Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хлеб и „анђеоска крила”

(Фото А. Васиљевић)

У тексту под насловом „Све маље једемо хлеб”, објављеном 26. јануара, наведени су веома занимљиви подаци о смањеној потрошњи хлеба и брашна код нас, као и о значајном смањењу извоза ових производа. Искуство моје породице у вези с тим је следеће: у четворочланом домаћинству већ неколико година имамо веома непријатне стомачне тегобе, сви осим супруга који је дијабетичар и не једе хлеб.

У разговору са пријатељима дошли смо до сазнања да многи месе хлеб сами, а запазили смо да веома често јавне личности у својим интервјуима наглашавају да сами месе хлеб. Зар имају вишак времена?

На сајту једне организације наишли смо на текст: „Пшеница има беланчевине на које пацијенти све више реагују због хемијског третирања семена, културе на њивама и пшенице у силосима, а затим додвања адитива у брашно у пекарама”.

А затим смо 20. фебруара прочитали у „Политици” текст „Лабудово језеро на Ади Циганлији” у коме се грађани моле да не хране лабудове хлебом и пецивом, јер због садржаја адитива, квасца и осталог, птице оболевају од болести која се назива „анђеоска крила”: „Ова болест изазива увртање перја на врху, па лабуд који се разболео од ње узгледа као да му је крило поломљено. То га онемогућава да лети... због чега постаје лак плен.”

Хлеб је наша основна храна, посебно у сиромашнијим слојевима друштва. Ако неко не помогне у решавању овог проблема, остају нам две могућности. Да престанемо да једемо хлеб или да чекамо да нан израсту „анђеоска крила”.

Даринка Стефановић,
Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera
Prijatelj koji radi u pekari kaze da se pored kvasca stavlja neki presak, jer bez njega hleb nemoze da naraste. Ja pravim sam u pekarici hleb i nema sanse da bude naduvan kao kupovni, sav je cvrst i kompaktan !
Марко
Ништа нам не вреди да хлеб месимо сами, опет га месимо од истог тог брашна, које смо купили у продавницама, а од ког се меси и у пекарама.
Саша Микић
То само значи да није толико проблем у брашну, веч у адитивима који се додају хлебу. Ко меси сам хлеб у брашно додаје: со, воду, квасац и мало масноће и то је све. У куповни хлеб се додају адитиви који: спречавају мрвљење, одржавају свежину, конзерванси и још пар других. Такав хлеб ваља само тог дана, а већ следећег се мрви, губи укус, а после пар дана се и убуђа. Некада су пекари пекли хлеб, који је могао да се држи недељу дана умотан само у крпу и да буде укусан као и првог дана.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.