субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.07.2008. у 22:00 Љубинка Милинчић

Одлазак оца руског капитализма

Аутор најоспораванијег од свих приватизационих процеса: Анатолиј Чубајс (Фото Бета)

Специјално за Политику
Москва, 1. јула – Спуштањем заставе фирме престала је да постоји највећа светска енергетска монополистичка компанија РАО ЕЕС – у слободном преводу „Руске електране”. С њом је отишао у историју и човек за чије је име везана руска приватизација и кога још називају и оцем руског капитализма. Анатолиј Чубајс је један од ретких људи из Јељциновог времена који је све до буквално данашњег дана имао озбиљну власт. Он је био на челу монополске компаније „Руске електране” и, ма колико се повремено чинило да му се фотеља измиче, остао је у њој све док није завршио реформу система који је од данас подељен на бројне мање компаније. А кад смо код фотеље – она ће бити продата на аукцији и новац поклоњен дечјем дому у Калуги.

Чубајс је 1992, као заменик председника владе, извео најкрупнију и најбржу распродају државних актива у историји. После тога се 80 посто економије нашло у приватним рукама, мали број грађана Русије се невероватно обогатио, а већина се – скоро сви – претворила у сиротињу у правом смислу те речи.

„За све је крив Чубајс”, рећи ће и данас многи Руси.

Чубајс је био аутор најпротивречнијег од свих приватизационих процеса –аукција под залог, кад су највредније и највеће руски компаније биле предате групи магната у замену за зајмове и подршку тада тешко болесном Јељцину на изборима 1996. године. Чубајс им је предао контролу над предузећима са стотинама хиљада радника, дао им реалан административни ресурс да би могли да утичу на исход избора, разрушивши при томе главни ослонац комунизма.

„Нисмо имали избора. Да нисмо спровели такву приватизацију, комунисти би добили изборе 1996. године и то би били последњи слободни избори у Русији, зато што комунисти не предају власт тек тако.”

Чубајс тврди да би у случају победе комуниста и његов живот био у опасности – „ја сам био главна мета комуниста после Јељцина”. Иронијом судбине, ускоро ће постати и главна мета олигарха, пошто је после победе Јељцина одбио да настави да игра по њиховим правилима. И ни данас се не креће слободно улицама – недавно је из затвора пуштен човек оптужен да је покушао атентат на њега.

Приватизација у Русији завршена је 1997–1998 године. „И дан-данас људи не примећују да олигарси нису само украли та предузећа, него су их учинили ефикаснијим, почели су у њих да инвестирају, да исплаћују плате на време, порези који се од њих добијају помажу да се и пензије на време исплаћују. Већина људи то просто не чује зато што је осећај да је приватизација била неправедна усађен у подсвест”, каже реформатор.

Овај „отац милијардера” је „само” милионер (доларски, наравно). Не спада међу сто најбогатијих људи у Русији, мада је у поређењу са већином руских грађана – олигарх. Чак и његови највећи непријатељи не кажу да се Чубајс бавио приватизацијом из личне користи – неколико милиона долара, у односу на оно што је могао имати само да се понашао онако како су се понашали они којима је отворио врата према богатству, сасвим је смешна сума.

„Чубајс је бољшевик и људи тог типа раде за идеју а не за мито”, објављена је изјава једног његовог пријатеља.

И мада је његова приватизација названа „бандитском” или криминалном”, сам Чубајс не мисли да је ишта урадио погрешно. Поноси се чињеницом да је створио класу приватних власника после 70 година комунизма, а поготову чињеницом да је успео да уништи финансијску основу комунистичког система.

„Комунисти су имали огромну власт – политичку, административну, финансијску. Оне су биле повезане са комунистичком партијом. Ми смо морали да се ослободимо њих, а за то нисмо имали времена. Нисмо могли да рачунамо да ће политичка подршка коју смо имали потрајати ни месец, све је било питање дана. Нисмо могли да бирамо да ли ће то бити ’поштена’ или ’непоштена’ приватизација, зато што поштена подразумева постојање јасних правила. Њих одређује јака држава која је у стању да обезбеди њихово поштовање. Почетком деведесетих, ми нисмо имали ни државу ни правни поредак. Службе безбедности и милиција биле су на другој страни барикаде. Ти људи су учили по совјетском кривичном законику, а то је значило три до пет година за приватно предузетништво. Нама је преостало да бирамо између бандитског комунизма и бандиског капитализма.”

Мало је људи који изазивају толико мржње руског народа, али и одушевљења појединаца који су профитирали од његове журбе да уведе приватно власништво у Русији. Он сам верује да ће историја позитивно оценити његове реформе:

„Институција приватног власништва – то није само збир закона или класе власника који имају реалну власт. То је 146 милиона људи (толико Русија има становника) који морају да се сложе да је приватна имовина света. Сумњам да ми можемо да дођемо до тога током једног поколења.”

Коментари4
fa81d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља