среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.03.2021. у 17:18

Мајор ЈНА за мучење у Керестинцу добио 40.000 евра одштете

Доброславa Грачанинa припадници хрватски снага су мучили, ударали тупим предметима,18 пута му ломили ребра, повредили бубреге који су изгубили функцију а на слободу је пуштен са 48 килограма.
Повлачење јединица ЈНА из Хрвтске (Фото ЕПА ЕФЕ -Р.Р.)

 

 

Бивши мајор ЈНА Доброслав Грачанин (67), које је био затворен, мучен и повређиван скоро десет месеци у логору Керестинец, после пресуде петорици починилаца због овог злочина, одлучио је да тужи Републику Хрватску.

Према неправоснажној пресуди, Хрватска Грачанину треба да исплати 33 хиљаде евра са каматама и да му надокнади и осам хиљада за судске трошкове.

Као ратни заробљеник у затвору је био од 10. јануара до 29. октобра 1992. године. Према њему су се нечовечно понашали, нанели му тешке озледе, повредили му људска права, а последице тога трпи још и данас.

У тужби је навео да су се припадници Оружаних снага РХ Стјепан Кларић, који је био заповедник Коначишта, и његови подређени Дражен Павловић, Виктор Иванчан, Жељко Живец и Горан Штрукељ над њим бестијално иживљавали. Ударали су га тупим предметима и осамнаест му пута ломили ребра, задобио је тешке озледе бубрега, који су изгубили функцију те му је живот спашен у последњи тренутак лекарском интервенцијом, пише загребачки “Јутарњи лист”.

„Вешан сам на куке рукама и био изложен бројним ударцима док не бих изгубио свест. На слободу сам пуштен са 48 килограма. Осећам тешке и трајне последице, имам несанице, узнемиреност и психичке тегобе због ПТСП-а", навео је у тужби Грачанин.

Према пресуди за ратни злочин против ратних заробљеника, против човјечности и међународног права, Грачанин је био један од најтеже злостављаних заточеника, човек који више пута претучен, присиљаван на самозадовољавање гледањем голих заробљеница, након чега је злостављан фингираним суђењима на којима су одлучивали да се мора тући с другим заробљеницима.

На суђењу је описао своје ратне дане. Током рат био је у служби ЈНА, на Војној академији у Загребу, а у јесен 1991. године када се ЈНА повлачила из Загреба, отишао у Београд и затражио демобилизацију. У Хрватску се вратио 16. децембра, када је Сабор већ био донио одлуку да се неће покретати поступци против припадника ЈНА који се „скину”и оду из службе до Божића.

„Нисам хтео да учествујем у сукобу између народа на овим просторима, нико ме није пријавио, а са полицијом сам после повратка обавио разговор. Живео сам на Сигечици и хтео да се бавим пољопривредом. Кад сам 10. јануара 1992. кренуо по кавезе за зечеве, успут сам свратио на Војну академију код  бившег заповедника који је прешао у ХВ.

Одатле ме цивилна полиција одвела у бивши војни затвор у Гајевој, где су ме два дана тукли и ломили ребра без да ме ико ишта испитивао. Тамо је био и Стјепан Кларић. Био сам затворен све до октобра, али је тек крајем августа против мене покренут поступак због служења у ЈНА, па су ме преместили у Реметинец, гдје су месец и по, све до мог пуштања, према мени били коректни.

У Керестинцу су ми ноћи биле најгоре јер су се униформисане и често алкохолисане особе иживљавале над затвореницима. Тако 20. априла 1992. одвели у једну просторију и ставили ми јастучницу на главу, а на руке лисице. Била је то затамљена фотолабораторија са справама за мучење. Једне вечери видио сам Кларића међу људима. Закачили су ме лисицама о куке на стропу и ударали кутлачама. Рекли су ми да раширим ноге па су ме чизмама ударали по споловилу и батинали ме све док се не бих онесвестио.

Идући ме дан Виктор Иванчан, иначе један од најгорих злостављача, одвезао грешком у болницу на Свети Дух уместо у затворску болницу, па је све доспело до Међународног Црвеног крста. У болници сам на интензивној провео 31 дан, а размене сам одбијао јер је моја цела фамилија из Загорја и сви су били у Хрватској. Кад је у октобру 1992. уследила опште амнестија, ослобођен сам,” емотивно је описивао Грачанин дане у заточеништву, пише „Јутарњи лист”.

 

 

Коментари17
9a79b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Ilija Spasojević Ko je u ratu ?
Mislim da grešite . Majoru u RH nisu mogli da oproste jugoslovenski osećaj kao obzirnu i profesionalnu nadgradnju nad biološkim Hrvatstvom .On nije"šmugnuo iz vojarne"već dao otkaz u BG. Pri tom su dovoljno ostrašćeni da ne vide da je takav kakav je bolji i časniji Hrvat nego mnogi , Hrvatima nisu bili problem Srbi jer su sa njima lakše izlazili na kraj, Problem je bila i ostala Jugoslavija odnosno ono što je od nje u ljudima -ostalo-možda danas i van RH .
Ilija Spasojević
Страшно..У принципу није ни битно које је националности жртва неоусташке, хрватске власти с почетка 90тих..Али, пошто је то био верски и национални рат, не можемо пренебрегнути чињеницу да се овај несретни човек сматрао етничким Хрватима. И, он је грешком био убеђен, да се њему, Хрвату, у сред Загорја не ме ништа лоше догодити. Кад'- "Не лези враже"! Тај режим је био исти као и усташки. И овај човек им је сметао пошто је био "бивши" официр ЈНА. Сигурно је сматран "србијанским" шпијуном или сл.
Miroslav
I to neka bi bila osteta, od coveka su napravili invalida? A dzelati, kad ce njih stici pravda za zlocine? Pravda mora biti opomena za buduce dzelate, za buduce zlotvore i zlocince. U ovom slucaju nije poslata opomena.
Zločin i kazna za (ne)"časnika"
Major je imao tri mogućnosti. 1,Ostanak u JNA što bi bilo najprofesionalnije ,najčasnije i najpohvalnije ( bilo je i takvih oficira njegove i drugih nacionalnosti ali ne mnogo jer su uz SFRJ i do kraja ostali uglavnom Srbi i neki Crnogorci, Uz čast svim drugim izuzezcima ,) 2. Da se sa "stavi na raspolaganje"( izda JNA )- novim vlastima, .To nije hteo -možda i da ne bi poništio raniju zakletvu ili YU uverenje ili je tako" ocenjen"? 3, Uradi ovako kako je i uradio .
Pavao
Kad se profesionalno obavezes da branis svoju zemlju i onda se demobilises da je ne bi branio. Zao mi je kroz sta je prosao, imao je prilike da ih izbliza upozna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља