Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одбрана Тачија и Краснићија оспорава захтеве особа које су аплицирале за статус жртве

(Фото ЕПА-ЕФЕ/JERRY LAMPEN)

ХАГ – Браниоци Хашима Тачија и Јакупа Краснићија поднели су суду дописе којима оспоравају захтеве 17 особа, које су аплицирале за статус жртве у процесу који се против њих и још двојице некадашниих шефова ОВК води пред Специјализованим већима Косова у Хагу.

Они су реаговали на први извештај Службе за заштиту сведока Специјализованих већа, у којем је судији за претходни поступак предложено да одобри статус жртве за 17 особа, а само један захтев да одбије.

Захтеве за статус директне или индиректне жртве до сада је поднело укупно 19 особа, али је једна свој захтев повукла.

Од 18 захтева, девет су поднели Срби, шест косовски Албанци, а националност три апликанта није објављена у извештају ове Службе, у ком се поред осталог предлажу и заштитине мере за жртве.

Тачијеви и Краснићијеви адвокати сагласни су са предлогом Службе за одбијање статуса апликанту албанске националности јер се његове тврдње о повредама које је претрпео од ОВК односе на догађај 1997. године, а тај период није обухваћен оптужницом против Тачија и осталих.

Адвокати сматрају да статус жртви треба доделити само онима који су показали да су претрпели штету као директни резултат кривичног дела из оптужнице, док Служба сматра да је дело које спада у делокруг оптужнице „сваки догађај који би могао да представља злочин за који се терете у оптужници, а који се догодио између марта 1998. и септембра 1999. на територији Косова и северне Албаније од стране или уз подршку ОВК.

Због тога је Служба сугерисала да судија не би требало да буде ограничен догађајима и локацијама изричито наведеним у оптужници, чему се одбрана оптужених изричито противи.

Браниоци оптужених сматрају и да захтев Службе за потпуну анонимност шест апликаната за статус жртве треба одбити.

„Аргименти застрашивања жртава нису довољни да оправдају ову крајњу меру... Чињеница да апликант живи или има породицу на Косову није довољан основ за неоткривање његовог или њеног идентитета одбрани, посебно када подносилац захтева није навео никакву конкретну претњу, нити је показао да постоји стваран ризик уколико њихов идентитет буде познат”, наводе адвокати, преноси Танјуг.

Када су у питању географске локације, одбрана је протествовала што Служба није открила ниједну тачну локацију наводних злочина над апликантима за жртве и тражи да се локације обелодане.

Захтева и да се од потенцијалних жртви тражи да покажу доказе о штети проистеклој из наводних злочина које су претрпеле, као и узрочно последичну везу између претрпљене штете и злочина наведених у оптужници.

За све кандидате жртве српске националности, Служба је предложила судији да им додели тај статус, као и за пет кандидата албанске и троје неиндетификоване националности, док је само за једног Албанца предложила одбијање његовог захтева, јер се односи на догађај 1997. године, а тај период није обухваћено оптужницом против Тачија и осталих.

Овај Албанац тврди да су га 1997. године упуцали припадници ОВК због чега трпи физичке и менталне последице.

Сви поменути кандидати за жртве означени су псеудонимима – бројевима, како би се заштитио њихов идентитет ради безбедности.

Служба за заштиту жртава тражила је од судије да апликантима одреди додатне заштитне мере због оправданог и повећаног ризика за њих и њихове породице које живе на Косову.

Одлуку ко ће бити жртва у поступку донеће судија за претходни поступак.

На његову одлуку постоји право жалбе.

Тачи, као и Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими терете се за низ ратних злочина и злочина против човечности и терете се за злочине широм 40 места за у којима су људи неосновано лишавани слободе, мучени и убијани, за које им прети казна доживотног затвора.

У оптужници се наводи да Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дела изврцшена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову, која су била део раширеног и систематског напада на особе за које се сумњало да су били против ОВК.

Кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Према наводима оптужнице, та дела су извршили припадници ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.