Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавном сектору још једна повишица

Једнократна помоћ Србима на Косову и незапосленима у централној Србији је оправдана и то је требало радити и прошле године, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета
Медицинско особље добило је у јануару зараду увећану за пет одсто (Фото Н. Марјановић)

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће пред крај године бити повећане плате у јавном сектору, а пре тога биће више једнократних новчаних давања у циљу подизања потрошње.

Не искључујући и четврти пакет помоћи, рекао је да се ради на томе да је добију и незапослени. Председник Србије обећао је да ће људи без посла у централној Србији добити помоћ, сличну оној која је најављена за Србе на Косову и Метохији. Незапосленима у јужној српској покрајини предвиђена је помоћ од 200 евра, а остали, укључујући и децу добиће по 100 евра.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да су најављена једнократна давања прилично оправдана и то је требало радити и прошле године.

– Једнократна помоћ Србима на Косову и незапосленима у централној Србији је нешто што је оправдано и са становишта социјалне солидарности. То позитивно утиче на економију јер ти људи доминантно купују домаће производе и троше све оно што добију. Тако да су ефекти на привреду већи него када се свим грађанима одобре одређена средства. Богатији људи то и не потроше или употребе за куповину увозне робе – објашњава Арсић.

Он додаје да у овој години уопште не треба повећати зараде у јавном сектору. Не постоје неки фискални и економски разлози за тако нешто, јер ће повећање да се финансира из задуживања државе.

– То би можда могло да се објасни политичким мотивима, ако избори буду одржани у првој половини наредне године. Можда власт пред изборе жели привремено да повећа стандард грађана – каже професор Економског факултета.

Према његовом мишљењу повећање зарада у јавном сектору би требало одложити с обзиром на то да су већ две до три године узастопно знатно повећаване. Повишење плата не може да буде покретач раста привреде. Одрживи покретачи раста су на страни производње и инвестиција.

– Имали смо повећање плата почетком године. Наредно ће бити крајем марта или у априлу тако да је то релативно високо и знатно је више од онога што ће се догодити у приватном сектору. Повећање плата ће превазићи и раст привреде. То је нешто што не представља фискално одговорну политику а и неправично је према људима који раде у приватном сектору. Осим тога, није добро у односу на друге алтернативе у које би требало улагати, као што су здравство, образовање, комуналне делатностима и слично – наводи Арсић.

Професор Економског факултета наглашава да у приватном сектору од јануара до новембра претходне године није било повећања плата. У децембру јесте али то се гледа као привремено. Децембар није добар показатељ јер се тада исплаћују заостале зараде, накнаде и разне друге врсте давања. Право стање дохотка у приватном сектору ће се знати када буду расположиви подаци за јануар и фебруар ове године.

Арсић додаје да је код нас разлика у платама између приватног и јавног сектора квалитативно већа него у другим земљама и превазилази онај ниво који може да се објасни разликама у карактеристикама запослених у ова два сектора.

Подсетимо, сви медицински радници добили су од 1. јануара ове године повећање плата за пет одсто. Остали запослени у јавном сектору добили су повишицу од 3,5 одсто, за јануарска, фебруарска и мартовска примања, а потом ће од 1. априла њихове зараде расти још 1,5 одсто, тако да укупно повећање буде пет одсто. Плате у јавном сектору су 2020. повећане у просеку за осам до 15 одсто. Медицински радници добили су додатну повишицу од десет одсто у априлу прошле године. Почетком 2019. запослени у јавном сектору добили су повећање плата од седам до 12 одсто.

Петар Ђукић, професор Технолошко-металуршког факултета у пензији и члан Научног друштва економиста у Србији, каже да док год држава не оствари одговарајући буџетски прилив, посредством наплаћених пореза и других реалних буџетских извора, она нема простора за повећање плата у јавном сектору.

– Србија је захваљујући популистичкој економској политици, посебно израженој у време пандемијске кризе и перманентних избора, загазила у неодрживо ризичан дефицит од близу 10 одсто БДП-а у 2020, у активност ризичних прерасподела и задуживања која увелико поништавају и неке добре резултате тешко постигнуте фискалне консолидације уз стезање каиша од пре неколико година, а да при томе нема никакве селективности нити циљане подршке, било грађана, било појединих преузећа. За оне друге, требало би да нешто од тога почне новим пакетом у најави – сматра Ђукић.

Он наводи пример ако је бруто домаћи производ у 2020. статистички смањен за 1,1 одсто, а стање економске активности је далеко горе, повећање реалних зарада за девет одсто при чему је раст у јавном сектору далеко већи, и пензија у просеку за око 10 одсто, биће основа са које се полази у 2021.

– Стечена права су законитост коју је немогуће преокренути у кратком року, тако да су ризици од још већег дефицита, упркос оном званичном од три одсто као и од убрзаног задуживања земље, ка нивоу од 40 одсто БДП, више него извесни и све већи – каже Ђукић.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pravnik
Sta predsednik republike ima sa ovom temom?? Imamo li mi vladu ili smo stvarno smejurija od drzava?
Slavica
Бринете о повећању плата запосленим којима држава шаље једну а из сопствених средстава многи добију још једну.Макар помените што годинама омладина ради по уговорима који немају никакав статус нити остваривање права,ускраћен им је напредак и боље сутра,крпе крај са крајем,а раде одговоран посао,потребан,као да ово није њихова држава,а и није! немају право гласа,једнака права,држава у руке руководиоца,све сте нам одузели,не позивајте се за вашу децу Србије,за народ,имамо шта да кажемо али коме.
slobodan
Privreda neka umre.
Nemanja
Povecanje plte u javnom sektoru he opravdano samo selektivno, ako se povecava za doktore, nastavnike i sudije. Povecavati platu stranackom cinovniku zaposlenom u javnom preduzecu, koji niti dolazi na posao niti ista radi, je na nivou pljacke. Vecinu njih bez problema moze da zameni softver. Pitam, zasto mi kao drustvo privatnici ili zaposleni kod istih, trpimo ovaj zulum rezim.
Lidija
@Nemanja ..Molim moderatora da mi odobri komentar na ovu nebulozu recenu i objavljenu od strane doticnog kompjuterasa. Pitam se gde je on bajni privatnik i kako vodi svoj posao,verovatno telepatijom sa kompjuterom. Dovela bi ga kod nas nedelju dana da vidi sta je papirologija,sta su izrade izvestaja,bilansi i obracuni hiljade stvari i skuplajnje dokumentacije da bi se unela cifra u taj kompjuter. I sta je stres. Sram ga bilo.
Nemanja
@Lidija Bio sam u posti. Godinu dana. Sem postara na terenu i ljudi koji rade na salteru, apsoluno niko nista ne radi. Vecina ih je zaposlena preko stranke. S Megatrend diplomama. Fraza o doktorima koji da bi preziveli posle, 10ak godina studitanja, rade privatno mozda zvuci otrcano. Ali ko ce da nas leci ili obrazuje? Ja vidim to kao investiciju drustava u bolje drustvo. A Vas u racunovodstvu moze da zameni kompjuter i tako da ustedimo, kao drustvo, tih 40, 45 hiljada.
Прикажи још одговора
nikola andric
Milton Fridman je u delu ''sta moze monetarna politika''? izmislio primer ''helikoptera'' koji dodeljuje pare gradjanima tako da svako dobije 2x vise nego je posedovao. Njegova teza bazirana na kvantitativnoj teoriji novca je da ce gradjani za godinu dana biti u istoj, predjasnnoj situaciji. Meni se cini da to narocito vazi za javni sektor. Generiranje funkcija, kao, zamenik zamenika , podpresednika, itd . ''partiske funkcije'' to pokazuju. ''Proizvodne'' i ''neproizvodne delatnosti''?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.