Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мењају се европски прописи о означавању хране

На тржишту се налазе производи који се рекламирају и декларишу као домаћи, а произведени су од увозних сировина
(Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Европска унија планира увођење измене у начину означавања порекла прехрамбених производа како би тај податак био транспарентнији и како би потрошачи имали довољно информација о производу који купују. Чланови Одбора за унутрашње тржиште и заштиту потрошача при Европском парламенту на последњем састанку, у расправи о овом предлогу, који је део стратегије ЕУ „Од поља до стола”, оценили су да је квалитет хране предуго био препуштен углавном тржишним интересима, што је наштетило квалитету производа, а тиме и купцима.

Како је на овом састанку изјавила Биљана Борзан, чланица овог одбора, грађани имају право да знају све о храни коју купују и једу. Она је објаснила да стратегија предвиђа измене у означавању порекла хране, јер се на тржишту налазе бројни производи који се рекламирају и нуде као домаћи, а сировине од којих су произведени су увозне. Једини начин да потрошач то схвати јесте да прочита декларацију на којој је прописана величина слова три милиметра, што је недопустиво, сматра Борзанова. На одбору је било речи и о томе да произвођачима нико не може забранити да користе увозне сировине – због цене, али да у том случају не могу погрешно наводити на декларацији да је реч о домаћем производу. Оваква пракса, кажу, посебно је приметна кад је реч о маслинама, зачинима, сувомеснатим производима и конзервираној риби.

Према тренутно важећим прописима, навођење земље порекла је обавезно за производе попут свежег и замрзнутог меса, рибе и јаја. Међутим, циљ је да се листа прошири и за производе на којима је сада довољна ознака „произведено у ЕУ”.

Заговорници нових правила у означавању хране истакли су да би и за млеко и млечне производе, као и за месо у прерађевинама, требало да стоје подаци о правој земљи порекла. Ово правило, сматрају, обавезно би требало да важи и за мед, који се тренутно може означавати као „мешавина ЕУ и не-ЕУ” сировине, без означавања количина и земље порекла, што отвара велики простор за фалсификате. Да подсетимо, шеснаест држава Европске уније још пре годину дана подржало је предлог Словеније и Португалије да се уведе јаснији систем обележавања географског порекла меда. Оне су предложиле да се промене директиве о означавању овог производа, пре свега мешавина пореклом из различитих држава, које су преплавиле европске радње, а да купци тога нису ни свесни.

Произвођачи или они који пакују мед тако могу на декларацији да истакну неке од дозвољених ознака. Рецимо, „мешавина из ЕУ”, „мешавина која није из ЕУ” или да означе комбинацију ове две мешавине. Европска комисија је још тада најавила да ће преиспитати ове ознаке и размотрити ревизију постојећих правила о означавању меда, посебно јер је забележен повећан увоз јефтиног меда из Кине.

Порекло хране, кажу у одбору, један је од главних разлога због којег се потрошачи одлучују за куповину, па је зато потребно обезбедити транспарентност и тачне податке о производу.

На седници је било речи и о новим мерама у борби против епидемије гојазности и закључак је да ће Европска унија следеће године предложити и обавезно означавање нутритивних вредности производа. Тренутно се на овом тржишту користи неколико различитих система означавања, али ове ознаке нису обавезне ни регулисане европским прописима, што би, како такође сматрају, требало мењати.

Боримо се за увођење јединствене и обвезне ознаке на предњој страни производа, јер друштво све више коштају нездрава исхрана и гојазност становништва. Циљ је да ознаке на храни буду јасне и разумљиве, да потрошачу једноставно „преведу” декларацију о састојцима и помогну у одабиру производа с бољим нутритивним вредностима, речено је на састанку. ЕУ стратегија „Од поља до стола”, иначе, предвиђа доношење више различитих мера којима би се побољшао квалитет хране и, у складу с Европским зеленим планом, подстакао прелазак на одрживу производњу и потрошњу.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Violeta
Ovih dana sam kupila neke prehrambene proizvode bez navoda o proizvodjacu i kad sam se pozalila trg. kuci, receno mi je da po nasem zakonu ne mora da se stavlja taj podatak. Smatram da je to nedopustivo, da bismo mi potrosaci morali imati podatak o proizvodjacu! AKO BI SE ZAKON MENJAO, OVA ODREDBA BI MORALA DA SE PROMENI! POLITIKA KAO UTICAJAN I POSTOVAN LIST TREBALO BI DA PROMOVISE OVU IDEJU NA KORIST SVIH POTROSACA.
Марија Радуловић
"Грађани имају право да знају све о храни коју купују и једу." Стварно? Значи одсад више нећемо гледати нацртане насмејане краве на рекламама већ сцене из кланица?
Milan
Potrošači imaju pravo da znaju sve što je u sastavu hrane koju kupuju. Takođe, proizvođač je odgovoran za sve što uzrokuje neispravan proizvod. Samo ne znam zašto ta pravila ne važe i za vakcine.
Bambi
U Srbiji ne postoji ni jedna laboratorija koja bi mogla da utvrdi sastav mleka i sireva. Na pakovanjima stoji mleko a ne kravlje mleko zato sto se proizvodi od mesavine vode, soje, masti tj. u njemu nema kravljeg mleka ni u tragovima. Sirevi se prave od mesavine biljne masti, otpadaka od soje i palminog ulja, tj cista hemikalija koja prelazi preko granice bez evidencije. Hrana koju jedemo u Srbiji je puna hemikalija koje su kancerogene i mutogene te ne cudi veliki broj obolelih od kancera.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.