Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нуклеарна будућност

Шта год ми мислили, нуклеарна енергија је и даље еколошки најчистија врста за производњу струје без које нема живота
Pixabay/Markus Distelrath

Експерти указују на катастрофалну чињеницу да угља, гаса и нафте има још за наредних 200 до 300 годинаНедавна изјава министарке за енергетику, проф. др Зоране Михајловић, да ће до 2050. Србија базирати свој енергетски потенцијал на обновљивим изворима енергије, са чијом изјавом се    потпуно слажем, навела ме је да укажем на чињеницу да постоји извор енергије који ће се користити у свету и у наредних неколико стотина година.

Наравно при томе мислим на нуклеарну енергију базирану на руди урану, а након тога генерације које преживе 2500. годину , за сировину ће користити торијум, којег има довољно за наредне миленијуме.

Шта год ми мислили, нуклеарна енергија је и даље еколошки најчистија врста за производњу струје, без које нема живота.

Експерти указују на катастрофалну чињеницу да угља, гаса и нафте има још за наредних од 200 до 300 година. Све више се говори о потпуној забрани термоелектрана на угаљ због загађења. Преостају дакле само обновљиви извори енергије, пре свих хидро, који су нажалост веома различито распоређени по земљама. Неке земље сигурно немају брзе реке, неке немају превише сунца, а о ветру се тек може дискутовати.

Сваком мора бити јасно да ће у наредних 300 година (а ми морамо мислити и на следеће генерације) постојати огроман недостатак енергије у свету из класичних извора и да је будућност цивилизације само у коришћењу нуклеарне енергије. Земље које се не снађу у својим нуклеарно енергетским пројекцијама вратиће се у камено доба.

Без обзира на застој изградње нуклеарних постројења после Чернобила и Фукушиме, земље као што су Кина, Кореја, Индија, Јапан уопште не доводе у питање који ће извор енергије користити у будућности, већ пројектују и граде нове нуклеарне електране.

Из кинеских извора се може закључити да ће у наредних 25 година, Кини бити потребно пет пута више енергије него целом свету заједно.

Где је ту наша земља, Србија?

Јасно је да размишљања треба да иду у овом смеру, поготово што је наш лигнит веома загађујући и слабе топлотне моћи у односу на угаљ из неких угљем богатих земаља.  А као што светски експерти сматрају, термоелектране ће и иначе ускоро бити уклоњене због великог загађења. Такође морамо знати чињеницу да Србија не може градити нуклеарну електрану, јер најмања  нуклеарка од 1000 до 2000 МW, кошта од седам до 10 милијарди долара! Таква могућност је постојала осамдесетих година, када су могли да се добију и повољни светски кредити за неколико нуклеарних електрана у ондашњој Југославији. Нажалост, због Чернобила, ове идеје су пропале и чак је на Савезној скупштини  донесен и Мораторијум на градњу нуклеарки у Југославији, који је остао још само на снази у Србији.

Али уколико се прикључимо конзорцијумима у неким суседним земљама у окружењу са пар процената наших малобројних нуклеарних стручњака и техничким особљем, можемо очекивати заузврат пар процената струје из њихових електрана, што није безначајно. Има и других решења на која указују неки наши стручњаци из ове области (градња код нас уз одређене кредите...)

Министарство енергетике о свему овоме треба добро да размисли и донесе најбољу одлуку у корист Србије. Нека грађани размисле како 200 година прође као трен.

Научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Пре било какве расправе о нуклеарној енергији, требало би прочитати књигу Светлане Алексич "Чернобиљска молитва".
Aleksandar
Nuklearke 4.-e generacije proizvode 100 puta manje nuklearnog otpada od onih 1.-e generacije. Najbolja Elektro privreda na svetu je francuska. Imaju preko 50 nuklearki. Skoro svu el.energiju dobijaju od njih. Nuklearni otpad skladište u Alzasu podzemno ispod najboljih vinograda koji proizvode najbolje vino. Razvijaju nuklearke i 5.-e generacije.
nikola andric
Nemacka je izabrala drugu strategiju. Nuklearke i ugalj zamenila za ruski gas. Gas manje zagadjuje nego ugalj. Samo Poljaci preferiraju ugalj iznad Rusa. Mrznja nije dobar savetnik. Slicnu ali nesto drukciju strategiju imaju Ukrainci. Severni tok ce im pomrsiti racune. ''Ceste revolucije'' nisu primer za druge. Lobija ima nepregledno mnogo pa nije cudo i za nuklearke. Kad bi jos znali sta ce sa otpadom imali bi jace argumente. Kad bi Tesla bio ziv...?
Bata Jovanovic
A kako stoji stvar sa stednjom , bolja izolacija stambenih jedinica , bolja organizacija saobracaja i rentabilniji procesi proizvodnje . Svuda ima mnogo prostora za uštedu ali treba planiranje i organizacija , posvecenost odgovornih ljudi tom cilju a toga nemamo niti će mo u ovakvoj političkoj klimi to ikad i imati .
Branko
Za to vreme skandinavske zemlje Švedska i Norveška, planiraju da do 2040 dostignu 100% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Švdska planira da zatvori svoju nuklearku koja sasvim dobro radi iako se cena zatvaranja meri u milijardama. MI prvo treba da podstaknemo štednju - smanjeno rasipanje toplotne i energije u prenosu a onda i da podstaknemo proizvodnju energije iz obnovljivih resursa.
Dule Astro
Možda oni to žele, ali realno je teško ostvarivo. Danska je blizu da 100 struje dobija iz obnovljivih izvora, ali struja je samo 13% u ukupnoj energiji (grejanje i hlađenje i transport su i dalje zavisni od uglja i nafte)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.