Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Замке јаког динара

Грађани на крају плаћају цех: Каленићева пијаца у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Динар је јуче био највреднији ове године у односу на евро. Коштао је 78,7 динара, колико и у децембру прошле године. Али, на светском тржишту, евро расте у односу на готово све остале конвертибилне валуте – долар, швајцарски франак или јапански јен. Да ли то Србија „девалвира” тренутно најјачу светску валуту, а гуши се у двоцифреној инфлацији?

Шта се то догађа са нашим новчаним, али и економским системом? На једној страни, наш динар добија на вредности, али ми плаћамо све скупље гориво, храну и остале животне потребе. Има ли то везе једно с другим?Какодаобичанграђанинразмрси ове економске апсурде?

Економија, по много чему, личи на систем спојених судова. Притиснеш на једној страни, на другој дође до раста. Свеједно чега. Тако је и код нас. Ми смо мала отворена привреда која по многим обележјима није део светског привредног и економског мозаика. Зато се и дешава да у условима велике понуде девиза, због страних директних инвестиција, приватизације, докапитализације банака, али и високих девизних дознака дијаспоре, динар расте. Нико није луд да за евро плати 90, ако може да га купи за 78,7 динара. Да ли му је то реална цена? У овом часу нема реалније. Тржиште, такво какво јесте, том ценом га је одмерило.

Друга је сада ствар, каже за наш лист професор Економског факултета у Београду др Ђорђе Ђукић, што је својевремено пропуштена прилика да се пронађе бољи и ефикаснији система за вођење курсне политике. Коначно, и све земље у транзицији су прошле готово истоветним путем. Суочиле су се са реалним растом курса националних валута.

Наш проблем више је, наставља др Ђукић, што се НБС у самом старту определила за вођење антиинфлационе политике, као приоритет приоритета, а курс пустила да плива. Све у складу са праксом осталих земаља. Одабирући такав задатак, НБС је у први план избацио модел такозване циљане инфлације. И рекао да ће инфлацијабити од четири до осам или три до шест процената. И шта се догодило?

Због „урођене” конструкционе грешке, НБС маши тај циљ. Или је испод или изнад задатих капија. Вођење циљане стопе инфлације подразумева и практично и теоријски савршен склад мера владе и НБС, а то гувернер ни у једном часу није имао. А како је кренуло, неће га ни имати.

Тако нам се догодило да гувернер Јелашић, у жељи да оствари што нижу стопу инфлације, повећава референтну камату, поскупљује новац привреди и грађанима, курс пада, јер је препуштен судбини понуде и тражње на малом и локалном тржишту, а инфлација расте. Инаћење владе и централне банке у вођењу одговорне укупне економске, а потом и монетарне, а то значи и антиинфлационе политике, неко мора да плати. А ко други до њени грађани и привреда.

За нашег обичног грађанина, који сваки дан са зембиљем иде на пијацу или до прве бакалнице, курс евра или долара није од пресудне важности. Малу плату или скромну пензију он добија у динарима. Њега више боле свакодневна поскупљења и срозавање куповне снаге динара, јер за исте паре све мање може да пазари.

Али, у исти час држава се не понаша тако. Она троши као да су јој буџет и фондови препуни. Дели плате и остале принадлежности шаком и капом. Пошто јој је мало и оно што редовно притекне у касу, без зазора троши и приватизационе приходе.

У таквим околностима гувернер, због повећане тражње и вештачки изазване куповне моћи једног броја грађана, опет посеже за рестрикцијама. Подиже референтну каматну стопу на тренутних 15,75 одсто, која по свему судећи није крајњи домет, иотежава грађанима и привреди долазак до зајмова. И ту се круг полако затвара.

На нашем малом тржишту, које ни по чемуне може да се упореди са светским, јер смо готово у потпуности ван њега, имамо праву буру у чаши воде.Невоља је у томе што смо сви ми који живимо на овом простору у истом животном чамцу који се опасно љуља.

Влада која се управо формира требало би, у сарадњи са НБС, да зна како да ту буру стиша и да пронађе фину економску меру за уравнотежење основних макроекономских параметара – од раста економске активности и потрошње, преко цене новца и курса до инвестиција и раста стандарда.

То, дабоме, није лако, поготово ако се не жели, али нико не сме да каже ова земља нема тог искуства. Довољно је сетити се 24. јануара 1994.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.