Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потрага за истином о Јасеновцу

(Фото Н. Марјановић)

Гледајући филм „Дара из Јасеновца” снимљен по сценарију Наташе Дракулић и у режији Предрага Антонијевића похвалио бих га као оригинално и веродостојно филмско остварење велике историјске вредности где се, уз врсну и посвећену глуму наших младих и еминентних глумаца, приказује на аутентичан и потресan начин страдање тј. голгота козарачког народа, а посебно нејачи (стараца, жена и деце) у страшном усташком логору Јасеновцу, који као стратиште невиних људи можемо поредити са Дантеовим деветим кругом пакла. У филму је представљена трагична судбина породице девојчице Даре, као и породица многе друге деце која су сурово и окрутно заувек одвојена од својих најмилијих, родитеља, браће и сестара, несталих у вртлогу мржње изопаченог и клеро-фашистичког режима и њихових крволока из састава усташке бојнице. За време немачко-усташке офанзиве на Козару посебно се истакао усташки часник Јуре Францетић – командант усташке „Црне легије” и свих усташа у Босни и Херцеговини. Припадници „Црне легије” починили су ужасне злочине у периоду 1941–1942 година етнички чистећи територију Босне и Херцеговине од Срба, Јевреја, Рома и комуниста-партизана, али и осталих антифашиста, и то под изговором да је њихов задатак одбрана граница НДХ на реци Дрини. Ова клеро-фашистичка војска побила је огроман број недужних људи – цивила у својим бестијалним походима, као и у својим логорима смрти (Јасеновац, Стара Градишка, Паг, Лепоглава итд.) и то само зато што су припадали другој вери и народу. Ти крвожедници у инквизиторским мантијама и црним униформама су својим камама, будацима, буздованима, секирама и пушкама, као и својим најдичнијим изумом „србосјеком“(нож за брзо клање људи) сејали смрт у болесном оргијању и тако посејали семе вечне и непомирљиве верске и националне мржње између три народа – Хрвата, Срба и Бошњака. Осветнички походи које су предузимали четници Лимско-санџачког четничког одреда војводе Павла Ђуришића у рану зиму 1943. године на потезу Пљевља–Чајниче–Жепа су исто тако били безобзирно крвави и сурови, јер проливање крви се завршава такође проливањем братске крви уз стално понављање крилатице крсташа „Блут унд Боден” –  „Крв и земља”. И данас кад споменемо имена тих јасеновачких усташких кољача диже нам се коса на глави, а кожа најежи – Вјекослав Макс Лубурић, Мирослав Фра Филиповић, Љубо Милош, Анте Врбан, Динко ћ и Нада Шакић, Рафаел Бобан, Петар Брзица, Бећир Локмић, Мухамед Хаџиефендић, Фрањо Шимић итд. Они су били „месари јасеновачке кланице”  који нису поштедели ни старце, а ни мајке са децом. Они су ти који су „напунили” логор Јастребарско козарачком децом, мучећи их глађу и жеђу, као да су најгори зликовци, а не невина деца, и то само зато што су била српска деца православне вере. Прави „ДАнак у крви” у двадесетом веку, који је резултирао смрћу 23.500 српске деце и 3.500 ромске деце по логорима на територији НДХ. Известан број мушке деце, старије од шест година, преузеле су усташе и католички клер на преодгој, правећи од њих мале усташке јаничаре, добре католике и будуће домобране. Наша српска хероина Аустријанка Диана Будисављевић успела је преко швајцарског Црвеног крста да спасе 15.560 деце из ових логора смрти и од усташке тортуре. Та деца су дата на усвајање добростојећим хрватским и аустријским породицама и тако су остала у животу, али су изгубила заувек идентитет и везе са својим најрођенијим.

Многи од поменутих злочинаца и крволока нису одговарали пред законом и нису их стигле заслужене казне за та њихова недела тј. злочине. Многима је у бекству помогао католички клер преко својих људи (нпр. свештеник Крунослав Драгановић и његова братија из Ватикана), па су тако у свештеничким одорама у Аргентину побегли поглавник Анте Павелић и његова десна рука Андрија Артуковић, као Макс Лубурић и Динко и Нада Шакић. Неки од њих су се после рата илегално враћали у земљу ради подизања устанака против нове Титове Југославије, али их је Озна разоткривала и хапсила, а после на смрт осуђивала, рецимо Љубу Милоша и Божидара Каврана. Међутим, било је и оних који су доживели дубоку старост и пред крај живота се вратили у Хрватску да умру као слободни грађани, подсмејавајући се правди у очи, као Андрија Артуковић и Динко Шакић. Тако да и дан-данас, нажалост, породице јасеновачких жртава нису доживеле праведну сатисфакцију и задовољење за злочине што их је над њиховим најмилијима починио тај монструозни режим и његови крволоци – усташе.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Razlika
"...и то само зато што су припадали другој вери и народу.." Ovakve formulacije neupucene odvlace od sustine. A sustinu su definisale same Ustase u onoj njihovoj formuli o 'tri trecine'. Ima i drugih autenticnih ustaskih opisa njihove "misije" koje nikako ne treba prepustiti zaboravu, np. onu o "nakotu zrelom za sjekiru". U suprotnom neupuceni ce misliti da se tu radilo o nekoj obicnoj oruzanoj tuci gde je jedan stradao vise nego drugi...(a sto u slucaju pomenutog Djurisica jeste slucaj).
Asinus
Zlocini nad Srbima 14te. i 41ve. su bili vrlo slozena i organizovana drzavna I crkvena politika, na svim nivoima njihovog drustva. Srbi su to oprostili I zaboravili. 90tih. se ponovilo to isto. I ponovo traze da se oprosti i zaboravi. Zbog toga je tolika panika oko “Dare”. Ne smemo da prastamo ni da zaboravljamo ponovo, ni danas, ni sutra, ni u sledecih 1000 godina. Nasi potomci moraju da znaju od koga treba da se cuvaju. A, nema nas mnogo.
Зоран Маторац
У трагању за истином о Јасеновцу, важном послу који стоји пред Србијом, не треба заборавити нити умањити улогу Ватикана. Срби су убијани само зато што су православци, ни по чему другом се српски сељаци, радници, чиновници... нису разликовали од хрватских сељака, чиновника... Та чињеница није довољно наглашена ни у филму, ни у бројним коментарима после филма. Чак ни Гидеон Грајф то није поменуо.
НБгд
Ми смо у ОШ у осмом разреду имали обимну лекцију о Јасеновцу и сећам се да смо учили да је у тој фабрици смрти побијено 700000 Срба Јевреја и Рома, то је било почетком 70их, сећам се и расправа о тачном броју убијених, то је било крајем 80их. тада је била прича да је документовано поименце више од 360000 жртава, о нестајању Срба са простора на којима су живели вековима а данас су у саставу Хрватске најочитије говори статистика, у 19.веку (аустругарски попис становништва) око 40% данас можда 4%.
Stanko
''Bilo je i onih koji su doživeli duboku starost i pred kraj života se vratili u Hrvatsku da umru kao slobodni građani, podsmejavajući se pravdi u oči, kao Andrija Artuković i Dinko Šakić''. Neće biti, obojica su izručeni Jugoslaviji/Hrvatskoj, osuđeni i umrli u zatvoru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.