субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зелена капа на подземном депоу Народне библиотеке

Нови објекат са изложбеним простором и канцеларијама градиће се према победничком решењу архитектонског конкурса чији су аутори Бранислав Митровић и Ђорђе Алфиревић
Решење за четири нивоа који ће бити укопани испод Небојшине и Скерлићеве улице и самог здања библиотеке

Четири подземна нивоа са депоом, вишенаменским изложбеним простором и канцеларијским блоком – нови је објекат од 11.300 квадратних метара који ће бити укопан испод између Небојшине и Скерлићеве улице и здања Народне библиотеке Србије (НБС) на Светосавском платоу. Њега су предвидели аутори проф. Бранислав Митровић и доц. др Ђорђе Алфиревић, победници архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу – проширење постојећих депоа те националне институције културе. Народна библиотека Србије наручила је то јавно надметање расписано децембра прошле године у којем је учествовало 26 радова, како би решила вишедеценијски проблем – недостатак простора за смештај библиотечке грађе. Један од захтева Народне библиотеке Србије био је и да подземни објекат буде укопан тако да се на крову у потпуности сачува постојеће уређење зелених и пешачких површина, односно да раван, проходан, уређен и озелењен кров свих подземних дограђених капацитета буде на нивоу трга.

– Наш главни мото био је да поштујући архитектуру заштићеног објекта НБС-а минималним, неагресивним гестом у простору назначимо главни приступ новом објекту из Скерлићеве улице. Функционалну специфичност коришћења нове зграде депоа чини могућност хоризонталног повезивања простора новог и постојећег депоа. Значајна је и веза изложбеног простора са постојећим капацитетима и службеним улазом библиотеке. Кровне површине објекта су затрављене и благо нагнуте у северном делу према згради библиотеке, чиме је остављена могућност да се наткривени простор испод спрата библиотеке користи као амфитеатар за јавне скупове. Приступ за особе са инвалидитетом предвиђен је преко приступног платоа из правца Скерлићеве улице – каже Бранислав Митровић који је коаутор и идејног решења за реконструкцију Светосавског платоа која би требало да буде окончана најкасније почетком следеће године.

У том делу Светосавског платоа, није обухваћена конкурсом, планирана је и јавна подземна гаража између објекта Народне библиотеке и Скерлићеве, као и испод трасе те улице.

Зграда Народне библиотеке Србије грађена је између 1966. и 1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића, који укључује и решење ентеријера комплетног објекта. Отворена је 6. априла 1973. у први пут наменски подигнутом здању од оснивања библиотеке 1838. године. На тој локацији убрзано се развијала – 1982. располагала је у својим фондовима са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала. Поседовала је штампарију и књиговезницу, електронски каталог формиран је 1989, а интернет је у библиотеку уведен 1996. године. Прва интернет презентација НБС-а почела 1998. Виртуелна библиотека Србије заживела је 2003, дигитална је покренута наредне године, а електронски обавезни примерак 2011. године. Између 2007. и 2011. реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, према решењу архитекте Зорана Радојичића.

За три награде – 900.000 динара

Наградни фонд од 900.000 динара распоређен је на следећи начин: победнику конкурса проф. Браниславу Митровићу и доц. др Ђорђу Алфиревићу са пројектантима Душаном Међедовићем, Урошем Мајсторовићем, Стефаном Лакићем и Душаном Грујовићем припада 500.000 динара, другопласираном, ауторима Анђели Карабашевић, Владиславу Суџуму, Ани Петровић и Алекси Бекићу – 250.000, док је трећа награда вредна 150.000 отишла у руке архитеката Зорана Радојичића и Дејана Миљковића са сарадницима Петром Саздановићем и Видом Недељковић. Тако је гласао петочлани жири: др Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, Милисав Вуловић, начелник техничко-безбедносне службе, и архитекте др Милена Кордић, проф. др Нађа Куртовић Фолић и др Игор Марић.

Коментари6
463c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vizelno kompleksno mesto
Možda je to zbog toga da se na neki način vizuelno " podigne " visina zgtrade Narodne Biblioteke jer je ona vidljivo manja od Parohijskog doma koji je na suprotnoj strani . Kako li če izgledatoi taj strogi drvored između over dve zgradr .?Šteta je što nije perovladala odeja obnove Narodne biblioteke na izbombardovanom mestu. Hitler je znao šta i zašto treba bombardovati, Da li će se ikada pokušati naknaditi šteta iz tog kulturocida.
познаје се према писму
А знали су и Павелић и Броз зашто су наметнули латиницу у српском језику.
Lazar
Evo, docekasmo da Republika Srbija ulaze u biblioteku a ne u stadion. Ima i lepih vesti.
Sankaliste
Pitam se cemu tolika zelena kosina napred kad je ocigledno da zaklanja u gornjem delo prirodnu svetlost onome ispod ciji se "prozori" vide (citaonica mozda). Ako je ta kosina predvidjena za sankanje dece izvinjavam se.
Пантелија
@ Татјана, данас је леп и сунчан дан, опусти се мало. Чему толика огорченост у твом коментару. Човек је само изнео свој став. Ваљда има право на то? (п.с. Жабља перспектива се не учи у основној школи, а ни у већини средњих)
Татјана
Да сте улазили у Народну библиотеку, знали бисте да у приземљу нису читаонице. А чак и да јесу, "избочина" не заклања светлост, него се наставља на горњу линију узбрдице изнад које почиње зараван на којој се зграда налази - "кров" тог депаданса је у нивоу "пода" библиотеке, тј. улазног трема са стубовима. А слика је направљена из жабље перспективе, верујем да се нешто о томе учи већ у основној школи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља