среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 18:15 Ђорђе Лукић

Све што нисте знали о ЕУ а нисте имали кога да питате

Књига „Европа – последњи поздрав” Ханеса Хофбауера је озбиљно научно дело потркрепљено научном документацијомАустријски историчар Ханес Хофбауер у књизи „Европа – последњи поздрав”, као и у својим ранијим делима, прилази тематици темељно и врло озбиљно, пластично дочаравајући читаоцу генезу идеје уједињавања Европе, почев од првих размишљања и настојања у средњем веку до данас. Књига је код нас објављена у издању куће „Албатрос плус” у оквиру библиотеке „Хронограм”.

„Европа – последњи поздрав” је социјално-политичка, мултидисциплинарна анализа историјског процеса настанка и развоја ЕУ кроз њене различите алотропске модификације. Ради се о озбиљном научном делу које је поткрепљено озбиљном научном документацијом.

Хофбауер прецизно и аргументовано сведочи о развоју европских интеграција, добрих и лоших страна тога процеса. Посебну пажњу посвећује анализи ширине и дубине јаза између нормативног и стварног унутар ЕУ. Ова књига нам помаже да разумемо да су сви чланови ЕУ равноправни, с тим што постоји неколицина оних који су мало до умерено равноправнији од осталих.

Аутор говори оно што није непознато, али је – барем код нас – случајно или намерно заборављено: Европска унија је у својој бити интересна заједница која делује када за тим постоји интерес, а уколико интереса нема (пре свега оних мало равноправнијих чланица) тада нема ни здружене акције. У таквим случајевима, евентуално се може чути мање или више релевантна прича о датој теми.

Хофбауер ин виво сецира организационе структуре, начине и методе деловања ЕУ, разоткривајући оно што није на први поглед очигледно, али и све оно што је системски прикривено. Указује да Јединствени европски акт из 1987. године, а потом и уговори из Мастрихта, Амстедама, Нице, Лисабона нису лако разумљиво штиво. Има се утисак, каже Хофбауер, да су та документа писана тако да би се отежало разумевање текста што, потом, омогућава тумачења прилагодјена потребама ситуације у датом тренутку.

Детаљно анализира место и улогу САД у настанку и даљем развоју и деловању ЕУ. Прецизно описује како је дошло до тога да су САД једна од најважнијих и најутицајнијих земаља у ЕУ иако формално нису чланица.

У том контексту, аутор не пропушта да размотри елементе милитаризације унутар ЕУ, почев од формулација о војном савезу за успостављање мира, што је једнако вербалном еуфемизму за војне операције. Не треба заборавити да су сви нови чланови ЕУ са истока континента претходно приступили НАТО-у, што је додатни фактор утицаја САД и, исто тако, елеменат јачања тенденција милитаризације у тој регионалној организацији.

Такозвани демократски дефицит, поред осталог сагледава се и у чињеници постојања 27 комесара које опслужује апарат од око 22.000 бирократа. Хофбауер додаје да су институције ЕУ „ругање једноставним, демократским, грађанско-парламентарним принципима”. Другим речима, показује колико је демократски дефицит недопустиво голем.

Ширење ЕУ на исток Европе показује многе занимљиве чињенице: процес је схваћен као улазак у „ловиште” за инвестициони капитал, што је подразумевало и дерегулацију радног права и социјалне политике источних земаља, а што је узроковало велике миграције (о којима се не говори много) становништва са истока на запад Европе и, додатно, пошто је то на истоку довело до недостатка радне снаге, на „увоз” радника из још источнијих земаља (Украјине пре свега, у Пољску и Мађарску).

Аутор, у закључку, оцењује да је Европска унија пропала, јер је пандемија ковида 19 показала структуралну и персоналну неспособност ЕУ да се успешно суочи са највећом кризом од настанка ЕУ и јер је нестало деценијама ширеног уверења како је национална држава, појавом ЕУ, постала историјски превазиђена. Чини се да је управо супротно.

У складу са оном древном „audiatur et altera pars”, књига је пре свега за еврофанатике, али наравно и за све оне који желе да употпуне своја сазнања о стању ствари у Европи.

Коментари5
dbdd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox ex populi
Nacionalne države neće nestati, a EU maksimum jedinstva može postići na ekonomskom planu. Ona nikada neće postati "naddržava". Istok Evrope je sanitarni koridor prema Rusiji, koji će primiti prvi udar, rezervoar radne snage i prostor za prljave tehnologije, i to će ostati tako.
vladeta pandurović
Ne funkcionalna organizacija koja ima ekonomskih, teritorijalnih problema bez vodstva i ideje o budućnosti unije.
Radovanka
Koliko god se pisac ovog teksta trudio da bude umeren,ja sam prepoznala da je ovde rec o vrlo kriticnoj knjizi koja bi bar trebalo nase evro fanatike da malo smiri,ako ne i preokrene. Naravno treba procitati.
Боривоје Банковић
„Све животиње су једнаке, али неке животиње су једнакије од других”, Џорџ Орвел, Животињска фарма.
Luis
Apsurdno je vjerovati da bi se sve prelomilo preko noći. Nema nikakvog razloga da države koje su se odrekle dijela suvereniteta u korist EU sutra ne odluče imati neku novu formu. Osobito jer je nakon izlaska UK iz Unije mnogo jasnije kako procedura razvoda izgleda. Dakle, velika ideja ujedinjenja oko nekoliko zajedničkih točaka nije dogma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља