Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уз куповину уређаја и десет година права на поправку

Ступили су на снагу нови европски прописи, који произвођаче обавезују да продуже век трајања уређајима, али и да обезбеде резервне делове
(Фото Пиксабеј)

Произвођачи беле технике нашли су се од 1. марта пред огромним изазовом – како би продужили век трајања уређајима, не само да ће водити рачуна о потрошњи енергије, него ће морати да обезбеде и резервне делове током минимум десет година од дана производње. Нова правила у оквиру Директиве о еколошком дизајну тако ће, планирано је, продужити „живот” уређајима попут машина за веш и фрижидера, али не и рачунара, паметних телефона и малих кућних апарата. Истраживања су показала да, ако би машине за веш биле коришћене у Европи само годину дуже него сада, то би имало исти позитиван учинак на климу као да на путевима има 133.000 аутомобила мање.

Ово је велики изазов и ударац за индустрију која је навикла да потрошачи чак и функционалне уређаје радо мењају новим моделима, што је драматично повећавало количине електронског отпада. Зато је Европска унија одлучила да и формално купцима обезбеди право на поправку, иако индустрија сматра да су ова правила исувише стриктна и да ће отежавати иновације. Прописи налажу да ће произвођачи моћи да контролишу процес поправке, као и да ће већину уређаја поправљати професионални мајстори које контролишу произвођачи.

Како је ових дана објавила агенција АП, нови прописи ће омогућити да се смањи количина електронског отпада који се гомила у Европи. „Право на поправку”, како се понекад назива, део је ширих настојања да се смањи утицај произведених добара на животну средину, тиме што ће им се продужити век трајања и повећати енергетска ефикасност.

– Ово је заиста велики корак у правом смеру – изјавио је Данијел Афелт из немачке еколошке организације БУНД – Берлин, који има неколико радњи за поправку кућних уређаја. Он је објаснио да су модерни апарати често залепљени или спојени на такав начин да мајсторима треба специјални алат или морају на силу да их отворе, тако да после не могу ни да их поправе.

Други проблем је, према његовом мишљењу, недостатак резервних делова.

– Људи желе да поправе своје апарате. Када им кажете да не постоје резервни делови за уређај који је стар само неколико година, то их заиста фрустрира – рекао је он.

Иначе, према новим правилима ЕУ, произвођачи ће морати да осигурају да делови буду доступни 10 година, мада ће неке делове моћи да добију само професионалне компаније за поправку како би се осигурала њихова исправна замена. Потрошачи ће куповином уређаја добијати и упутства за поправку.

Нови апарати биће прављени тако да се могу расклопити помоћу стандардног алата да би могли да се рециклирају када више не буду могли да се поправе, преноси АП.

Европљани сваке године произведу више од 16 килограма електричног отпада по особи. Готово половина тог отпада су покварени кућни апарати, а у ЕУ се рециклира око 40 одсто, остављајући огромну количину потенцијално опасног материјала.

Немачка министарка за животну средину Свења Шулце изјавила је да је следећи корак да произвођачи морају да наведу очекивани век трајања производа и да га поправе ако се поквари пре истека тог рока. То би требало да подстакне компаније да праве трајније уређаје. Потрошачи, с друге стране, ако знају да ће апарат заиста радити 10 година, могу да бирају производе који су трајнији или се лако могу поправити. Према мишљењу европских стручњака, за већину уређаја поправка је прави избор, док изузетак могу могу да буду стари, неефикасни фрижидери, који могу садржати гасове с ефектом стаклене баште који утичу на климатске промене.

Групе за заштиту животне средине и потрошачких права желе да се „право на поправку” прошири тако да укључи и паметне телефоне, лаптопове и друге мале електричне уређаје.

Како је „Политика” већ писала, закони који гарантују „право на поправку” усвојени су још 2018. године у неколико америчких држава, али не и на националном нивоу. Шведска је отишла даље од других земаља ЕУ, тако што је смањила порез на додатну вредност за поправке и резервне делове.

Захтев да се осигура „право на поправку” део је мера ЕУ за еколошки дизајн производа, у оквиру којих ће такође бити ревидирано означавање енергетске ефикасности кућних апарата. 

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
A kako se kod nas resava probelm elektronskog/elektricnog otpada? Gde da bacim stare frizider, tc, usisivac? Kome da se obratimo?
Саша Микић
Не знам да ли сме да се рекламира, али да би ми ипак објавили коментар, могу вас посаветовати да укуцате ''електронски отпад'' у вашем претраживачу и добићете гомилу сајтова фирми, које врше откуп старих електронских и електричних уређаја. Не што ћете да сачувате животну средину тиме што их нећете бацити негде поред пута, као што већина чини, већ ћете за то зарадити и који динар. Није много, али вреди.
Vesna Grujić
Pokvario mi se mikser star godinu i po. Servis za Beograd naveden u korisničkom uputstvu je u Obrenovcu, a tamo kažu ovako: Mi nismo ovlašćeni servis i ne znamo zašto su nas stavili na taj spisak. Izgoreo je rotor, takav nemamo i nikad nismo imali, može da se vitluje, košta 15 evra. A ja sam ga novog platila oko 2500 dinara. Onda donesem iz podruma Filips kupljen u Minhenu 1990. koji je nešto štucao, poprave mi ga za 700 dinara i radi već dve godine kao nov.
Pera
Koje marke je mikser i gde je bio kupljen? Takve informacije treba da budu javne, znači da postoji baza podataka sa svim prodavnicama i robom kupljenom u njima, da bi znali ljudi da ih izbegavaju. Samo na taj način, može da se uspostavi red na tržištu tehničke robe u Srbiji, koje je u totalnom haosu.
Dragan Jovanović
Pa sami kažu da je uticaj veš mašina otprilike hiljadu puta manji nego uticaj automobila. Očigledno je da nema nikakvog smisla da se bave veš mašinama dok na drugoj strani bukvalno teraju ljude da kupuju automobile, terajući ih da na primer uz svaki stan kupe i parking mesto, ne pitajući ih da li im treba.
Бојан
Модерне веш машине се данас производе тако да је за неке једноставне кварове поправка скоро немогућа. Реч је наиме о лежају бубња машине. Временом се овај механички део истроши. Лежајеви су једноставни и јефтини механички делови. Немогуће их је заменити код нових машина зато што су кућишта бубњева праве од пластичног материјала и затварају се уливањем пластике а не шрафљењем и дихтовањем. Једном кад се кућиште растави због поправке лежаја тешко га је поново склопити.
Pera
Zato se menja ceo bubanj.
Миланм
Када сам крајем 70их радио ко сервисер, произвођач је био дужан да обезбеди резервне делове 10година након престанка производње неког уређаја. Сада еколошки просвећени прихватају продавчеву логику ,,употреби и баци,, а разлог је када не би било тако шта би кметови радили, наравно двочасовно радно време се не разматра.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.