Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О банкарским накнадама црно на бело

Банке ових дана шаљу извештаје о трошковима које су за годину дана наплатиле од клијената
(Фо­то Анђелко Ва­си­ље­вић)

У прошлој години платили сте пет хиљада динара за платне услуге – показује извештај о наплаћеним накнадама који је нашој читатељки послала банка. Таква обавештења ових дана масовно стижу на електронске адресе клијената као уосталом и ранијих година. На то је банке не тако давно обавезала НБС својим прописима о платном промету. Законом о заштити корисника финансијских услуга банке су дужне да клијентима и у уговорима и на сајтовима предоче тачан ценовник услуга које наплаћују.

Поменутих пет хиљада динара „покрива” услуге само два банкарска производа – текућег рачуна са картицом и још једне кредитне картице. Трошак од 3.000 динара односи се на плаћање 250 динара за вођење платног рачуна с пакетом услуга електронског и мобилног банкарства, девизног рачуна, дозвољено прекорачење без плаћања камате, СМС обавештења. За чланарину за коришћење кредитне картице наплаћено је 1.800 динара, односно 170 динара месечно. Ова наша читатељка строго контролише расходе па ни банци није дала пуно за камате, тек неких 200 динара. Зна и да су јој обе картице осигуране, али се тај трошак не види у овом годишњем прегледу накнада зато што се плаћају осигуравајућој кући. Читатељка нема кредита па тако нема додатног трошка за камате, а они који их имају виде на годишњем прегледу и тај трошак. Може се рећи да она спада у категорију грађана који су и најмање пара платили банкама за коришћење услуга. Поготово ако се узму у обзир трошкови картица за плаћања на рате, стамбени, потрошачки, готовински, рефинансирајући зајмови…

У Србији има чак 7,856 милиона текућих рачуна који је отворило 5,375 милиона грађана и 1,3 милиона кредитних картица које је отворило милион физичких лица. Значи више од девет милиона рачуна и картица „вуче” месечни трошак вођења или одржавања текућег рачуна које банке наплаћују од 100 до 300 динара месечно. Интересантно је да се број текућих рачуна не смањује, већ се повећава и то за чак 400.000 за годину дана што показују подаци Удружења банака. Самим тим се на питање од чега банке живе као одговор намеће – од накнада. Подразумева се и од камата поготово ако се узме у обзир да је одобрено на стотине хиљада зајмова привреди и грађанима у вредности од 24 милијарде евра. У збиру то им омогућава профит од 500 милиона евра годишње.

Грађани не користе све отворене текуће рачуне, али трошак одржавања морају да плате па се неретко дешава да се ти дугови нагомилају. Банке обично о томе обавештавају дужнике, мада има и ситуација да су они због тога регистровани као неуредни дужници што је евидентирано у Кредитном бироу и постало је сметња за даље задуживање. Код неких банака политика је да наплаћују само трошак активних рачуна или оних који се повремено користе. Зато стручњаци саветују да се неактивни рачуни угасе што клијенту не прави трошак. Дуг, подразумева се, мора да се измири. Само затварање рачуна, као уосталом ни отварање не кошта.

Народна банка Србије (НБС) на интернет презентацији омогућила је корисницима да упореде накнаде за услуге повезане с платним рачунима (пакетима) избором више пружалаца услуга.

„НБС објављује упоредиве податке о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима. При томе, услуге с листе репрезентативних представљају оне услуге које се најчешће користе у вези са платним рачуном и које кориснике излажу највећем трошку. Независно од тога, банке су приликом закључења оквирног уговора дужне да упознају кориснике са свим накнадама и трошковима које имају у вези са одређеним рачуном, односно пакетом услуга у вези са тим рачуном. Поред тога што банке најмање једном месечно достављају извод с рачуна корисницима, где могу да виде све трансакције које су извршене у корист банке, па и наплаћене накнаде, корисници добијају једном годишње и посебан извештај о наплаћеним накнадама”, кажу у централној банци.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.