него прикупити податке о структури трошкова пријемног испита, школарина и плата запослених на већини високошколских установа, а посебно на масовним, популарним факултетима. Уосталом, да није тако, ти подаци би били јавно доступни и одавно уведена државна матура која би се полагала на крају средње школе као улазница за факултет уместо пријемног испита.

Знајући све то, уз чињеницу да факултети многе тајне скривају под плаштом аутономије универзитета, постаје јасно колико су ови подаци злата вредни. А управо толико – у златним полугама кошта и бесплатно образовање, плус академска надоградња за оне који желе и могу више.

Ненад Јевтовић, оснивач и директор Института за развој и иновације, каже за „Политику” да је било јако тешко доћи до података, а да је ово све било логичан наставак претходног истраживања из 2019. године.

– Циљ нам је био да као и код истраживања „Трошкови емиграције младих”, чију је методологију преузео читав регион, па чак и неке земље у Европи, изазовемо одређену буру у јавности. За медије је био скандал то што се у кесици сусама не налази оно што пише у декларацији, а нико не поставља питање о томе да ли су факултети нешто друго у односу за оно што се представљају: какви су им курикулуми и да ли спремају студента за посао на прави начин, да ли када заврше студије, чак и они најбољи, могу брзо да пронађу посао, да ли нам је заиста потребно толико академаца одређених факултета, да ли су факултети усклађени са потребама тржишта рада и на крају –да ли ми то школујемо келнере за берлинске ресторане – прича Јевтовић.

На питање како су бирали факултете који ће учествовати у овом истраживању, Јевтовић одговара да су узете у обзир популарне високошколске установе, али и оне које то нису, друштвених и природних наука, као и факултети на којима студије трају четири, пет и седам година. Тако су прикупљени и обрађени подаци за Економски, Биолошки, Пољопривредни, Технолошко-металуршки, Електротехнички, Машински, Стоматолошки и Медицински факултет Универзитета у Београду.

– Замислили смо особу која је 2000. кренула у предшколско и после завршила факултет, узимајући у обзир да просечан студент не дипломира у року. Посматрали смо укупне трошкове које имају и породица и држава: значи не само школарину већ и кредите, стипендије, студентски дом, део неформалне економије (колико у просеку одлази новца на приватне часове), градски превоз... На крају смо упоредили трошкове које имамо као друштво за образовање једне особе са једном просечном годишњом платом. Ако је 2018. године просечна плата у Србији била 5.038 евра, то значи да породица са две родитељске плате, не може да упише дете на стоматологију јер је тамо просечни годишњи трошак 7.646 евра – наводи Јевтовић.

Исто је и са медицином, а најјефтиније је годишње студирати економију, јер тада вам остаје нешто новца и за храну, одећу, обућу, културне садржаје...

Резултати истраживања су отворили бројна питања, а неједнакост је једно од њих: поједини факултети очигледно нису финансијски доступни породицама са просечном платом, а знамо да је она у многим локалним самоуправама и испод републичког просека. Без подизања кредита или помоћи родбине из иностранства, многи не би могли да дођу до дипломе, а камоли до докторске титуле.

Јевтовић истиче да је циљ овог истраживања, које је тек загребало површину проблема, да се направи боља усклађеност тржишта рада и образовања, али и да се спречи одлазак мозгова.

Подсетимо, у истраживању овог Института о миграцији студената, као извор се наводе подаци из истраживања кабинета тадашње министарке Славице Ђукић Дејановић, у коме је учествовало укупно 11.013 академаца државних и приватних факултета и високих школа. Утврђено је да трећина анкетираних планира одлазак у иностранство након завршених студија. Јевтовић истиче да је као главни разлог одласка чак 94,3 одсто испитаника навело разлог економске природе (немогућност налажења посла у струци, немогућност налажења било каквог посла, слабо плаћен посао у струци, немогућност професионалног напредовања, низак животни стандард, лоша економска ситуација). Преосталих 5,7 процената је навело разлог условно неекономске природе (корупција, поштовање закона и сл). Посебно се алармантан чини проценат од преко 90 одсто студената који су изјавили да имају пуну подршку родитеља за одлазак у иностранство, каже саговорник који је решио да остане у Србији.

– У највећем броју случајева, сваки одлазак висококвалификованог радника јесте губитак за земљу, али не можемо бити једнострани, ако неки нови Никола Тесла оде у свет – то је свакако добитак за човечанство, мада су то ретки случајеви. Оно на чему бисмо требали да инсистирамо јесте да се млади људи који одлазе да се образују ван матице врате са тим стеченим знањем и употребе га у својој земљи – каже наш саговорник.

Упитан да ли ће ове податке доставити влади, он одговара да је ово истраживање, као и претходна, уз искуство разних пројеката института, на располагању свим државним органима и наводи пример преквалификације у графичке дизајнере, област која је високо тражена на светском тржишту. Колико су млади жељни посла показује и податак да се за овај програм преобуке института, за 30 места у Моравичком округу пријавило – чак 130 незапослених младих особа.

– Желимо да се нешто промени, јер је чињеница да за многе младе ово на крају испадну године које су појели скакавци: после много уложеног новца и труда, дуго чекају на посао, живе и даље о трошку родитеља или на крају односе диплому, знање и уложен новац у неку страну земљу. А колики је то губитак за државу Србију – израчунали смо и то, све је јавно доступно на сајту института – каже на крају Ненад Јевтовић. Па кога не мрзи, а надамо се да ће то бити барем једна особа из владе, нека прогугла и пронађе ово злато које је ископао тим од десеторо младих људи жељних боље и праведније Србије.

Коментари15
bdabc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tila
Kao diplomirani filolog, mogu da kažem da je kurikulum na Filološkom jako loš (čast malobrojnim katedrama). Imamo previše teorijskih ispita i ispita iz književnosti, a ja za 4 godine studija nisam videla kabinu za usmeno prevođenje. A o pronalasku posla da ne pričam. Uglavnom nam se smeše pozivni centri i posao sekretarice za 400 evra. Uveliko učim švedski i radim na prekvalifikaciji. Žali Bože utrošenog vremena, novca i živaca. Odliv mozgova je gorući problem čitavog Balkana.
Ivan
Sa tog fakulteta, milion laznih diploma, da je vise blam i pomenuti ga
mama studenta
zivim za dan u kojem cu jedino dete koje imam ispratiti preko granice. ako sam ja bila glupa, ono nije.
Rudar kriptovaluta
Mislim da bi bilo bolje da se pomenuti institut pozabavio kvalitetom tog obrazovanja a ne samo cenom. Državu, zbog svoje neefikasnosti, neoptimalnosti, neusklađenosti sa potrebama tržišta, zastarelosti programa, uništavanja kreativnosti, nemogućnosti otkrivanja i izražavanja talenta, i sl., to obrazovanje može da košta i 5 puta više a da zapravo vredi 5 puta manje. Po mom skromnom mišljenju to je bar dva puta veća cena od onoga što se na kraju dobije kao proizvod.
Marko
Ja sam sad četvrta godina na Pravnom u Bg (budžet srećom), i mogu da kažem da su potpuno u pravu o totalnoj inerciji kad se radi o prilagođavanju programa potrebama studenata i tržišta. NaPravnom je postavljeno kao da ćemo svi biti advokati/sudije, dok se sve ostale oblasti u potpunosti zapostavljaju a 90% studenata će na kraju raditi van pravosuđa iako te ovaj fakultet neće UOPŠTE pripremiti/obrazovati za bilo šta konkretno i praktično što možete primeniti na tržištu (van advokature/sudstva).
Miroslav
Obavestite se koliko košta školovanje u Americi i zapadnoj Evropi, pa pitajte one koji školuju svoju decu tamo, odakle im te pare? Jer, za tako nešto i još luksuzan život nije dovoljan samo onaj prvi milion.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља